mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada su putovanja u pitanju, ljudi vam uglavnom savetuju da, ako idete u novu zemlju, posetite glavni grad. Ako ste već tamo bili onda je savet da obiđete neke manje poznate, kulturološki značajne gradove i slično. Često se onda dešava da, pri odlasku u glavni …
U moru modnih brendova, onih koji prodaju stil života i nude posebnu estetiku – javlja se i jedan manji, svetski dostupan, a dostupan. Brend koji je očarao mlade devojke i žene, koji je pozitivno nastrojen u vezi svega što radi. Brend koji kratko postoji, a …
Zemlje Skandinavije. Hladni sever Evrope koji vekovima unazad intrigira svojom fascinantnom istorijom i tradicijom. Počevši od vikinga, pa do današnjeg čuvenog standarda, Skandinavija je definitivno jedna od kulturno najbogatijih delova Evrope.
Ova, najsevernija grana germanske mitologije, veoma je bogata pričama o raznim bogovima i njihovim osobinama. O bogovima nordijske mitologije dosta saznajemo iz saga, ali i arheoloških zapisa nalaženih širom Skandinavije. Neki od najpoznatijih bogova su Odin, Tor i boginja Freja. Odin se smatra vrhovnim bogom i Ocem-Svih. Pored titule vrhovnog boga, Odin se smatra i bogom rata i mudrosti. On je stvorio zemlju i nebo, ljude i sve živo na Zemlji. Reč onsdag (Odins dag) u prevodu sa skandinavskih jezika znači sreda, a upravo po Odinu je dobila ime. Odin je otac mnogih bogova, ali njegov najstariji sin je Tor.
Tor je najstariji i najsnažniji Odinov sin. On je bog munja, gromova i oluje, ali i plodnosti i snage. Samo ime Tor vodi poreklo od skandinavske reči torden, što znači grom. Tor je poznat po svom čuvenom čekiću Mjolniru. Ovo čudesno oružje Tor koristi u raznim borbama i nikada se ne odvaja od njega. Freja je, kako se može i očekivati, boginja ljubavi i lepote u skandinavskoj mitologiji. Freja je u mitologiji, pored pozitivnog uticaja, pominjana i u negativnim kontekstima. Na primer, bila je osuđivana za promiskuitet. Koristila je posebno vrstu magije, seidr, koju je naučila od Odina.
Sigurno ste dosta čuli o čuvenim nordijskim vikinzima, ali šta je od toga u stvari tačno? S jedne strane, slika vikinga kao neustrašivih, ali milosrdnih ratnika, dosta je romantizovana. Vikinzi su, pre svega, bili trgovci i gusari, koji su iz raznih političkih i trgovačkih razloga prekrstarili Evropu. Njihovi motivi bili su krajnje koristoljublje, pa ti njihovi pohodi nisu bili ni najmanje prijatni za njihove domaćine. Vikinzi su umeli da budu jako nasilni, umeli su da razaraju, a čak i da odvode ljude u roblje.
S druge strane, uticaj vikinga je i te kako značajan za kulturu tadašnjih zemalja sa severa. Sa vikinškom ekspanzijom, došlo je i do širenja nordijske kulture širom Evrope. Takođe, kulturna dobra čitave Evrope sve su lakše i brže dospevala na tlo zemalja Skandinavije.
Kao što je poznato, život u zemljama Skandinavije je jako lagodan i primamljiv mnogima sa strane. Međutim, postavlja se pitanje, da li je to zaista tako. Skandinavija pokriva prostor od oko 1.260.000 kilometara kvadratnih i čine je tri kraljevstva: Švedska, Norveška i Danska. Život u sve tri zemlje ima svoje prednosti i mane, koje su, manje ili više, slične.
Švedska važi za jednu od najboljih zemalja za život u Evropi, već godinama unazad. Kvalitet života je veoma visok, zbog mogućnosti zaposlenja, ali i visokih plata. Međutim, mesečni troškovi mogu biti prilično visoki. Recimo, trećina zarade uglavnom odlazi na kiriju za stan. Fakultetsko obrazovanje takođe može biti jako skupo, ali pohađajući švedski univerzitet, pohađaćete jedan od najboljih u Evropi. Šveđani su, međutim, jako tolerantna nacija, okrenuta ka provođenju vremena i prirodi i druženju. Njihova čuvena fika je nezaobilazni način uživanja.
