Tag: običaji

Albansko obećanje – besa

Albansko obećanje – besa

Kod plemena u severnoj Albaniji još je u srednjem veku bila poznata norma o uređivanju međuljudskih i međuplemenskih odnosa. Besa je kodifikovana u poznatom Kanonu Leke Dukađinija – zbirci tradicionalnih albanskih zakona. Imala je, a često i danas ima, ulogu u krvnoj osveti, jer su 

Običaji i verovanja slovenske kulture

Običaji i verovanja slovenske kulture

 Jezik je često čuvar veoma starih slojeva kulture. Pojedine fraze i sintagme izgovaramo mehanički, a da nismo ni svesni semantičkog jezgra iz kojeg su se izdvojile. U daljem tekstu možete otkriti koja se to skrivena značenja kriju iza rečenica koje izgovaramo svakodnevno.     PIJAN 

Kulturni šok – Sudar kultura

Kulturni šok – Sudar kultura

Volimo da putujemo, vidimo nove stvari, upoznajemo se sa drugim zemljama i kulturama i uživamo u njihovim čarima. U prirodi ljudi i ljudskih društava jeste da razmenjuju i upoznaju se sa drugačijim kulturama. Sve to uglavnom budi uzbuđenje, zaprepašćenje, ali može doći i do zbunjenosti ili kulturnog šoka.

 


ŠTA JE KULTURNI ŠOK?

Kada otputujete u neku državu na letovanje, poslovni put, odmor, ili odlučite da se preselite jer smatrate da negde drugde možete napraviti bolje uslove da se ostvarite i napredujete, očekujete ispunjenost, zadovoljstvo ali neretko se dešava da se među novim okruženjem osetite dezorijentisano, što je sasvim normalno kada se sretnete sa nečim što je za vas novo i nepoznato. Koliko puta se desilo da kada odete negde pomislite u sebi: Šta je ovo ili Zbog čega je ovo ovako.. ?  Postajete otvoreni za nove informacije, ali kulturni šok može predstavljati mnogo više od same radoznalosti.

 

 

 

LJUDI SU BIĆA NAVIKE

Svako od nas navikao je na drugačiji način života i drugačiji raspored aktivnosti koji nam odgovara.  Kada se odlučimo na putovanje ili život u inostranstvu, trebalo bi da budemo spremni na promene jer iako mislimo da smo tolerantni i  spremni na promene i novine, promene nas mogu poremetiti.

 

 

Kada se nađemo u nepoznatoj sredini, potrebno nam je vremena da se prilagodimo, bio to jezik kojim se negde govori, njihov način ishrane i pripremanje hrane, smeštaj, ponašanje, pristup… Ako su nam neke od ovih stvari čudne i neshvatljive, treba da se zapitamo zašto nešto što je nama neprirodno nekom drugom je sasvim normalno. Možemo doći do zaključka da svi imaju drugačiji vid normalnog i standardnog života i da svako živi onako kako je navikao.

 

 

 

ELEMENTI KULTURNOG ŠOKA

Jezik i komunikacija – Ovo može biti i olakšavajući i otežavajući element. Takođe, postoje i načini neverbalne komunikacije kao što su gestovi, držanje tela koji se razlikuju u drugim zemljama (u Bugarskoj bi potvrdno odgovorili odmahivanjem glavom levo-desno, za razliku od nas koji da iskazujemo klimanjem glavom gore-dole, ne na grčkom znači da, u Indiji klimanje glavom istovremeno znači da i ne, na Balkanu coktanje uz odmahivanje glavom znači ne što je zapadnim zemljama veoma nadmeno).

Kodovi interakcije – Načini govora ili kretanja, načini pozdrava, zahvalnost, maniri, pravila…

Identitet – Ovo na neki način predstavlja posledicu prethodna 2 elementa. Vremenom će početi da se menja pogled na samog sebe i pored sticanja odgovarajućih jezičkih i komunikacijskih veština, dolazi i do promene želja, ukusa, interesa i načina života.

 

 

 

 

KADA SI U RIMU RADI ONAKO KAKO RIMLJANI RADE

Postoje razna pravila i običaji koje možemo naći neobičnim ili zbog kojih ćemo u nekoj zemlji ispasti nepristojni ili će nas čak dovesti do toga da prekršimo zakon.

 

U Japanu je nepristojno ako se ne ostavi napojnica.

U Francuskoj je nepristojno podeliti račun, Francuzi ne vole da pričaju o novcu.

U Grčkoj mahanje više predstavlja odbacivanje nego pozdrav.

U Indiji se smatra nepristojnim dodirivanje osobe suprotnog pola.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zločin je fotografisati bez saglasnosti, kazna je velika a možete završiti i u zatvoru.

U Engleskoj i Australiji je strogo zabranjeno preskakanje reda gde god da se nalazite.

U Holandiji, gde je glavno prevozno sredstvo bicikl, nije dozvoljeno hodanje na biciklističkim stazama.

