mogućnosti zvone na vaša vrata
Ako nemate baš puno vremena ovih zimskih dana, a ipak želite da se ušuškate i odgledate neku dobru seriju, upoznajte se sa mini- serijama koje su postale jako popularne poslednjih godina. U nastavku vam predstavljamo listu od pet mini-serija koje obavezno morate odgledati ove zime.
Da li nešto što odiše ljubavlju istovremeno može biti surovo i teško? Da li tokom čitanja
možemo doživeti čitavu buru osećanja? Likove koje istovremeno žalimo, preziremo, a isto
tako volimo i pronalazimo opravdanja za njihove postupke. Ovo je knjiga koja izaziva
duboke emocije i bol koju osećamo na sopstvenoj koži. Milion preispitanih odluka, a isto
toliko i pitanja. U svom maestralnom delu, za koje verujemo da će postati klasik mlađim
generacijama, Hoseini stvara rolerkoster emocija, od suza do osmeha.
Čuju se eksplozije bombi i krovovi koji se ruše nad glavom, strah i tuga u zbijenom podrumskom skloništu i nada da će tišina nadjačati sirene. Scene su kojih se dobro sećamo i na čiju pomisao češto u oku naviri suza. Film se zove Nebeska udica.
Nebeska udica je filmsko ostvarenje, nastalno početkom 2000. I dan-danas važi za jedno od najgledanijih dela srpske kinematografije. Film je u najrealističnijim slikama dočarao vreme u kom je nastao i opravdano, kod mnogih gledalaca, zauzeo mesto najdražeg domaćeg filma. Decenije koje su prošle u bori sa mučnim obrisom bombardovanja, nisu dale zaboravu ovo vanvremensko delo, režisera Ljubiše Samardžića. Glavne uloge u filmu igrali su Nebojša Glogovac kao nezaboravni Kaja i Ana Sofrenović kao Tijana. Pored njih imali smo prilike da se upoznamo i sa likovima koje su tumačili: Nikola Đuričko, Milena Dravić, Ivan Jeftović, Katarina Žutić, kao i mnogi drugi.
Nebojša Glogovac dobio je nagradu Gran pri Naisa, na 35. Filmskim susretima u Nišu. Glumica Ana Sofrenović dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu. Odmah po premijeri, film je dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. O kvalitetu filma svedoči i činjenica da je 2000. bio kanditat za dobitnika Oskara, za najbolje filmsko ostvarenja van aglosaksonskog govornog područja.
Grupa momaka dokazala je da od nekih snova ne treba odustati, čak i ako oni izledaju nemoguće. Radnja filma se odvija na košarkaškom terenu, koji je posle bombi ostao u ruševinama i sa sobom u zaborav povukao mnogobrojne odigrane utakmice. Kaja, predvodnik grupe, skuplja momke i podstiče ih da obnove teren, jedinu sigurnu luku njihovih snova i privida normalnog života za vreme ratne agonije.
U toj ruševini ispričane su mnogobrojne priče o ljubavi, patnji, gubitku, porodičnim odnosima i želji za dokazivanjem. Kroz radnju filma pratimo i odrastanje malog Jovana, Kajinog i Tijaninog sina, koji od rođenja ne govori. Ipak, njegove oči zaljubljeno zasijaju kad god se košarkaška lopta nađe u njegovim rukama. Za sreću i iskreni dečji osmeh je potrebno malo, par bacanja na koš sa očevih ramena, priča za laku noć i zatišje sirena.
Znaš kako se postaje šampion? Tako što izađeš kad je najteže – i pobediš!
Borba se u filmu dešava na više frontova, pa kako bombe postaju češće, tako i barijera izdržljivoti slabi. Neka ratna polja su se veštije sakrila od očiju gledalaca, a to su oni ratovi koji svaki od likova vodi unutar sebe. Procesi rastavljanja i sastavljanja, preispitivanja odluka, žal za izgubljenim vremenom i sada već obrisima lepih sećanja. Udica u filmu simbolizuje mamac smrti koji ne visi sa štapa, već pada sa neba i razara sve pred sobom. Filmu notu autentičnosti daje i propratna scenska muzika u kompoziciji Vlatka Stefanovskog. Muzika na maestralan način objedinjuje audio i vizuelnu komponentu i doprinosi jačem emocionalnom utisku.
U jednoj od poslednjih scena, pojavljuju se srpski reprezentativci Željko Rebrača, Aleksandar Đorđević i Dejan Bodiroga na čelu s trenerom Željkom Obradovićem. Oni igraju jednu od svojih poslednjih utakmica, na terenu na kome je nebeska udica upecala svoj plen. Nakon tog krupnog ulova, ostale su ruševine kako u kamenu, tako i u duši.
Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka
promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim
bićima. – Nebojša Glogovac
TEKST: JASMINA MITIĆ
Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.
