mogućnosti zvone na vaša vrata
Koliko puta smo kao deca čuli da ne sanjamo budni jer nam se ti snovi neće ostvariti? Koliko smo puta odustali od tih snova samo zato što su nam drugi rekli da su to dečiji snovi? Kada god pomislite da ne možete da ih ostvarite, …
Umetničko klizanje predstavlja sport u kome učesnici svojim zadivljujućim veštinama i pokretima na ledu, ostavljaju publiku bez daha. Gracioznost i elegancija i čine ovaj sport estetski primamljivim i izazivaju oduševljenje kod gledalaca. POČETAK RAZVOJA UMETNIČKOG KLIZANJA Umetničko klizanje kao sportska disciplina nastalo je sredinom 19. …
Koliko nam se puta desilo da se dvoumimo između dve stvari i da ne možemo odabrati samo jednu? Koliko samo takvih primera možemo navesti? Jedan od takvih primera je i kada ne znamo da li bismo se pre bavili plesom ili sportom. Međutim, zahvaljujući ritmičkoj gimnastici, ne moramo se dvoumiti i izabrati samo jedno, već uživati u obe stvari istovremeno.
Ritmička gimnastika može biti pojedinačni ili timski sport i uglavnom je ženski. Obuhvata gimnastiku, balet i ples. Kada je u pitanju pojedinačno takmičenje, gimnastičke tačke se izvode u trajanju od 75 do 90 sekundi. Što se tiče grupnog takmičenja, izvezdba tačaka je u trajanju od 135 do 150 sekundi. Tačke se izvode uz muzičku pratnju i to na gimnastičkom tepihu.
Možemo reći da su još početkom 19. veka postojale ideje o spajanju vežbanja i plesa. Međutim, tek 1880. godine Emil Žak-Dalkroz u Švajcarskoj razvija metodu euritmike. Zapravo, ritmička gimnastika nastaje 1890. godine u Švedskoj i to pod prvobitnim nazivom – estetska gimnastika. Njena uloga je bila, pre svega, spajanje osećanja i emocija kroz gimnastičke pokrete.
Ritmička gimnastika 1920. godine počinje da se vežba u Nemačkoj. Preciznije, u Berlinu, gde je otvorena prva škola Moderne gimnastike. Tokom 1940. godine, ritmička gimnastika se prvi put javlja kao sportska disciplina. Prvo državno prvenstvo održano je 1942. godine u Sovjetskom Savezu, dok je prvo Svetsko prvenstvo održano 1964. godine u Budimpešti.
Na Olimpijskim igrama, ritmička gimnastika se javlja 1984. godine i to sa svim svojim disciplinama. U ritmičkoj gimnastici postoji pet kategorija i to: beba, mlađi kadeti, kadeti, juniori i seniori.
Po pravilu, ovaj sport mora sadržati rekvizite. Neki od rekvizita su vijača, konusi, lopta, obruč, čunjevi. Veoma je važno da rekviziti ispunjavaju određene uslove. Vijača, recimo, treba da bude napravljena od konoplje i dužina treba biti proporcionalna visini takmičarke. Na krajevima moraju biti vezani čvorovi.
Obruč treba biti od drveta ili plastike i takođe proporcionalan visini takmičarke. U zavisnosti od toga, prečnik iznosi od 51 do 90 cm. Traka mora biti od svile ili satena. Širina iznosi od 4 do 6 cm, a dužina najmanje 6 m, odnosno 5 m za juniore i mlađe.
Iako je ritmička gimnastika ženski sport, u Japanu postoji takmičenje Tošu. U njemu učestvuju muškarci, odnosno muški ritmički gimnastičari. Ovaj sport okuplja oko 2000 muškaraca iz Japana, ali nije deo Međunarodne federacije za ritmičku gimnastiku, a takođe ni deo Olimpijskih igara.
TEKST: ANĐELA PEJDO
Anđela Pejdo je iz Kraljeva i studira novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme prati sport, a želja joj je da postane sportski novinar.
Gotovo da ne postoji čovek koji nikada nije odigrao šahovsku partiju, ili bar poređao figure na šahovsku tablu. Ljubitelji ove igre verovatno pamte svoje prve šahovske poteze i želju da pobede svog učitelja (najčešće starijeg člana porodice). Svi koji su od svojih starijih učili da …
Kroz fudbalski klub Crvena zvezda su prošla mnoga slavna i zvučna imena. Mnogi fudbaleri su ostavili neizbrisiv trag. Zbog toga, Zvezda ima tradiciju dodeljivanja zvanja Zvezdina zvezda. Koliko je to posebno zvanje, govori i činjenica da je samo pet fudbalera imalo tu čast da postane Zvezdina zvezda.
Ovaj zanimljiv, a mnogima neobičan sport, mnogo puta bio je u centru pažnje, bez obzira na to da li ga pratite ili ne. Ljudi različitih razmišljanja i zanimanja čine celinu ovog interesantnog fenomena u svetu sporta. Ne radi se samo o igri i taktikama nadmudrivanja, već je reč i o marketingu, muzici, tj. velikoj industriji zabave i novca.
Svoje korene nastajanja američki fudbal duguje studentima brojnih prestižnih univerziteta širom SAD-a. Prinston, Ratdžers, Kolumbija, Harvard, Jejl, Kornel i mnogi drugi univerziteti svakako su mesta na kojima je lokomotiva ovog sporta zahuktavala svoje istorijsko putovanje. Na pojedinim od ovih univerziteta potencirana su ragbi pravila, dok su na drugim više praktikovana pravila evropskog fudbala. Povezivanjem ova dva sporta nastao je američki fudbal ili kako ga mnogi nazivaju Gridiron fudbal.
