mogućnosti zvone na vaša vrata
Svi smo svedoci da danas živimo u periodu koji zahteva brz tempo života, stoga je dobra organizacija jedna od ključnih stavki kako bismo sve postizali. U nastavku navodimo kako neorganizovanost utiče na nas. BEZ ORGANIZACIJE GUBIMO VREME Kada smo neorganizovani posledice mogu biti različite …
Svakodnevno kroz život želimo ostvariti ciljeve i rezultate u nekom poslu, fakultetu, na treningu – ali nismo svi toliko uspešni u tome. Često nam se čini da drugi ljudi možda lakše dolaze do cilja. Ali, da li je to zapravo tako? Videćete kada i sami pokušate da ga ostvarite. Najpre je neophodno jasno definisati šta je naš cilj i čemu to težimo iz dana u dan.
Biti organizovan je danas prava retkost. Užurbanost, previse posla, usporeno ustajanje iz kreveta, demotivacija, hronični umor, samo su neki od razloga neorganizovanosti današnjeg društva. Posebno mladih ljudi.
Organizacija se može definisati kao proces organizovanja sopstvenog vremena tako što se pažljivo planiraju zadaci, u cilju postizanja zadatih rokova i boljeg kvaliteta svakodnevnog života. Cilj organizacije nije raditi teže, već pametnije, kako ne bi sebe isuviše opteretili.
Dobrom organizacijom ispunjavamo zadate rokove i poboljšavamo efikasnost. Postajemo produktivniji i naš rad je znatno kvalitetniji. Takođe, zadovoljniji smo sobom, a samim tim nivo stresa je znatno manji. To dalje omogućava napredovanje u karijeri i kvalitetniji način života.
Dobra organizovanost vremena je jedna od ključnih stvari za naše zdravlje. Odnosno, ispunjeniji smo, a samim tim i zdraviji, jer su depresivne misli dalje od nas. Pored toga, ona ima i drugih benefita na koje vredi obratiti pažnju.
Loša organizovanost dovodi do toga da se osećamo loše i iscrpljeno tokom celog dana. Međutim, dobra organizacija nam omogućava poboljšanu efikasnost, što zauzvrat dovodi do veće produktivnosti na poslu ili u školi.
Ovo je najočigledniji benefit dobre organizovanosti, ali je takođe i jedan od najvažnijih. Na poslu poštovanje rokova pomaže zaposlenom da se istakne i napreduje na karijernoj lestvici u rekordnom vremenu.
Kada iskusimo stres i nervozu, ne samo da propuštamo rokove i da smo manje produktivni, već to i utiče na naše zdravlje. Stoga nam bolja organizovanost veoma pomaže u rešavanju ovog problema. Takođe, sa dobrom organizovanošću ostaje nam više vremena da poboljšamo kvalitet našeg rada.
Sa boljom organizacijom dolazi i veće samopouzdanje. To nam zauzvrat omogućava da umanjimo stres i anksioznost, jer naše telo proizvodi dopamin.
Uspostavljanje prioriteta na poslu nam pomaže da smanjimo lenjost i hronični umor.
Važno je napomenuti da se bolja organizacija postiže vremenom i trudom. Stoga je važno ne obeshrabriti se ako je u početku teško.
Počnite sa boljom organizacijom još danas i otvorite vrata uspeha!
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Decembar je mesec euforije i prazničnog raspoloženja. Međutim, decembar je za mnoge i mesec intenzivnog učenja. On najavljuje kraj jednog polugodišta za učenike i približavanje ispitnog roka za studente. Decembar je mesec borbe za što bolje ocene, završavanja svih predispitnih obaveza i početka spremanja ispita. Kako bi vam ovaj mesec prošao što lakše i lepše, u nastavku vam nudimo šest saveta koji će vam pomoći prilikom učenja.
Šta je fudbal? Kada bismo ga teorijski opisivali, fudbal bi bio igra koju na travnatom terenu pravougaonog oblika, koji ima po jedan gol na kraćim suprotnim stranama , igraju 2 tima od po 11 igrača. Cilj je postići gol. Ali, u praksi, fudbal je mnogo …
Doba studiranja zaista jeste jedan od najlepših perioda života i sa sobom donosi puno novih prilika, iskustava, poznanstava, ali i jednu nepoželjnu gošću zvanu anksioznost. Međutim, minimalnim korigovanjem svakodnevnog načina života, moguće je da se ona svede na minimum.
