„Sujeverje celi svet stavlja u vatru dok je filozofija gasi” – rečenica je čuvenog filozofa 18. veka Voltera

STRAH I VERA

Naši preci su u starim vremenima verovali da pojave oko njih nose neke svoje poruke. Čoveku su oduvek bili potrebni nedvosmsleni odgovori na razna svakodnevna pitanja i odgovori koji će im nešto objasniti. Verovatno zahvaljujući tome danas imamo sva ova otkrića koja nas okružuju, ali sa druge strane šta je sa onim besmislenim stvarim, kao što su kucni u drvo tri puta, ili slomljeno ogledalo. Otkud sujeverja? Naime, kroz ljudsku istoriju, glavni problem je bio opstanak. Od početka svog postojanja naši preci  su se trudili da zadovolje svoje egizstencijalne potrebe, međutim, uslovi života su bili nesigurni, nestabilni i ljudi su pribegavali verovanju u nešto, davanju smisla toga nečega, i u tome je koren sujeverja.

            Po svojoj definciji, sujevrje ili praznoverje je iracionalno verovanje koje potiče iz straha ili neznanja, odnosno ostatak starih paganskih verovanja. Sujeverje predstavlja kvaziverovanje i nerazumna verovanja da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim magijskim radnjama. Sujeverje je nastalo od latinske reči superstitio. Izvorno je označavala ostatak nekog ranijeg verovanja ili religijskog ubeđenja, koje je šira zajednica prevazišla i napustila.

KOLIKO SMO MI SUJEVERNI?

            Danas je sujeverje zastupljeno u većoj meri nego što bi se očekivalo. U celoj Evropi za najsujevernije ljude važe Letonci, Česi i Italijani. Neka od najrasprostranjenijih verovaranja staro je više od jednog milenijuma, a i dalje se poštuju. Činjenica je da sujeverje živi sa nama i ono se više ne može posmatrati kao primitivno verovanje, jer ono postalo nešto što svaki dan ponavljamo ili radimo. Postalo je opšte prihvaćeno postupanje po navici, što praktikujemo i svesno i nesvesno. Međutim, zanimljivo je to da svaki narod ili etnička zajednica u svom folkloru imaju određene vrste sujeverja, ali su neka od njih preoblikovana u obeležja savremene pop kulture. Dok kod nas crna mačka donosi nesreću, bela donosi sreću, u SAD-u ako vas prati crna mačka to donosi sreću.

            Naime, mnoga sujeverja u stvari imaju i logička objašnjenja, poput prolaska ispod merdavina. Pravilo da ne bi trebalo prolaziti ispod merdevina bi bilo logično i da nije uključena komponenta sujeverja, jer prolazak ispod merdevina može da bude opasan – padnu na vas, padne kanta i tako dalje. Pored logičnog razloga, postoji i mitsko, jer merdavine bilo da su raširene ili naslonjene na zid, formiraju trougao. Po hrišćanskom verovanju, trougao je jedan do simbola svetog trojstva i svako njegovo narušavanje je bogohuljenje – jer kad čovek prođe ispod njih on prekida sveto trojstvo i to se smatra nesrećom.

             Sociolog Lazar Žolt kaže da se sujeverje često određuje i kao surogat prave religije. Trebalo bi naglasiti da se pagansku kultovi i verovanja poistovećuju sa vračanjem i magijom tek u vreme pojave i širenja monoteističke religije. S druge strane, sujeverje ne bi trebalo posmatrati vrednosno negativnom pojavom, jer ga, između ostalog, čine i razna iskustva i običaju koji sadržanski pripadaju narodnoj mudrosti i tradiciji.

TEKST: MILAN PAROJČIĆ

Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.