Ovaj termin, koji bi u prevodu značio rešetka, svoje ime duguje izgledu terena na kojem se odigravaju utakmice. Naziv Gridiron uglavnom koriste ljudi koji žive izvan severnoameričkog kontinenta, kako bi razlikovali američki od evropskog fudbala. U daljoj transformaciji igre, iz fudbala i ragbija u jedan novi sport, veliku ulogu imao je Volter Kamp, koji se smatra ocem američkog fudbala. On je kao student medicine na Jejlu i sam bio aktivan igrač u periodu od 1876. do 1881. godine. U naredne tri decenije Volter Kamp je rukovodio odborom koji je bio zadužen za usaglašavanje i određivanje konačnih pravila igre u ovom sportu. Postavio je temelje američkog fudbala.
Ovaj sport predstavlja kombinaciju tehnike, brzine, snage i taktike. Samu igru karakterišu različite strategije i taktička nadmudrivanja. Inspiriše na razmišljanje poput šaha, a ujedno zahteva veliku kondiciju i snagu, uz dosta jakih i direktnih duela. Američki fudbal je timska igra i zahteva zajedništvo kao preduslov za uspeh. Svaka osoba ima svoju ulogu, nema odbačenih, jer svaki član tima ima priliku da doprinese boljitku kompletne zajednice.
Naravno, kada je reč o profesionalnom nivou, uz osnovne karakteristike ove igre, neizostavni segment je i industrija zabave. Zarade su velike, prenosi ovih mečeva obaraju rekorde u gledanosti, ceni reklama i mnogim drugim marketinškim aspektima.
Finalni meč NFL lige, popularni Superboul je prepun različitih vidova zabave. Tada nastupaju i najpoznatiji svetski muzički izvođači, pa tako stadion na određeno vreme postane koncertna dvorana, u toku pauze na utakmici. Osim enormnih zarada i ugovora, članovi profesionalnih timova su vrlo često učesnici brojnih humanitarnih akcija. Igrači i članovi klubova imaju priliku da kroz svoj volonterizam i humanitarne akcije pomažu ugroženim ljudima iz svoje zajednice i na taj način pokažu da je američki udbal na kraju svega ipak mnogo više od obične igre.
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
Ovo je pozicija za Mihajlovića. Rečenica koju svaka osoba i dalje izgovara kada je u pitanju izvođenje slobodnih udaraca. Smrt možda može odneti čovekov život, ali nikada ono što je on ostavio iza sebe. Zato će zauvek ostati: Mihajlović u sredinu, Mihajlović u večnost.
Sportsko novinarstvo je oblik pisanja koji izveštava o sportskim temama i takmičenjima. Sportski novinari rade u svim medijima, uključujući štampane, televizijske i internet. Posao ovih novinara uključuje gledanje i izveštavanje o sportskim događajima, istraživanje i praćenje tragova za sportske priče. Postoje mnoge prednosti sportskog novinarstva …
Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E, to vam je Crvena zvezda. Ima da se raduješ do neba, ali sekiracija ti ne gine. Ove čuvene reči velikog glumca Ljube Tadića, koristi svaki Zvezdaš kada želi da opiše Crvenu zvezdu.
Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. U to vreme mnoga sportska društva su se gasila, a nastajala su nova. Jedno od novoosnovanih sportskih društava bila je i Crvena zvezda. Osnovana je 4. marta 1945. godine, a glavni osnivači bili su Zoran Žujanović i Slobodan Ćosić. Pored njih, među
osnivačima našli su se i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić.
Crvena zvezda dobila je naziv posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika Ćosića i Žujovića. Posle brojnih predloga poput Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva, Ćosić je odlučio da se sportsko društvo zove Zvezda. Žujović je na to spontano dodao: Odlično, samo, kad je Zvezda – neka bude crvena.
Prvu zvaničnu utakmicu Crvena zvezda odigrala je protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Taj meč je dobila sa 3:2. Prvi večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana odigran je 5. januara 1947. godine. Na stadionu JNA, Zvezda je slavila rezultatom 4:3. Trostruki strelac za Zvezdu bio je Jovan Jezerkić, a jedan pogodak postigao je Predrag Đajić.
Zvezdin najveći uspeh ostvaren je 1991. godine. Najpre je 29. maja u Bariju osvojila Kup evropskih šampiona. U finalu je pobedila Olimpik iz Marseja. U regularnom delu i nakon produžetaka nije bilo golova. Pobednik je odlučen nakon penala, gde je svih pet igrača beogradskog tima bilo precizno, dok je jedan igrač Olimpika bio neprecizan.
Iste godine, 8. decembra Crvena zvezda postaje i prvak sveta. U finalu je pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3:0. Golove su postigli Vladimir Jugović u 19. i 59. minutu i Darko Pančev u 72. minutu.
Nekada stadion Crvena zvezda, a sada stadion Rajko Mitić, stadion je na kome igra ovaj fudbalski klub. Sadašnji naziv, stadion je dobio 21. decembra 2014. godine i to u čast prve Zvezdine zvezde, Rajka Mitića. Kapacitet stadiona je 51.755 gledalaca. Kada smo već kod gledalaca i navijača, Zvezda je klub sa najvećim brojem navijača u Srbiji, a njihov popularni naziv je Delije.
TEKST: ANĐELA PEJDO
Anđela Pejdo je iz Kraljeva i studira novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme prati sport, a želja joj je da postane sportski novinar.
Kroz istoriju žene su uvek morale da se bore za svoje mesto kako u društvenim i državnim
sistemima, tako i u sportu. Rušeći sve stereotipe i prkoseći konzervativnim ljudima, žene su
našle svoje mesto u sportu i postaju sve uspešnije.
