Vodič kroz stilske figure u književnosti

Vodič kroz stilske figure u književnosti

Da li ste čuli za litotu i eufemizam? Znate li šta je simploha i palilogija? U nastavku možete pročitati i naučiti još nešto o stilskim figurama.

 


 

ŠTA SU STILSKE FIGURE?

Stilske figure su poseban način izražavanja kojim se omogućava bolje iskazivanje željenog i koriste se ne samo u književnosti − pisani oblik, već i u svakodnevnom govoru − usmeni oblik. Pomoću njih se razbija monotonija, ostavlja lični pečat i doprinosi lepoti pisanog teksta.

 

 

ČETIRI KATEGORIJE STILSKIH FIGURA

Figure dikcije: asonanca, aliteracija, onomatopeja, anafora, epifora, simploha i anadiploza

Figure reči (tropi): metafora, metonimija, personifikacija, sinegdoha, eufemizam, epitet, alegorija i simbol

Figure konstrukcije: inverzija, retoričko pitanje, elipsa, asindeton i polisindeton

Figure misli:  poređenje, antiteza, hiperbola, litota, gradacija, ironija, paradoks, oksimoron, apostrofa, aluzija, sinestezija i perifraza

 

FIGURE DIKCIJE

Prva skupina ponavljanjem glasova, reči i skupova reči doprinosi kako vizuelnom tako i ritmičkom isticanju određenih delova i doprinosi ritmičnosti teksta. Asonanca ritam uspostavlja ponavljanjem određenih samoglasnika unutar jedne reči ili na primer jednog stiha, dok aliteracija to radi korišćenjem suglasnika. Aleksa Šantić je često koristio ove figure u svojim pesmama. Onomatopeja povezuje zvuk sa određenim rečima, ova figura nam dočarava pojavu oponašanjem njenog zvuka (šuštanje, hujanje,…).Ovakvom sličnom igrom Rembo je u svom sonetu Samoglasnici svakom vokalu pripisao određenu kolorističku vrednost. Anafora je ponavljanje reči na početku stihova, epifora na kraju, a simploha i na kraju i na početku stihova. Stilska figura palilogija (anadiploza) je ponavljanje reči na kraju jednog i početku drugog stiha.

 

 

Asonanca: Pučina plava, Spava − Aleksa Šantić

Aliteracija: Riba ribi grize rep

Onomatopeja: av-av, buć, fiju, mijau, muu

Anafora: I nema sestre ni brata,
I nema oca ni majke,
I nema drage ni druga − Tin Ujević

Epifora: Čujem u snu,
Sanjam u snu,
Vidim u snuJure Kaštelan

Simploha: Doneću ti cveće naše krvi,
Doneću ti nebo naše krviDušan Matić

Anadiploza: Vrati mi moje krpice,
moje krpice od čistoga sna − Vasko Popa

 

 

FIGURE REČI

Druga skupina čini stilske figure koje nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja određenih reči. Metafora je figura koja se zasniva na prenesenom značenju reči  − primer: Šekspir: Ceo svet je pozornica,gde ljudi svi i žene glume…). Metonimija je slična metafori, ali se gradi na principu zamene pojmova po osnovu logičke veze − sredstvo umesto osobe, sredstvo umesto radnje, pisac umesto dela: Ustala je kuka i motika; Čitam Andrića…. Sinegdoha je slična ovim figurama, ali je to zamena reči na osnovu kvantitativnih elemenata ili logično-uzročnih veza. Sinegdohom se označava deo umesto celine, celina umesto dela,jednina umesto množine − primer: Njujojrk je pobedio u igri. Alegorija je proširena metafora, ona se proteže kroz čitavu jednu celinu teksta. Personifikacijom se neživim stvarima i apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine, postupci i moći. Eufemizam služi za ublažavanje neke situacije, stanja… Koristi se zbog bontona, društvenih, religioznih, političkih, propagandnih i drugih razloga… − primer: iskusan umesto star. Epiteti su česti u umetničkih delima, naročito ih ima u epici, epitet opisuje i objašnjava bliže dati pojam, kao i simbol kojim se konkretizuje apstraktni problem.