Dobra organizacija jeste jedan od ključnih faktora, pa kada je prisutna, anksioznost miruje. Možemo početi da organizujemo svaki svoj dan vodeći dnevnik ili popunjavajući planer. Dodatni plus je ako on bude nekog privlačnog, veselog dezena, jer ćemo tako jedva čekati da ispišemo stranicu za naredni dan. Takođe, pažnju privlači uredan rukopis ili neki stikeri koje možemo koristiti. Na taj način organizaciju veoma lako učinimo zanimljivom.
Ovo možda zvuči kao rečenica koju bi izgovorili naši roditelji, ali ovaj korak je veoma bitan, jer se vezuje za prethodni. Nakon što napravimo dobru organizaciju, neophodno je sa njenom realizacijom početi na vreme. Teško je nešto započeti i upravo je taj početak onaj koji se odlaže i koji izaziva najveću anksioznost. Nije lako, ali nekog trenutka se mora krenuti. Pa zašto onda to ne bi bilo na vreme?
Mnogo, to je svakog dana pomalo, misao je Duška Radovića koja sama po sebi objašnjava ovaj korak. Kada krenemo na vreme, nema straha od toga da nećemo stići, kao ni straha od neuspeha. Kada je u pitanju sam početak, ne treba preći celu knjigu prvog dana. Dovoljno je preći nekoliko stranica ili par ispitnih pitanja. Osećaćemo se bolje, a pritisak i anksioznost će nestati.
Svaki student ispite sprema drugačije, a vreme koje mu je za to potrebno je individualno. Neki studenti podvlače bitne informacije, neki ih izvlače u sveske ili u word dokumente, neki jednostavno samo čitaju i na taj način uče, a postoje i oni koji rade sve navedeno. Napravite svoju rutinu koja će se najviše uklapati uz vaše obaveze. Recimo, možete koristiti markere različitih boja. Na primer, bitne informacije obojite žutom, imena narandžastom, godine zelenom. Kada pronađete svoj način, neće biti straha od nepoznatog, pa samim tim ni anksioznosti.
Obnavljanje je veoma važno, jer kada jednom pređemo gradivo, naš mozak će naučiti samo da ga prepoznaje. Drugo prelaženje nam omogućava da nam se znanje slegne i da se sklopi u jednu celinu. U zavisnosti od obima nastavnog štiva zavisi i vreme potrebno za ovaj korak. Ali pred ispit, poželjno je ostaviti najmanje dva dana za obnavljanje.
Studenti mahom u frci i panici upravo poslednjih sat vremena pred ispit obnavljaju i čitaju gradivo. Međutim, ako ga nije naučeno do tad, u poslednjih sat vremena se neće ništa promeniti. Možemo se samo još više zbuniti i uspaničiti, pa samim tim stvoriti još veću tremu i anksioznost pred sam ispit. Mali savet je pustiti svoju omiljenu pesmu, đuskati tokom spremanja i na taj način podići svoje raspoloženje i samopouzdanje.
Ako je ovaj napitak deo svakodnevne rutine, onda je to u redu. Međutim može se desiti da se osećamo pospano i bez energije i onda se odlučimo na koju šoljicu kafe više. Kafa i sam kofein povećava nivo anksioznosti i lupanje srca, pogotovo ako se konzumira u večernjim satima. Možda je bolja alternativa uzeti neki čaj ili čak čašu kisele vode. Ona je dobra u razbuđivanju i povećavanju pritiska.
Ovaj čaj je upavo namenjen onima koji se bore sa anksioznošću. Ako primetite da dolazi do panike ili naglog lupanja srca, ovaj čaj u kombinaciji sa medom može biti idealno rešenje. Cena mu je pristupačna, a može se naći u svakoj apoteci. Ako nemate ovaj čaj, kamilica je takođe dobar izbor jer ima umirujuće dejstvo. Ukoliko imate problem da zaspite noću, postoje mnogi čajevi koji su namenjeni za spavanje. Između ostalog, to su i matičnjak i kamilica.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.
