mogućnosti zvone na vaša vrata
Sudeći po izdanjima koji su predstavljeni na modnim pistama, izbor patika ove sezone će biti šarenolik. U nastavku teksta možete pročitati koji su idealni modeli za ovu sezonu. RETRO PATIKE Prema rečima modnih znalaca model Samba biće jedan od najtraženijih ove sezone. Uzevši u …
Elegancija – da li je to zaista samo reč ili značajan stav čoveka, sa jakom energijom koju nosi sa sobom? „Ponekad samog sebe iznenadim povijenim ramenima. Svaki put kada zateknem sebe u tom položaju, siguran sam da nešto nije u redu. Tada, pre nego što …
Da li ste se ikada zapitali koliki uticaj jedna društvena pojava može da ima na vas? Ili kako to da nesvesno postupamo po aktuelnim trendovima, ni ne shvatajući da nam je sve to nametnuto? Kao socijalni fenomen koji povezuje razne oblasti ljudskih aktivnosti i razmišljanja, moda vlada svetom.
Jedan od glavnih načina na koje delimo sa svetom svoja viđenja, stavove, mišljenja i verovanja – upravo je moda. Baš zbog toga se moda često i menja, što predstavlja jednu od njenih karakterističnih osobina. Takođe, naš senzibilitet i način mišljenja, način prevođenja impresija o svetu koji nas okružuje, u tren oka se promene.
Variranje osetljivosti pod uticajem promena sredine, potreba, briga i tako dalje stvaraju javno mišljenje. Ono varira s jedne generacije na drugu, šta više, više puta i u toku jedne iste generacije. Ovo javno mišljenje koje se zatim brzo rasprostire, određuje ono, što se zove moda. Ovako je Gustav Le Bon to opisao u svojoj knjizi Mišljenja i verovanja. Moda predstavlja izuzetno moćan faktor u ljudskom društvu. Moda je što povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost celog čovečanstva.
Dvojaki karakter ove društvene pojave ne treba da iznenadi. Le Bon kaže: Moda je zacelo afektivnog porekla, ali nije lišena ni racionalnih elemenata. O složenosti njenog karaktera govori i činjenica da modu stvara kolektivitet, a ne individualnost. Oni za koje se tvrdi da modu tvore, u stvari samo sprovode tendencije postale opštom željom. To je kao nusprodukt htenja, ideja i potreba.
Uprkos tome, svaki umetnik teži i da stvori delo u duhu vremena. Tako je i veća verovatnoća da ono bude prihvaćeno. Drugačije je retko, a sad – da li je to dobro ili loše, prosudite sami.
Racionalni elementi utiču na postanak mode, a time je i prizemljuju. Uslovljeni ekonomskim nužnostima najčešće, delovi mode zasnovani na zdravorazumskom razmišljanju često se susreću kod ženske mode. Najlakše se to može primetiti na primeru ženskog odela. Ono je zbog promene prevoznog sredstva – početka upotrebe automobila – moralo da bude modifikovano da se prilagodi novonastaloj situaciji.
Time je uzimalo mnogo muškog i stvarajući nešto sasvim novo, dotad neviđeno. Od tog trenutka, moda za žene razvijala se u potpuno suprotnom smeru od predviđenog, a sve kako bi život ženama učinila lakšim i praktičnijim.
Moda je samo delom racionalna. Veliki udeo čine afektivni elementi, uključujući i fantaziju. Nestalnost mode, kao kakvog deteta, ne dopušta kretanje fantazija njenih tvoraca. One su usko ograničene. Promene, ipak, moraju da dolaze jedna za drugom. Ljudskom oku stvari koje su dugo gledane vrlo brzo dosade, a novostima se lagano prilagođava. Zbog toga je i originalnost u modi kratkotrajna. Da bi bila uspešna – mora se uvesti postepeno, smeniti jedan stil drugim neosetno, čak nečujno.
Iako njome delom vlada racio, često dolazimo do toga da između modernog ne stavljamo znak jednakosti sa korisnim i praktičnim. Ipak, ona ima toliku moć da je, recimo, većina žena spremna da podnosi muke i bolove samo da bi se reklo da je ona in i u trendu. Le Bon navodi i da je servilnost prema modi kategorički dokaz moći duhovne zaraze, što umnogome ukazuje na to koliki uticaj ona ima na emocionalni deo naše ličnosti.
Kako ima svesni uticaj, tako i nesvesno menja samu srž našeg bića. Njenog uticaja najčešće nismo ni svesni, ne možemo ga ni primeniti, pa joj se pokoravamo hteli – ne hteli. Šarmu mode ne mogu se odupreti ni oni koji ne mogu da priušte da budu u korak sa istom. Modni trendovi kreću se od viših slojeva društva ka nižim, zacelo uvek.
