Tag: znanje

Važnost sticanja novih znanja i veština

Važnost sticanja novih znanja i veština

Sigurni smo da ste čuli za izreku: Čovek se uči dok je živ, no da li ste ikada zaista promislili o njoj? Iako smo od malih nogu učeni kako je škola važna i kako nam ona otvara mnoga vrata, niko nikada nije spomenuo da ona, 

Vesti koje mame osmeh

Vesti koje mame osmeh

Kako interesantne ili fascinirajuće vesti neretko promaknu, predstavljamo agendu izdvojenih vesti kojima težimo da izmamimo osmeh, oduševljenost ili odmor od loših i negativnih informacija.   ŽIVOTINJE JESU ČOVEKOV NAJBOLJI PRIJATELJI, ALI PONEKAD I PRAVI HEROJI! Iako deluje nestvarno, Dejvidu Benetu iz SAD-a ugrađeno je srce 

Indoevropljani kroz vreme i prostor

Indoevropljani kroz vreme i prostor

Jedan narod je živeo pre 4. 000 godina na stepama centralne Azije gde su današnje države Uzbekistan, Tadzikisatan i Turkmenistan. I krenuli su tada u osvajanja na zapad i na jug. Deo tog naroda je pokorio Evropu idući na zapad, a drugi deo, koji je krenuo ka jugu je osvojio današnju Indiju, Pakistan i Iran.

 

 


Ne zna se naziv tog naroda, ali su ga naučnici nazvali Indoevropljani jer su zauzeli Evropu i Indiju. Pre Drugog svetskog rata taj narod su nazivali Arijevci, ali su nacisti zloupotrebili to ime pa se sad izbegava taj prvobitni jezički oblik.

 

 

 

Kako je pomenuti narod osvojio tolike teritorije?

 

Pretpostavlja se da su izmislili uzengije, a to podrazumeva da su mogli da budu mnogo brži tokom boja, sigurniji na konju i da imaju luk i strelu u rukama, dok jašu. Ne bi pali lako sa konja, jer su im stopala bila učvršćena uzengijma. Tako stabilni su bili jako pokretni i samim tim teška meta, a još su pretili strelama, što znači borba iz daljine, koja smanjuje žrtve.

 

 

I od tog naroda poreklo vode skoro svi današnji narodi u Evropi, jezici takođe, a i geni su nam slični u Evropi, baš zato što vodimo skoro svi poreklom od tog naroda. Jedini narod u Evropi koji nije poreklom od Indoevropljana su Baski. Finci, Estonci i Mađari su u Evropu došli mnogo kasnije, kao Huni kroz Kapiju naroda, preko Ural reke i  planine (otprilike 5. vek nove ere) i oni jezički pripadaju grupi Ugro-finskih jezika.

 

 

U Evropi postoje tri glavne grupe jezika i sve tri su nastale od Indoevropskog. To su romanski, slovenski i germanski jezici. Srpski jezik koji pripada slovenskim jezicima je srodan, kao i svi ti jezici, sa Sanskritom, jezikom u Indiji.

 

 

 

Najviša titula u Budizmu, koji je nastao u Indiji pre oko dve i po hiljade godine, je Buda, ili probuđeno biće, što takođe znači prosvetljen. Sličnost nje slučajna. Sanskrit i srpski jezik vode poreklom od istog naroda i jezika – Indoevropljana.

 

 

 

Iranski narod, koji je poreklom isto Indoevropski se pre zvao Eira, a pre toga Aira što je koren reči Arija, od Arijevci. Nacisti su sebe smatrali Trećim Rajhom, što nas vodi do upitanosti koji narodi su predstavljali Prvi i Drugi. Odgovor je, Arijevci i Stari Rimljani, osvajački narodi.

 

 

 

U Evropi svi imamo iste pretke, i ti naši preci su preci Indijaca, Pakistanaca i Iranaca, koje nazivamo jednim imenom – Indoevropljani, koji su migrirali tokom vremena i menjali se pod uticajem starosedelackih naroda na novim prostranstvima. Kad bismo išli u prošlost, dalje od četiri hiljade godina, videli bismo da svi ljudi imaju istog pretka i da smo se samo raštrkali po svetu kroz vreme, a kad bismo još dalje otišli u prošlost, videli bismo da sve što je živo ima istog pretka.

 

 

TEKST: NENAD PETROVIĆ

Ekscesivan dopamin i permanentna asfiksija su prediktori sinapsogeneze, angiogeneze i neurogeneze sa nekonzistentnim fokusom koji ide uz hiperkinezu i konstantnom manjkavošću senzorno-somatske osetljivosti. Ni drugi ekscitatorni neurotransmiteri nisu u saglasju sa važećim normama, a pojavni oblik tih stanja sam – ja.

Da li je reproduktivno zdravlje tabu tema?

Da li je reproduktivno zdravlje tabu tema?

Reproduktivno zdravlje predstavlja mentalno, socijalno i fizičko stanje razvoja i svesti reproduktivnog sistema – sistema (polnih) organa koji organizmima služe u razmnožavanju. Bezbedan i zadovoljavajući seksualni život, sposobnost reprodukcije i sloboda odlučivavanja kako i kada je ostvariti su neki od faktora koji omogućavaju svest o