Živimo u užurbanom i nepredvidivom svetu. Neko svoje želje, planove i ciljeve, zapisuje u digitalnu agendu, a neko se i dalje bavi pisanjem beležaka na papir. U oba slučaja, cilj nam je da svoje vreme i energiju usmerimo pametno kako bismo došli do željenih rezultata. …
Grupe zaposlenih prvenstveno postoje da bi olakšale posao menadžerima, ali neretko se dešava da ga zapravo otežavaju. Otežavaju posao menadžera kada menadžeri ne razumeju ponašanje grupe, njihova obeležja, način funkcionisanja pa samim tim nisu kompetentni da ih usmere ka postizanju organizacionih ciljeva. Kao da to …
Za toliko mnogo tema budućnost je vrlo neizvesna. Skoro da možemo reći – za sve. Ipak, jedna od tema koja je izvesna je rad od kuće. Sve je više kompanija koje su uvidele prednosti takvog rada. Sve je više zaposlenih koji, ako imaju tu mogućnost, za nju se odlučuju. Takođe, sve je više zaposlenih koji prelaze u profesije koje će im to omogućiti. Posebno se tu izdvajaju žene, jer je mogućnost kombinovanja rada i bavljenja porodicom. To je jedna od velikih prednosti ovakvog rada.
Ono što može biti izazov, pogotovo za ljude koji žive sami, jeste manjak socijalizacije. Tada je moguće, bez mnogo ulaganja, pridružiti se raznim grupama koje su vezane za ono što volimo: čitalački klub, planinarski klubovi, volonterska udruženja, itd. A za one koji žive u manjem mestu gde takvih grupa nema ili ima manje izbora, opcija je to isto, ali opet onlajn. Organizovanje druženja je uvek poželjno, barem jedna osoba koja nam prija učiniće da imamo dobar osećaj socijalizacije.
Na drugom tasu vage je izazov za ljude koji žive u većoj porodici, pa još ako ima i male dece, snaga izazova može biti na kvadrat. U tom slučaju je, od presudne važnosti, imati posebno svoju prostoriju za rad od kuće. Ako svako ode na svoju stranu (vrtići, škole, radna mesta), uvek se može desiti bolovanje, raspust, promena smene i eto konfuzije i slabe koncentracije. Takođe je važno utvrditi čvrste granice po pitanju neometanja, vremena za rad i odmor.
Kada je u pitanju posao u kom zaista uživamo, lako se može desiti da potpuno izgubimo osećaj za vreme. Kako nema kolega koje bi nas podsetile da je vreme za pauzu, može se desiti da je preskočimo i zaboravimo da jedemo. U tom slučaju dobro je nameštati tajmer na satu ili telefonu koji će nas podsećati da se makar malo protegnemo, a ako je moguće i prošetamo ili uradimo neku vežbu disanja ili joge. Tako ujedno koristimo i sve prednosti koje ima rad od kuće. Jedino je važno da proverimo da li smo isključili kameru ukoliko smo prethodno učestvovali na nekom sastanku.
U slučajevima kada nemamo direktno nadređenu osobu u blizini, može se desiti da neke obaveze ili zadatke odlažemo. U tom slučaju je dobro napraviti strukturu dana ili nedelje, dogovoriti se sa sobom unapred kad i šta ćemo raditi. Termin struktura često asocira na nešto strogo, ali uopšte ne mora da bude tako. Na primer, struktura je i ako se dogovorimo sa sobom u kom delu dana radimo te manje drage poslove.
Obavezno je da utvrdimo nagradu za urađen posao. Takođe, dobro je utvrditi kojim danima smo najproduktivniji i kada će nam ti poslovi biti lakši. Na primer, znamo da su utorak i četvrtak dani koji u kojima smo nekako svežiji, puniji energije i poleta i tada radimo zahtevnije zadatke. Naravno, takođe za te dane treba da utvrdimo nagradu za urađen posao.
Dovoljno je i nešto vremenski ili finansijski nezahtevno: ukusan obrok, podkast koji volimo slušati ili izlazak na omiljeno mesto u prirodi.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
Da li se čovek rodi kao lider ili vremenom to postane? Ukoliko je u pitanju ovo drugo, kako se tačno postaje lider? Sve ovo su pitanja koja vremenom kruže i na koja zapravo niko nema odgovor. Takođe, još nešto što ne možemo da definišemo i …
