Tag: orgazam

Da li smo mi odgovorni za naš orgazam?

Da li smo mi odgovorni za naš orgazam?

Tema seksualnosti, samim tim i pitanje orgazma, još uvek predstavlja tabuu, iako se od nedavno, postepeno otvara prostor za komunikaciju. Mada većina ljudi nema problem da dostigne orgazam samostalno, u toku seksualnog čina mnogi se susreću sa izazovima i neretko, izostankom orgazma, a naročito žene. 

Orgazam i njegovi zdravstveni benefiti

Orgazam i njegovi zdravstveni benefiti

Pored toga što pruža zadovoljstvo, orgazam i seksualni odnos utiču na raspoloženje, pomažu u oslobađanju emocija i stresa, regulišu krvni pritisak i san.   NA KOJI NAČIN ORGAZAM UTIČE NA RASPOLOŽENJE I POMAŽE U OSLOBAĐANJU OD STRESA? Hormon sreće, dopamin, jeste hormon čije lučenje podstiče 

Oksitocin i žene

Oksitocin i žene

Oksitocin je glavni neurotransmiter u ljubavi, pre svih. Kad se neko oseća voljenim, tada mu je oksitocin optimalan, na zdravim nivoima. Ljudi sa dovoljno oksitocina su druželjubivi, poverljivi, emocionalno dostupni, rasterećenog i relaksiranog izgleda i sposobni da budu u emotivnim vezama, da prenose ljubav i toplinu koje imaju u sebi, srdačni su… Oksitocin, takođe, ima ulogu i u reproduktivnom zdravlju.

 

 


OKSITOCIN I ORGAZAM

Kada žena doživi orgazam, nivoi oksitocina rastu i dolazi do kontakcija materice. Takođe, materica se tokom porođaja kontrakuje, usled oksitocina i proađa bebu napolje. Kod indukovanih porođaja, porodiljama se daju supstrati ili drugačije rečeno, sintetičke hemijske zamene za oksitocin, da bi se veštački indukovale kontrakcije i otvaranje materice, kako bi beba izašla. Sadašnja praksa u porodilistima je da se daje Pitocin, što je pokušaj nas ljudi da napravimo hemijsku supstancu najsličniju oksitocinu.

 

 

 

LJUBAV I OKSITOCIN

Kad devojčica nije voljena tokom odrastanja ili kao beba, njeni nivoi oksitocina će biti trajno niski. Zašto? Jer sva naša iskustva se beleže i to trajno ulaze u naš organizam. I ako devojčica nije voljena, i to iskustvo je trajno prisutno u njenom organizmu, memorisano, tada će biti nivoi oksitocina dugotrajno zabeleženi niskim indeksom, a to kasnije za rezultat može imati smanjenu mogućnost doživljavanja orgazma u životu ili na porođaju neće doći do otvaranja grlića materice i olakšanog izlaženja bebe, pa će biti potrebne hemijske zamene za oksitocin, što znači indukovan porođaj.

 

 

 

 

PORODILJE I OKSITOCIN

Posledice indukovanog porođaja su ogromne, kako za porodilju, tako i za bebu pa i čovečanstvo. Beba će imati loš i traumatičan dolazak na svet, a pošto organizam sve pamti, memorisaće i ovo iskustvo i uticati na kasniji život te bebe.

 

 

 

Način rođenja je krucijalan, jer on oblikuje i stvara prototip ličnosti, i određuje u mnogome našu kasniju ličnost. Jedan od autora koji se bavi ovim je akušer Mišel Oden. On je izmislio rođenje u kadama punim vode i govori da prema njegovim saznanjima, današnji broj porođaja koji se događa bez nekih lekova, anestezije ili hemije je skoro minimalan. Dakle, većina žena prima neke veštačke supstance da bi se lakše porodila. I kaže da su posledice toga po čovečanstvo ogromne i da će tek doći kad te sadašnje bebe odrastu.

 

 

 

Mišel Oden je bio učenik Frenka Leboajea, koji je napisao knjigu Rođenje bez nasilja 1974. Leboaje je govorio o važnosti lepog i lakog rođenja,  da bebu treba dočekati na svet u poluzamračenoj, toploj i tihoj prostoriji što je suprotno od sadašnje prakse u velikoj većini porodilista. Da ne treba preseći pupčanu vrpcu dokle god je crvena i dokle god pulsira, jer se i dalje na bebu prenose posteljicom i vrpcom hranljivi sastojci. Pisao je da nije normalno da beba plače nakon rođenja, iako je to čak poželjno ponašanje koje lekari i babice očekuju. Čim plače znači da nešto nije u redu. Govorio je da novorođenčad ne treba odvajati od majke, već je staviti na majku, jer dodir je uteha i ljubav i nagrada nakon uspešnog rođenja.

 

 

TEKST: NENAD PETROVIĆ

Ekscesivan dopamin i permanentna asfiksija su prediktori sinapsogeneze, angiogeneze i neurogeneze sa nekonzistentnim fokusom koji ide uz hiperkinezu i konstantnom manjkavošću senzorno-somatske osetljivosti. Ni drugi ekscitatorni neurotransmiteri nisu u saglasju sa važećim normama, a pojavni oblik tih stanja sam – ja.

Šta je tantra?

Šta je tantra?

Tantra predstavlja praksu koja spaja duhovnost i seksualnost i naglašava važnost intimnosti tokom seksualnog iskustva. Međutim, tantra nije samo seksualno zadovoljstvo, više se radi o pobedi nad našim telom i osećaju povećane senzualnosti. Cilj tantričkog seksa je postizanje duhovnog ili energetskog kontatka tokom senzualnog iskustva,