Tajne lepota svrljiškog kraja

Mesto koje odiše prirodnim lepotama i tajnovitošću. Misteriozno, ali očaravajuće. Idealan za posetu i odmor, a nalazi se na samo 25 kilometara od Niša – čuveni Svrljig.

 


 Ovo mesto bilo je srednjovekovno utvrđenje i prvi put se pominje 1019. godine. 1904. godine dobio je status varošice, nakon čega je ime Derven promenjeno u sadašnje ime Svrljig.  Pored opštinskog centra, na površini od 492 kvadratna kilometara nalazi se i 38 seoskih naselja. Smešten je u kotlini između planinskih venaca Svrljiških planina, koje preseca dolina reke Svrljiški Timok. Ovo područje je tipično brdsko-planinskog tipa.

 

 

 

SVRLJIŠKI DRAGULJI

Svrljiške planine prostiru se između Svrljiškog Timoka i Nišave. Najviša tačka je Zeleni vrh na 1334 metara nadmorske visine. Delimično su pošumljene i pokrivene prostranim pašnjacima sa severne strane. Bogate su raznovrsnom florom, hrastovom šumom i lekovitim travama. Razvoj poljoprivrede zavisi od prirodnih odlika, klime i reljefa. Svrljiška klisura spada u 5 najlepših klisuri u Srbiji. Kompozitna je, sastoji se od par kotlina i klisura. Dugačka je 15 km sa jako lepim uklještenim meadrima, odnosno, formacijama koje su približne lepotama poznatog Uvca. U klisuri nad rekom se pruža oko 30 mostova, kao i 32 tunela kroz koje prolazi pruga.

 

 

 

U klisuri kod Niševca, reka produbljuje strme strane stena prepunih pećina iznad kojih se izdižu ostaci antičkog grada Svrljiga. Ispod antičkog grada nalazi se kupalište Banjica, nekada omiljeno izletište Rimljana i Turaka. Vrlo strme, u pojedinim delovima i do 450 metara visoke stene, ponegde se nadvijaju i nad samom rekom koja u klisuri poprima zelenkastu boju. Često su pored reke brojni pecaroši i berači rtanjskog čaja, za koji meštani kažu da je ovde bolji nego na samom Rtnju.

 

 

Voćarstvo ovde nije toliko razvijeno, ali je posebno rasprostranjeno gajenje šljiva, višanja, a mogu se nazreti i zasadi oraha. Lokalno stanovništvo se, od davnina pa i danas, bavi stočarstvom. Područje u okolini Svrljiga, na obroncima Svrljiških planina i okolnih sela sa nepreglednim pašnjacima i livadama, pogodna su za razvoj stočarstva, posebno ovčarstva. Svrljiška pramenka se izdvaja kao najmlečnija ovca, izdržljiva je i otporna, ima najbolju obraslost svih slojeva vunom.

 

 

TAJNE UKLESANE U STENAMA

Pećina Samar se nalazi u netaknutoj prirodi na obrancima Kopajkošara. Godine 1969. jedan čovek, speleolog Milutin Veljković, odlučio je da postavi svetski rekord. Da bi to postigao, morao je da živi u pećini koliko je mogao najviše. Izdržao je 15 meseci, čime je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, jer je postigao svetski rekord u dužini samovanja pod zemljom. Dugačka je oko 3,5 kilometara. Kada se uđe u pećinu vidi se  kameni most, koji je visok 15 metara. Takođe, kroz pećinu prolazi i reka Kopajska kojq na kraju pećine formira vodopad Ripaljku,  Od 1955. gofine je pod zaštitom Republike Srbije.

 

 

UZ MELODIJU SVRLJIŠKIH GAJDI

Jedan od najstariji čuvara tradicije ovog kraja, duh ovog mesta, jesu jedinstvene svrljiške troglasne gajde. Gajde su imale procvat tokom 19. veka, ali i sedamdesetih godina prošlog veka. Njihova gajdenica poseduje dve svirale koje u sazvučju sa jednom velikom ostvaruju troglasje. U svrljiškom kraju na gajdama su se najviše svirala narodna kola poznata kao što su devla, osmoputka, sitan i krupan čačak, dunda, sitnica, jednostranka, poprikaš, rumenka, polomka, katanka, kukunješ, dunjeranka, trojanac… Početkom 21. veka, aktivni i jedini gajdaši u Svrljiškom kraju su Miodrag Mija Simić iz Lozana, koji nastupa na takmičenjima i saborima, i Nenad Jovanović iz Prekonoge, koji uveseljava svatove na svadbama u Timočkoj krajini.