Često se niži slojevi moraju i snalaziti kako bi mogli da isprate novu modu, a da ih to ne košta koliko ove imućne. Toliko je prisutna u svakodnevici svih ljudi, da se modi klanjaju i umetnost, pozorište, književnost, ali i politika i nauka. Moda nije, ne zna i neće znati za nepokornost. Tako i Le Bon zaključuje – nijednom od bogova prošlosti nisu se ljudi više pokoravali do modi.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
Kada čujete reč gotika, šta vam prvo padne na pamet? Arhitektura koja je sama po sebi drugačija od ostalih ili možda žanr u muzici koji se povezuje sa metalom ili pak sa stilom oblačenja koji karakteriše crna odeća? Mada, možda vam ipak padnu na pamet …
Verovatno ste primetili, dok ste šetali ulicama, mnogobrojne stilove oblačenja koje su ljudi u tom trenutku nosili. Elegantni, sportski, ulični stil… Ali kakav je to retro stil? Retro stil je nostalgičan i privlači pažnju. To je sve ono što se nekada nosilo, a danas …
Dvadesetih godina prošlog veka u vreme kada je ekonomija cvetala Art deko bio je ogledalo luksuza i raskoši. Predstavljen je javnosti po prvi put 1925. godine u Parizu gde dobija naziv po Međunarodnoj izložbi savremene dekorativne i industrijske umetnosti. Nastao je u Francuskoj, kasnije se proširio na celu Evropu, a zatim na Ameriku i time je postao prvi internacionalni stil koji se razvio u više zemalja.
Art deko je stil koji je naišao na mnoge obožavaoce iz različitih modernih područja, od profesionalaca koji su se bavili arhitekturom, do kreativnih dizajnera enterijera, sve do ljubitelja mode i nakita. Doprineo je tome da se od običnih predmeta koje smo koristili svakodnevno stvori prava likovna umetnost. Nalazimo ga u arhitekturi, primenjenoj umetnosti, modi, industrijskom dizajnu, slikarstvu, pa i u ilustracijama Milene Pavlović Barili. Stil se prepoznaje i u Diznijevim stvaralaštvima kao što su Uspavana lepotica i Fantazija. Ovaj stil oduvek je važio za sladak pravac u umetnosti, pun nežnoće i glamura.
KARAKTERISTIKE ART DEKO-A
Karakteristike koje izdvajaju Art deko od ostalih stilova jesu bogata ornamentacija, vrhunska zanatska izrada i retki i skupi materijali s akcentom na detalje i samu izradu. Umetnici su inspiraciju pronalazili u drevnim zemljama poput Grčke i Egipta. Interesantno je da su predmeti, rađeni ovim stilom, pravljeni ručno i na taj način majstori su svetu predstavljali svoje umeće, preciznost i veštinu.
Arhitektura Art dekoa ispunjena je različitim geometrijskim oblicima, energijom, svetlima, optimizmom, bojom , teksturom i simbolima. Arhitektonske ikone koje su večno obeležile ovaj pravac su Gradska većnica Buffalo u Njujorku, Lakerda lift, Bazilika Svetog Srca u Briselu − najveća rimokatolička crkva na svetu.
Upečatljive boje koje nam Art deko donosi su plava, zelena, žuta, crvena i roze kombinovane sa svetlijim nijansama. Posebno su bile naglašene vertikalne linije i ravne površine koje su se isticale jakim bojama i često su se koristile kontrasne boje. Od materijala koristili su se oni najskuplji pristupni uglavnom bogatima. Kada je u pitanju koža koristila se zmijska, ajkulina ili koža zebre, a keramičke pločice u crnoj i beloj boji bile su jako popularne, dok je za izradu nameštaja korišćeno drvo abonos.
UMETNICA MORA BITI GLAMUROZNA!
Glamurozna Tamara de Lempicka bila je poljska art deko slikarka i omiljeni umetnik većine poznatih zvezda tog vremena. Bila je buntovna i radila sve što joj prija. Uživala je da slika portrete ljudi koji su pripadali buržoazijskom svetu. Njeno najpoznatije delo je autoportret Tamara u zelenom bugatiju iako zapravo nikad nije vozila bugati, neminovno je da je ovim htela sebe da izjednači s imućnim svetom. Poznata je njena slika Young Lady with Gloves. Toliko je volela novac više i od slikanja da je jednom prilikom izjavila da neće prestati da slika dok joj cela ruka ne bude od članka do ramena prekrivena draguljima. Njene slike su odavale otmenost, luksuz i bogatstvo, odavale su nju.
TEKST: LARA RANČIĆ
Lara Rančić je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uživa u pisanju i to je ono što je leči. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve može! Voli da analizira umetničke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiše knjigu.
Poznata mala crna haljina je večernja, koktel haljina, jednostavnog kroja i najčešće je kratka. Otkako se pojavila, pa sve do danas, ova haljina je osnovno pravilo mode i svaka dama mora da ima makar jednu malu crnu haljinu. Mnogo pre nego što je …
Stilova orijentalnog plesa ima mnogo. Svi oni su se razvijali u zavisnosti od zemlje i vremena nastanka, dok kasnije možemo uočiti često međusobno preplitanje. EGIPATSKI STILOVI Raqs sharqi je klasični egipatski stil orijentalnog plesa. Nazivaju ga još i egipatski kabare. Za njegov bujni razvoj …