 

 

Metafora: Dva cvijeta u bostanu rasla: plavi zumbul i zelena kada ( rastavljeni mladić i devojka)

Metonimija: Pojeo je ceo tanjir( supe). Cela ulica je na koncertu.

Sinegdoha: Bere se malina u Ivanjici i Arilju.

Alegorija: Vila gnjizdo tica lastavica,
Vila ga je za devet godina,
A jutros ga poče da razvija;
Doleti joj siv-zelen sokole
Od stolice cara čestitoga,
Pa joj ne da gnjizdo da razvija
.

gnezdo: brak; tica lastavica: žena; siv-zelen soko: muž  (Stojan)

Personifikacija: Mesec pođe uz Moravu − Dobrica Ćosić

Eufemizam: Otišao je na bolje mesto. ( umro je)

Epitet: Lepa devojka, stara majka

Simbol: beli golub kao simbol mira

 

 

FIGURE KONSTRUKCIJE

Treća skupina (drugačije nazvane sintaksičke figure) ističe važnost nekog dela teksta rasporedom reči unutar njega. Inverzija naglašava tako neki pojam zamenom na primer mesta subjekta i objekta u rečenici, glagola i subjekta… Retoričko pitanje služi da čitaoca navede na razmišljanje, ali se ne očekuje davanje odgovora, podrazumeva se odgovor. (primer: Teče i teče, teče jedan slap; / Šta u njemu znači moja mala kap? − Dobriša Cesarić). Elipsa je izostavljanje reči tako da se ne izgubi smisao, njom se postiže jezgrovitost i dominirala je u avangardi. Figura asindeton označava nizanje reči bez veznika i koristi se da bi se naglasila zgusnutost osećanja, a suprotna njoj je polisindeton koja niže jedan isti veznik jedan za drugim i njim se pojačava pažnja čitaoca i istuče određeni motiv.

 

 

Inverzija: Ide šum od zemlje sve do zelen vrha. − Vladimir Nazor

Retoričko pitanje: Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? −
Đura Jakšić

Elipsa: Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.

Asindeton: Dođoh, videh, pobedih!

Polisindeton: I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi − Dobriša Cesarić

 

 

FIGURE MISLI

U četvrtu skupinu spada poređenje, njoj suprotna antiteza, hiperbola ili preuveličavanje, gradacija koja može ići u oba smera ( od najjačeg/najlepšeg… ka najslabijem i obrnuto). Tu spada i litota koja označava ublažavanje iskaza da bi se kod čitaoca izazvao jači suprotan utisak, izbegava se prava reč. (primer: Tamo neće biti nimalo loše: biće dobro).Ovde spadaju još i ironija, rečima se pridaje suprotno značenje od onog koje imaju u doslovnom značenju, paradoks – stavljanje isključivih reči jedne pored druge (znam da ništa ne znam) i oksimoron, vrsta paradoksa koja se koristi rečima potpuno različitog značenja koja stvaraju jednu sintagmu (živ leš). Apostrofa je obraćanje neživim predmetima, pojavama kao da su žive, aluzija se koristi kada se govori o jednoj stvari, a misli na drugu i ima šaljiv podton. Sinestezija se koristi kada se jednom čulu prepisuju osećanja drugog čula, a perifraza kada se neka pojava ili predmet koja se može reći u jednoj reči objašnjava sa više njih (Glavni grad Srbije umesto Beograd).

 

 

Poređenje(komparacija): Vredan kao pčela.

Antiteza(kontrast): Tresla se gora, rodio se miš.

Slovenska antiteza: Šta se b’jeli u gori zelenoj?
Al’ je snijeg, al’ su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli.
Nit je snijeg, nit su labudovi,
Nego šator age Hasan-age.

Hiperbola: Kad je viđeh đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti.  − Njegoš

Gradacija: Misli mnogo, govori malo, piši još manje.

Litota: Njene zasluge nisu male.

Ironija: Samo ti nastavi da se svađaš.

Paradoks: Napad je najbolja odbrana.

Oksimoron: kraj beskraja

Apostrofa: Ој, Srbijo, među ljudima! − Oskar Davičo

Aluzija: Pretvorila sam se u uvo.

Sinestezija: Slivaju se boje, mirisi i zvuci.

Perifraza: Kralj životinja − lav

 

 

TEKST: NATALIJA MITIĆ

Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.