U Turskoj, Nemačkoj i Brazilu, pravljenje ok znaka (znak koji je popularan kao emodži i u kojem spajamo palac i kažiprst) rukama je isto što i pokazivanje srednjeg prsta.

Kao što smo napomenuli za Bugarsku, tako i u Albaniji odmahivanje glavom znači odobravanje.

U Singapuru se dobijaju velike kazne za žvakanje žvaka, hranjenje ptica i bacanje smeća bilo gde.

U Meksiku je normalno da ljudi budu obučeni u dugim pantalonama i rukavima iako je napolju toplo vreme.

U Japanu je nepristojno pojesti ili popiti sve jer je to za njih znak da vam ono što je servirano nije dovoljno.

U Nemačkoj se podrazumeva da kada naručite pomfrit, želite majonez kao prilog.

U Rejkjaviku je normalno ostaviti dete ili bebu ispred neke radnje samo, dok vi obavljate kupovinu.

 

 

 

 

KAKVE EMOCIJE DONOSI KULTURNI ŠOK?

Već smo napomenuli da kulturni šok predstavlja mnogo više od osećaja radoznalosti. Svako će drugačije reagovati na promene i okruženje. Pored radoznalosti, često dolazi i do osećaja odbačenosti, stresa, pritiska, nelagodnosti, usamljenosti, depresije ili čak idealizovanje sopstvene kulture. U određenim slučajevima, kulturni šok se može ispoljiti kroz gubitak identiteta ili alergije. Bez obzira na sve ove simptome, kulturni šok se reflektuje kroz neke faze.

 

 

 

 

FAZE KULTURNOG ŠOKA

Faza medenog meseca – Ova faza se zove još i turistička faza, karakteristična je za ljude koji putuju na odmor ili poslovni put baš iz razloga jer se na početku susret s novom kulturom vidi kao zabava i nešto uzbudljivo.

Faza kulturnog šoka – Nakon početne faze koja dovodi do oduševljenja, u ovoj fazi kulturnog šoka kod nekih se javljaju prvi problemi: novi jezik, nova pravila, drugačiji stil… Sve ovo može da postane preopterećujuće i počne da izaziva frustriranost, umor, usamljenost, konfuziju ili stres.

Faza prilagodjavanja – Smatra se da je ovo najduža faza i da se razlikuje za svakog. Nakon proživljavanja kulturnog šoka i stresa, dolazi do traženja rešenja za probleme koji su nastali zbog kulturnog šoka i prilagođavanje, nova kultura počinje da se ceni.

Faza akulturacije – Kada počne shvatanje i prihvatanje nove kulture, ljudi počinju da se uključuju u drugu kulturu i da sve ove simptome shvataju drugačije.

Šok povratka – Ovo je faza koja se dešava kada se ljudi vrate u svoju zemlju. Sopstvenu kulturu počinju da gledaju drugim očima.

 

 

 

KAKO SE NOSITI SA KULTURNIM ŠOKOM?

Postoje razni načini kako se sa ovim može suočiti.  Za početak trebalo bi da budemo spremni na kulturni šok i budemo svesni njega, nakon toga, trebalo bi da bez ikakvog straha razrađujemo komunkaciju sa drugim ljudima, da slušamo i pokušamo da naučimo njihov jezik, da što više upoznamo kulturu kako bi mogli što pre da joj se prilagodimo, da budemo spremni na greške, da budemo što više prilagodljivi i iskreni sa drugima, i najvažnije, da u svemu tome uživamo proživljavajući takvu vrstu avanture.

 

 

Važno je imati u glavi zašto ste se odlučili da putujete. Ako uspete da prevaziđete sve ovo, možete učiniti da vam putovanje predstavlja nešto što ćete pamtiti celog života kao lepo iskustvo. Ali za to je potrebno da prihvatite promenu i prihvatite različitost. Na kraju krajeva, kultura se ne može prilagoditi nama, ali se mi možemo prilagoditi njoj.

 

 

 

TEKST: SARA STOJČIĆ

Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Kako su nastala sujeverja?

Kako su nastala sujeverja?

„Sujeverje celi svet stavlja u vatru dok je filozofija gasi” – rečenica je čuvenog filozofa 18. veka Voltera   STRAH I VERA Naši preci su u starim vremenima verovali da pojave oko njih nose neke svoje poruke. Čoveku su oduvek bili potrebni nedvosmsleni odgovori na 

Zašto slavimo slave?

Zašto slavimo slave?

Jedinstvena tradicija koja krasni naš narod, jeste slavljenje slave. Iako Srbi nisu jedini pravoslavci (pravoslavne veroispovesti su i Grci, Rusi, Bugari, Rumuni), jedini je narod koji slavi slavu, dok drugi pravoslavci imaju imendan. Slava se kroz vekove prenosi sa koleno na koleno, od oca na