mogućnosti zvone na vaša vrata
Sve više se promoviše konformizam i trendovi, biti autentičan postaje sve teže, ali i sve bitnije. Autentičnost je sposobnost da budemo istinski svoji, da živimo u skladu sa sopstvenim vrednostima, uverenjima i snovima. Međutim, kako pronaći svoj put i odmaknuti se od stereotipa i očekivanja …
Drugi svetski rat je, pored mnogih postavljenih društvenih i političkih pitanja, obnovio jedno koje je progonilo čovečanstvo od samog postanka. To je pitanje egzistencije i njene suštine. Glavna tvrdnja egzistencijalista bila je da Egzistencija prethodi esenciji. Nju je postavio francuski filozof Žan Pol Sartr, začetnik …
Kao četvrti stub demokratskog društva, mediji su jedan od najvažnijih činilaca ostvarivanja i održavanja slobode, diskusija o pitanjima od javnog značaja i informisanosti građana svake zemlje.
Mediji danas predstavljaju skup svih struktura u društvu da bi se komuniciralo sa širom javnošću. S obzirom na to da su štampani i elektronski mediji dominantni, za njih se usko vezuje i sve ono što određuje medijsku slobodu. Medijska sloboda jedna je od glavnih sloboda u demokratskim društvima, koja se štiti Ustavom, zakonima, međunarodnim deklaracijama. Čvrsto je povezana sa slobodom izražavanja, slobodom štampe, ali i slobodom na internetu.
Nezavisnost i pluralizam medija, sloboda prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja informacija od javnog značaja bitni su za slobodu medija. Zatim, sloboda protoka informacija i pluralizma mišljenja u medijima ih isto karakteriše. Naravno i dostupnost informacija i autonomija medijskih radnika nalaze se na listi. Sve ovo karakteriše i omogućava postojanje slobode medija.
Ideja o slobodi medija pokrenuta je kada se i koncept osnovnih ljudskih sloboda i prava razvio, od druge polovine 18. veka. Koliko je ovaj koncept složen govori i činjenica da ni tri veka kasnije sloboda medija nije ostvariva kompletno. U velikom broju država u svetu ona čak i ne postoji ili je na jako niskom nivou.
U Srbiji je Ustavom zagarantovana sloboda svih medija, ali uz određene pravne granice. Najznačajnija odrednica Ustava jeste da u Srbiji nema cenzure. Cenzura je prepreka slobodnom radu medija, ali i ostvarivanju prava na informisanje svih građana.
Medijska sloboda se umnogome zasniva na opštoj slobodi. Iako su mediji zakonski regulisani, zbog pritisaka sa raznih strana, medijski radnici, konkretnije novinari, često dolaze u problemske situacije. Autocenzura ili prikrivanje otkrivenog na bilo koji drugi način – njima postaje jedino rešenje, a u strahu od napada, izvršavanja pretnji i sličnog.
Medijski radnici su u velikoj opasnosti ukoliko medijske slobode nisu zagarantovane. U mnogim zemljama u svetu postoje slučajevi napada na novinare, ali i mnogo goreg. Ozbiljnost teme sama se nameće.
Svakako, postavlja se i pitanje gde postaviti granicu. Polarizacija medijskih sloboda veliki je problem današnjice. Do koje mere treba informisati građane, a od koje mere cenzura postaje opasna po društvo?
Cenzura otvara mogućnosti za širenje propagande, manipulacije i lažnih vesti do mera kojih ni sami nismo svesni. Neregulisani informativni prostor koji podstiče ovako nešto može dovesti do katastrofalnih efekata. Isto tako može dovesti do haosa u svakodnevnom životu građana i to na svetskom nivou.
Ono što je medijske slobode podiglo na novi nivo jeste pojava interneta, te, danas, sve ono o čemu se raspravljalo u vezi sa tradicionalnim, treba preneti na nove medije. Sfera masovnih medija značajno se proširila, sa tendencijom da se širi i dalje.
Tako i zakonsku regulaciju treba podići na viši nivo, ali i, što je još značajnije, medijsku pismenost građana. Građani moraju da znaju sa čime se tačno suočavaju, da znaju šta iziskuje Ugovor o korišćenju medija od njih. To nije moguće bez medijske pismenosti.
Slobodu medija treba garantovati, ali ona nije i ne treba da bude neograničena. Zarad medijskih i novinarskih sloboda se ne mogu kršiti osnovna ljudska prava. Pravo na ugled, čast, privatnost, pravo na pretpostavku nevinosti samo su neka od njih. Težnja ka senzacionalizmu i izveštavanju o samo zabavnim temama ne treba da stane na put osnovnom informisanju građana. Takođe, ne treba da ih ugrozi po cenu većeg broja pregleda, višeg profita ili rasta ugleda.
