Ti si volela moj veltšmerc

Ti si volela moj veltšmerc

Pojam veltšmerc nastao je od nemačke reči „Weltschmerz”, što prevedeno na naš jezik označava svetsku bol. Ovaj popularan izraz prvi je uveo nemački pisac Žan Pol, a dovodi se u vezu sa romantičarima sa kraja 18. i početka 19. veka.

 


 

ŠTA JE SVETSKA BOL?

Ovaj izraz je postao opšteprihvaćen i od strane takozvane laičke mase. Njime se pokušao objasniti i opisati kolektivni osećaj žalosti i bespomoćnosti koji je u to vreme zahvatio hiljade mladih ljudi, pretežno umetnike i intelektualace. Reč je o sentimentalnom osećanju cele jedne generacije. Taj osećaj je bila njihova reakcija, a istovremeno i izraz bespomoćnosti pred zlom, nepravdom i besmislom koji su, kako im se činilo, opisivali svet u kojem žive. Mladi ljudi, najčešće pod uticajem poezije, često su bili u kandžama svetskog bola, i neretko su bežali od njega samoubistvom.

 

 

 

 

 

VELTŠMERC I KNJIŽEVNOST

Veltšmerc je pojam koji je usko povezan sa romantizmom. Romantizam jeste pravac u književnosti koji se javlja posle Buržoaske revolucije 1789. godine i traje do sredine 19. veka. Ovaj književni pravac obrađuje teme čovekovih osećanja, ističe iracionalizam, i beleži svoje izvore u narodnoj umetnosti i usmenom stvaranju vlastitog naroda. Na samom početku, pridev romantičarski podrazumevao se samo za pesništvo, jer se u njemu najčešće mogao uočiti i izraziti subjektivizam pesnika romantičara. Tek kasnije romantizam dolazi u epsku prozu i dramsku književnost. Romantičari su pristalice misli da treba pratiti srce, pre nego razum. Njihova dela su puna sentimentalnosti i oni se često i rado prepuštaju seti i melanholiji. U takvim delima preovladava subjektivizam i neka njima svojstvena vizija sveta.

 

 

 

 

 

Romantičari smatraju da su slobodni umetnici koji predstavljaju svet onakvim kakvim ga njihova duša oseća. Odatle i isticanje mašte koja je ključni i jedini izvor njihovog stvaralaštva. Pesništvo koje je stvoreno maštom, romantičari nazivaju saznanjem najdublje stvarnosti. Romantičari su često povezivali sebe sa titanima. Smatrali su da su oni zapravo titani u svom svetu i vremenu. Posebno im je blizak jedan od titana – Prometej. Lik Prometeja je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije. On predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i prkosa, velike čovekoljubivosti i težnje za slobodom. Njegov lik je, još i danas, simbol borbe za napredak i sreću čovečanstva, pa nije ni čudo što je Prometej bio vekovna inspiracija pesnika, mislilaca i slikara.

 

 

 

 

 

VELTŠMERC I FILOZOFIJA

Intelektualno-emotivni senzibilitet samog veltšmerca znatno se nazire u pesimističkoj filozofiji Šopenhauera i razmišljanjima Hermana Hesea. Veltšmerc je u neku ruku zapravo altruističko osećanje patnje sveta i deljenje te patnje sa drugim ljudima. Međutim, on je takođe egoistički nagon slobodnog duha koji je jako blizak usamljenosti i eskapizmu. Ključno razmišljanje leži u nesavršenosti sveta. Svet se predstavlja kao jedno nesavršenstvo kroz koje se prelamaju uzaludnost i besmislenost.

 

 

 

 

 

ŠOPENHAUER I ESTETSKA KONTEMPLACIJA

Za Šopenhauera je čovekova žudnja u osnovi patnje. Privremeni način da se pobegne od ovog bola jeste estetska kontemplacija. Ovde se čovek pomera od uobičajenog saznanja pojedinačnih stvari ka saznanju večnih platonskih ideja. Drugim rečima dolazi se do saznanja koje je slobodno od služenja volji. Prema Šopenhaueru, spas od našeg jadnog postojanja može doći kroz volju koja je smirena metafizičkim uvidom koji otkriva individualnost samo kao iluziju. Svetitelj ili velika duša intuitivno prepoznaje celinu, shvata njenu suštinu i otkriva da ona neprestano prolazi, zaokupljena uzaludnim naporima, unutrašnjim sukobom i večitom patnjom. Drugim rečima, potiče iz uvida da je svet sam po sebi, oslobođen oblika prostora i vremena, jedan.

 

 

 

 

 

EKV I VELTŠMERC

Ekatarina Velika (skraćeno EKV) bila je rok grupa iz Beograda i jedna od najuspešnijih i najuticajnijih grupa na prostoru bivše Jugoslavije. U njihovim pesmama nezaobilazan deo jesu osećanja omamljenosti bolom, tugom i patnjom. Upravo su se oni vodili veltšmercom, pa ga i pominju u svojoj pesmi Radostan dan, gde se povaljuje i čuvena rečenica: Ti si volela moj veltšmerc. Članovi ove rok grupe bili su jedni od umetnika koji su bili zahvaćeni svetskim bolom i kroz svoje pesme prikazivali su svoja unutrašnja osećanja koja su često pretočena kroz sarkazam, ljutnju, jad i bol. Oni nisu videli smisao u stvarnom svetu i bili su preplavljeni uzaludnošću života. Često su bili pod uticajem raznih opijata da bi pobegli od tog osećaja svetskog bola, pa su, nažalost, vrlo mladi i preminuli.

 

 

 

 

 

Međutim, veltšmerc postoji i danas, i krije se, ponekad, u svima nama. Svi mi neretko tražimo smisao i izgubimo se u vrtlogu svojih osećanja. Vreme jeste jedna apstraktna stvar. Pa možda zapravo ono stoji, a mi samo kroz njega prolazimo. Bilo to uzaludno ili ne, samo sada smo ovde i posedujemo ovaj život. Ma kakav bio, on je jedan. Pa hajde da živimo najbolje što umemo.

 

 

TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ

Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.