Zašto je prekomerno razmišljanje beskorisno?

Zašto je prekomerno razmišljanje beskorisno?

Koliko često uviđamo da previše razmišljamo o bespotrebnim stvarima? Koliko puta nesvesno kreiramo potencijalne scenarije u glavi i stvaramo iluzije koje su produkti naših neuhvatljivih misli, a pritom smo duboko ubeđeni da nam sve to gradi put ka rešavanju problema i izlazu iz sopstveno razvijenih konfuzija? Da li uopšte razlikujemo opravdano razmišljanje od onog beskorisnog i opterećujućeg? Šta je prekomerno razmišljanje?

 


 

Svakodnevno smo suočeni sa nizom odluka koje donosimo, a koje nam u većoj ili manjoj meri kreiraju život koji živimo. Ponekad su to teške životne odluke koje su početna faza novih poglavlja i prekretnice u našem ličnom razvoju, i u takvim trenucima određena doza premišljanja je normalna, čak i poželjna. Međutim, često nam se dešavaju situacije u kojima mučimo sebe ogromnim brojem besmislenih pitanja, koja naizgled žele da nam donesu rešenje i spokoj, dok zapravo samo troše našu dragocenu energiju i koče nas u bilo kakvoj vrsti delanja.

 

 

 

 

 

RAZLIKA IZMEĐU KORISNOG I BESKORISNOG RAZMIŠLJANJA

Suštinska razlika između korisnog i beskorisnog razmišljanja je upravo u akciji – racionalno razmišljanje će nas podsticati na preduzimanje koraka za ostvarivanje ciljeva, dok će preterano promišljanje proizvesti stres i strah koji će nas kočiti i blokirati. Ponekad je ta borba bezazlena, sa mogućnošću rešavanja uz malo svesti i truda, ali vrlo često se može poistovetiti sa teškom zavisnošću, koja je rezutat nemogućnosti obuzdavanja sopstvenih misli. U težim slučajevima to može biti ozbiljan poremećaj koji je posledica anksioznosti ili depresije i tada su potrebni mnogo veći napori ili čak i stručna pomoć kako bi ovi, ni malo laki problemi bili rešeni.

 

 

 

 

 

DA LI „OVERTHINKING” VODI IČEMU OSIM OSEĆAJU STRESA?

Zapitajmo se oko kojih situacija, stvari ili ljudi previše naprežemo svoje moždane ćelije. Na šta neumorno trošimo svoje dragoceno vreme i živce, da li je vredno i da li zaista vodi bilo čemu osim osećaja stresa, panike i nesigurnosti. Razmišljanje preko granica umerenosti vodi do nekontrolisanih analiza koje nas vešto zavaravaju da radimo na rešavanju određenog problema koji smo u svojoj glavi zamislili, dok su one zapravo samo varka izlaska iz tog lavirinta neuhvatljivih misli.

 

 

 

 

 

KAKO SE MANIFESTUJE PREKOMERNO RAZMIŠLJANJE?

Ova totalno neproduktivna akcija kojoj je u današnje vreme podložan veliki broj ljudi, manifestuje se na dva načina. Prvi je preispitivanje postupaka i odluka koje smo doneli u prošlosti, kao i njihov uticaj na sadašnje i buduće gledište, dok je drugi zamišljanje scenarija koji bi trebalo da postanu naša budućnost i briga o svemu što nas potencijalno čeka. Oba ova načina su totalno destruktivna po našu ličnost, jer nam život pod stegama prošlosti i imaginacijama budućnosti oduzima najveći deo sadašnjeg trenutka koji je zapravo sve što mi realno posedujemo. Na taj način uskraćujemo sebi privilegiju življenja u trenutku što nas krajnje dovodi do pitanja koliko smo zapravo u njemu prisutni.

 

 

 

 

 

KAKO DA SMANJIMO PREKOMERNO RAZMIŠLJANJE?

Nekada se rešenje krije u jednostavnim koracima − pričajmo o svojim mislima i osećanjima, ili zapisujmo ono što nam stvara umni teret. Misli ne treba ostavljati tu gde su, puštajući ih da uporno mrse konce naše svesti. Ali, moramo i da otpustimo prošlost, budućnost ostavimo da nas čeka, preuzmemo kontrolu nad svim svojim emocijama i fokusiramo se na rešenja. Ne smemo da dozvolimo potencijalnom strahu da nas parališe, beznačajnim pitanjima da nam daju pogrešna usmerenja i mislima da vrše kontrolu nad nama samima. Obuzdajući neprestanu buku u svojim glavama, dajemo priliku rasterećenijem življenju koje crpi najveću moguću snagu i potencijal iz sadašnjeg trenutka, i ostavljamo prostor poželjnom i korisnom razmišljanju koje donosi pozitivne efekte za nas same.

 

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.