Svakako da nije sve ni na medijima i onima koji u njima rade, već da i građani snose dozu odgovornosti. Upravo zbog toga ih treba edukovati o tome. Oni koji se sa medijima susreću svakodnevno ne mogu se meriti sa onima kojima to nije posao.
Medijske slobode nisu jednostrane, pa je tako medijska pismenost druga strana medalje. Kako bi sve skladno funkcionisalo, obe strane treba da budu na jako visokom nivou i da mediji svoju funkciju obavljaju u cilju poboljšanja svakodnevnog života građana, ali i da građani iz istog razloga medije koriste. Mediji treba da menjaju svet, ne da podrivaju njegovu promenu.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
Lolita moda je supkultura poreklom iz Japana, na koju je veliki uticaj imala viktorijanska odeća i stilovi iz rokoko perioda. Njena vrlo prepoznatljiva osobina je ljupkost. Može se podeliti na tri glavna tipa: gotičko (tamne boje), klasično (bez ukrasa) i slatko (pastelne boje). Postala je …
Jašući konje, pozajmljujemo slobodu – Helen Tomson. Kada jednom iskusimo jahanje u prirodi, vremenom ono postaje potreba. To vreme postaje period u kome se osećamo celim i slobodnim. Ne moramo da se bavimo jahanjem, niti konjima profesionalno. Možemo biti devojke iz grada, …
Odgovornost i sloboda se ne potiru, one grade jedna drugu.
ODGOVORNOST JE ČISTA SLOBODA
Za početak, odgovornost i sloboda se ne potiru, one grade jedna drugu. Odgovornost ponekad možda ne shvatamo na pravi način zbog sabotirajućih uverenja koja nam grade roditelji, vršnjaci, okolina ili mediji. Kroz detinjstvo i odrastanje, roditelji su ti koji nam grade određena uverenja, a može se desiti da su nam, zbog neposedovanja dovoljno znanja ili jer i sami veruju, stvorili sabotirajuća uverenja. Zbog toga se može dogoditi da sabotirajuća uverenja dovedu do nepreuzimanja odgovornosti.
Kada shvatimo da na tuđe mentalno stanje ne utičemo direktno, nego odgovaramo samo za svoje, to je kraj straha i početak slobode.
Preuzeti odgovornost za sebe i svoj život, svoje ponašanje i funkcionisanje jedino znači ceniti sebe na pravi način. Od tog trenutka, stvari kreću da se menjaju. Počnimo od toga da primećujemo kakvi ljudi će nas u tom momentu okruživati. Mnogo puta mi se pokazala tačna ona rečenica: Imaćete prave ljude oko sebe, koji vas istinski vole, kada vi sebe budete voleli na pravi način. Možda većini zvuči kao kliše, međutim zaista je tačno da nas ljudi vole i cene upravo onoliko koliko mi to činimo za sebe, ni više ni manje. Mi im to dozvoljavamo, jer se tako prema sebi ponašamo.
KAKO IZGLEDA SLOBODA KADA ZNAMO DA NE SNOSIMO NIKAKVU ODGOVORNOST ZA TUĐA PONAŠANJA I MIŠLJENJA?
Ovo saznanje ili osećaj će nas spasiti svih onih muka kada besomučno nekom objašnjavamo naša osećanja, a ne dobijamo razumevanje. Isto tako kada se nerviramo jer ne možemo objasniti nekom da greši, ili kada se u nedogled pravdamo za nešto za šta nismo krivi. To je zato što i ne treba da objašnjavamo nekom da greši, niti smo mi krivi ako nas neko ne razume ili ne poštuje, jer ne snosimo odgovornost za takve postupke. To nije sebičnost, već istinska ljubav prema sebi, koje nikako ne treba da se stidimo.
SLOBODA JE SAMOSTALNO NAPRAVITI SVOJ IZBOR
Odgovornost je preuzeti sve dobre i loše posledice iz sopstvenih izbora. Kada slobodno pravimo izbore u svom životu, nećemo imati osećaj da gubimo kontrolu i da smo žrtve sopstvenog života. Shodno tome, nećemo imati potrebu da krivimo druge za neke situacije koje nam se dešavaju, jer pre svega sami donosimo svoje odluke i pravimo izbore. Jedino za sopstvene izbore i treba da odgovaramo. Zauzeti se za sebe i stati iza svojih izbora je odgovorno.
Kao što Kami kaže: Život je zbroj odluka koje izaberemo.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