 

 

 

KULTURNO I ISTORIJSKO NASLEĐE

Manastir Svetog Argangela Gavrila nalazi se na obroncima Svrljiških planina. Sagrađen je u doba Nemanjića u srednjovekovnoj župi Golak. Po jednom predanju izgradio ga je Sveti Sava, a po drugom je izgrađen na mestu susreta razdvojene braće Vuje i Gruje iz Rudnika kod Milanovca. U samom manastiru nalazi se nekoliko relikvija, a među najznačajnijima su riza sa moštiju Svete Petke i ikona Majke Božije Brzopomoćnica sa Svete Gore za koju se veruje da ima čudotvorno dejstvo i da pomaže teško obolelima, ljudima u nevolji i onima koji nisu dobijali porod nakon dugo vremena. Takođe, tu se nalazi i uramljena slika patrijarha Pavla koja je počela da mirotoči.

 

 

 

Etno turizam je sve dominatnija grana privrede što su prepoznala i seoska gazdinstva koja počinju da razvijaju svoje ponude. Tradicionalne manifestacije Belmužijada, Janijada, Dani folklora i sportske igre okupljuju sve više turista u ovoj opštini. Belmužijada je manifestacija koja je posvećena belmužu, održava se prvog vikenda u avgustu mesecu i traje tri dana. Janijada je manifestacija posvećena tradicionalnom jelu od jagnjetine i održava se u svrljiškom selu Lukovo. Festival Igraj kolo kraj Timoka održava se na Vidovdan u Sportskom centru Pastirište gde učestvuju kulturno-umetnička društva iz Srbije i okolnih zemalja. Najstariji turnir u malom fudbalu u Srbiji je Vidovdanski turnir i počinje 28. juna na Vidovdan i traje tačno mesec dana.

 

 

Centar za turizam, kulturu i sport jedina je ustanova kulture u opštini. U sastavu centra radi gradska biblioteka, gde je smeštena i zavičajska muzejska zbirka. Centar se bavi izdavačkom delatnošću i organizovanjem brojnih kulturnih manifestacije, kao i likovnom kolonijom osnovane 2002. godine.

 

 

 

Kupališki kompleks Bazeni Pastirište ima 550 kvadratnih metara. Sastoji iz dva dela, sa spojenim rekreativnim bazenom brčkalištem u obliku osmice. U jednom delu je bazen za decu dubine 40 centimetara, a drugi dubine 120 cm. U tom delu nalazi se i letnji bar koji delom na pločniku, a drugim delom ulazi u krug dubljeg bazena. Na istoj površini nalazi se i mašinska hala kao i kompleks prelivnih bazena koji bi filtrirali vodu za kupanje.

 

 

 

SVRLJIŠKA PREDANJA I LEGENDE

Ova opština je bogata legendama. Poznata je priča o zmaju Blagoju koji je živeo iznad sela Guliana na mestu Golem kamen. To je, zapravo, bio čovek koji je još kao dete odbačen od svojih roditelja, jer je bio sa smetnjom i deformisan. Odrastao je u neku grdosiju , kako su govorili, i po selu je pravio veoma čudne stvari. Naime, period kad je bio aktivan je između Đurđevdana i Spasovdana, tada je silazio i otimao devojke. Ljudi iz sela su pokušavali na različite načine da ga uplaše, ali ništa nije pomoglo. Predanja kažu da jedino  što je bilo dobro za borbu sa zmajem jeste loj od sagorelog zmaja koji se nalazi u jazbinama i među drvećem njegovom skrovišta. Na taj način su se borili sa njim.

 

 

 

Druga, legenda o Lapotu gde je sin poveo oca na svršetak njegovog života i prilikom tog putovanja do krajnjeg mesta, otac je bio snužden i sinu je rekao da će jednog dana i njegovo dete tako da ga odvede. I tako se sin sažalio na svog oca i time prekinuo dug običaj. Svaka legenda podučava ljude. Narodni poslanik Milija Miletić je izjavio da je ova opština najlepša u Srbiji, tako da ko je nije posetio, dobrodošao je i imaće šta da vidi i oseti oduševljenje.

 

 

Mesto koje svakog posetioca dočekuje prelepom prirodom, bogatim kulturno-istorijskim sadržajem i veoma ljubaznim domaćinima. Svrljig, srpski biser vredan svake posete.

 

 

 

FOTOGRAFIJE: MIROSLAV MARKOVIĆ

 

TEKST: ANDRIJANA MILENKOVIĆ

Andrijana Milenković je student prve godine Žurnalistike na  Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da posećuje pozorište, bioskop, filmske susrete, utakmice i ostale kulturne i sportske događaje  u njenom gradu, te je upućena u sve aktuelnosti  na polju kulture i sporta.