mogućnosti zvone na vaša vrata
Biodiverzitet predstavlja pojam postojanja različitih vrsta živih bića na planeti Zemlji. Što se tiče samog koncepta, on obuvata sveukupnu floru i faunu. Međutim, u poslednjih nekoliko godina dolazi do izumiranja sve više vrsta, tako da se danas smatra da svake godine zauvek nestane oko 10 …
Fruška gora je planina koja se nalazi u Vojvodini, između reke Save i
Dunava. Iriški venac
Stražilovo i Veliki gradac su poznati vrhovi ove planine, a titulu najvišeg nosi Crveni Čot, koji ima 538 metara nadmorske visine. Na Fruškoj gori se, između ostalog, nalazi bogat prirodni i životinjski svet, tako da ćete u nastavku saznati šta sve tamo možete videti.
Svako ko je ikada imao kućnog ljubimca može da svedoči o tome koliko se između njega i tog bića formirala jaka emotivna veza. Bilo ko ko živi u dodiru sa životinjama može vam reći nešto o tim neretko dubokim poznanstvima. Mnogi govore koliko su se puta u prisustvu životinje osetili lakše, rasterećeno od stresa i nelagoda. Ili, recimo, koliko smiruje kada im mačka prede u krilu ili im se pas obraduje na vratima posle stresnog dana na poslu. Postoji bezbroj čudesnih priča o neverovatnim vezama između ljudi i životinja, ali kako ih mi tumačimo, koliko su te veze zaista duboke i da li možemo nešto korisno naučiti iz njih, pitanja su na koja se tek odgovara.
Sa životinjama delimo istoriju otkako smo nastali. Međutim, tokom evolucije, kako je razvijao jezik, čovek je sebe sve više tumačio kao biće superiornije u odnosu na druge. Svest, samospoznaja, inteligencija, emocije – sve su to ključevi visoko razvijenog bića iskazani u jeziku. To je ono što nas diže na prvo mesto lestvice života, a životinje ostavlja u zaostatku. Pre samo trideset godina ni sam um životinje nije bio vredan proučavanja, a njihove emocije bile su romantična tema. Danas neki hrabri naučnici dokazuju drugačije.
Ne samo što poseduju svest o sebi i drugima, i razvijene forme komunikacije, kroz istraživanja najrazličitijih vrsta dokazano je da su životinje veoma emotivno inteligentne. Mmnoge vrste pokazuju visok nivo empatije, pa čak i viši od ljudi. Frans De Val, naučnik koji je život posvetio proučavanju primata, tvrdi da su unutrašnji procesi mnogih životinja jednako složeni kao i oni kod ljudi. Ipak, one to ne iskazuju verbalno kao mi. Ukoliko ih prihvatimo kao svesna i razumna bića, kako kaže, ona u tom trenutku postaju moralno relevantna. Naš stav i čitavo ophođenje prema njima postaju potpuno pogrešni.
Nauka tek sada počela da otvara vrata novim mogućnostima. Ipak, ljudi su negde oduvek znali za tu duboku vezu i saosećanje koje ne poznaju granice vrste. Blagostanje koje dolazi u društvu životinja ne prolazi nezapaženo. Njihovo prisustvo se sve više praktikuje u različitim vidovima terapija. Uticaj životinja u psihoterapiji ostaje najzapaženiji. Interakcija sa životinjom kod čoveka dokazano smanjuje stres, anksioznost, smanjuje percepciju bola. Ublažava osećaj straha i brige, a povećava osećaj podržanosti, motivaciju i fokus. Vreme provedeno sa životinjama pomaže ljudima koji pate od postraumatskog stresnog poremećaja. Sve više klinika počinje da uvodi ovakav vid terapije.
Brzina savremenog sveta prelama se na kičmi našeg mentalnog zdravlja. Životinje kao da nas podsećaju da treba da usporimo i da se prisetimo da prosto i jednostavno živimo. Svi ovi benefiti koje nam pružaju ne dolaze niotkuda. Čovek intuitivno zna koliko ga duboko životinja razume i koliko i ona sama oseća. Ali kada to dokaže i jezikom nauke, možda će promeniti kolektivni stav tako da i on i životinja žive u blagostanju. Rezultati su tu, benefite uveliko koristimo, ostaje samo da svako živo biće uvažimo onako kako istinski zaslužuje.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
Tokom upoznavanja druge osobe ili prilikom susreta sa drugom osobom, najčešće primetimo nešto po čemu se može izdvojiti, odnosno nešto po čemu se razlikuje od ostalih. U vezi sa tim, nešto što se ne sreće tako često je heterohromija. ŠTA JE HETEROHROMIJA? Heterohromija je …
Ako ste ljubitelji životinja sigurno ste se nekada zapitali kako one međusobno komuniciraju, sporazumevaju se, da li možda razgovaraju na neki način i da li je moguće da ih mi razumemo. Evolucijom, životinje su razvile sposobnost komunikacije kako bi preživele i izbegle potencijalne opasnosti, ali …
Mnoga deca vole životinje i postepeno razvijaju ljubav prema njima, ali osim toga što im životinje pružaju zadovoljstvo tokom igre, one imaju veliki značaj za razvoj deteta.
Slika deteta kako se igra sa svojim psom u parku ili kako ga mazi povlačeći lagano svoju ručicu duž njegovih leđa i to, naravno, uvek u suprotnom smeru, tako da posle dugog maženja pas izgleda kao plišana igračka koja je prošla fazu pranja u veš-mašini, ne može nas ostaviti ravnodušnim. Taj spoj predstavlja, prema mnogima, nešto najlepše što možemo videti i što nam uvek može izmamiti osmeh na lice.
Koliko su životinje važne u žitvotu deteta pokazuje istraživanje koje je dokazalo da iskustva kao što su igranje sa životinjama, hranjenje, maženje, pomažu deci da razviju pozitivne vrednosti. Takve interakcije su se pokazale izuzetno efikasnima u razvoju socijalnih veština i među decom sa posebnim potrebama.
PSIHIČKI I SOCIJALNI RAZVITAK UZ ŽIVOTINJE
Takođe, životinje pozitivno utiču na psihički i socijalni razvoj dece, što je veoma značajna karakteristika, jer je važno da se u tom smislu od malih nogu deca na pravilan način razvijaju. Nije važno koja je životinja u pitanju, da li je mala ili velika, jer sve životinje, svaka na svoj način, pozitivno utiču na decu i njihov razvoj usmeravaju ka dobrom putu. Deca uz životinje stiču odgovornost. Životinje zahtevaju brigu o njima, hranjenje, izvođenje u šetnju, igranje, maženje. Upravo to utiče na decu da razviju osećaj odgovornosti, jer životinje zavise od njih i o njima neko mora da brine.
Kada bi neko upitao zašto je život na našoj planeti tako dragocen, zašto bi trebalo da više vrednujemo sebe, ljude oko nas i ono što obeležava čitav period između rađanja i umiranja, kako biste odgovorili? PRIRODA VOLI DA SE OKRUŽI TAJNAMA — HERAKLIT …
