mogućnosti zvone na vaša vrata
Imaju svoju publiku i festivale. Njihova istorija traje od pojave same kinematografije. Nastali su negde između zabave i nauke. Iako ne uživaju istu popularnost kao igrani filmovi, dokumentarci predstavljaju važan deo filmske sfere zbog svoje prirode i višestruke namene. Najraniji snimci – ispostaviće se dokumentarnih …
Skoro svakodnevno na ekranima možemo videti glumce različitog kalibra kako tumače uloge svojih života. Kada se pomisli na poznate glumce i glumice, uglavnom nam misli okupiraju zvezde iz čuvenog Holivuda. Stoga, retko ko bi prvo pomislio na evropske glumce. Jedan od njih je svakako Alen …
U savremenom društvu, vizuelne umetnosti su uzele primat, a digitalni svet sve više postaje dominantna platforma za umetničko izražavanje. U ovakvom kontekstu, sa sve većim tehnološkim mogućnostima, film iz godine u godinu doživljava sve veći napredak. Međutim, i pored toga što se pisana reč nalazi u senci, poezija još uvek uspeva da inspiriše i da utiče na umetnike. Pa tako i tvorci filmova u njoj nalaze osnovu za svoje priče, primećujući tačnost reči Orsona Velesa: „film nikada nije dovoljno dobar ako kamera ne preuzme pogled pesnika”. U nastavku predstavljamo nekoliko filmova inspirisanih poezijom.
Ovo je biografski film o životu pesnika Džona Kitsa. Film prati odnos mladog pesnika i njegove muze Freni od njihovog prvog susreta do pesnikove smrti. Ova ljubavna priča inspirisana je sonetom Bright star, would I were stedfast as thou art. Njega je pesnik napisao pre poznanstva sa Freni, a kasnije prilagodio tako da govori o njoj.
Film Lady Lazarus inspirisan je istpimenom pesmom Silvije Plat. Pesmu Lady Lazarus Silvija Plat napisala je pred kraj života u jednom od naleta kreativne energije. Pesma je inspirisana biblijskim mitom o Lazaru koji se vraća iz mrtvih. U filmu, Lady Lazarus je žena koja oseća neodoljivu privlačnost prema glasu mrtve Silvije Plat i postaje njen medijum. Film je isprepletan kazivanjem stihova i izjavama same pesnikinje preuzetim iz njenog poslednjeg intervjua.
Film Howl govori o životu pesnika Alena Ginsberga, a nazvan je po njegovoj najpoznatijoj i najkontroverznijoj, pesmi. Pesma Howl inspirasana je Ginsbergovom vizijom nastalom pod dejstvom narkotika. U pesnikovoj viziji, poznati američki hotel pretvara se u čudovište koje guta decu. Od vizije, do objavljivanja pesme, prošla je cela godina. Ona je u međuvremenu pratila pesnika kroz život i sazrevala. Pesma se dotiče brojnih tema, među kojima su i narkomanija, heteroseksualni i homoseksualni odnosi. Zbog sadržaja ove pesme, vlasti SAD-a zaplenile su 520 knjiga poezije. Pokernuli su sudski postupak protiv pesnika zbog razvratnosi. Film prikazuje pesnikov životi život njegove naslovne pesme, kao i suđenje oboma.
Film Beowulf snimljen je po motivima istoimenog anglosaksonskog epa. Napisan je oko 1000. godine od strane nepoznatog autora. Film prati junaka Beovulfa i njegove vojnike koji pomazu kralju Hrotgaru u borbi protiv Grendela. Paralalelno sa pričom o borbi dobra i zla, razvija se i ljubavna priča između Beovulfa i kraljice Viltiau.
Još jedan ep, ovog puta poznatog autora, inspirisao je snimanje filma o herojima i ljubavi. Reč je o dobro poznatom filmu Troja. On je inspirisan Homerovom Ilijadom. Film govori o ratu između Ahajaca i Trojanaca koji počinje otmicom lepe Helene, supruge spartanskog kralja od strane trojanskog princa Parisa.
Dobro poznati animirani film Mulan nastao je na osnovu Balade o Mulan, kineske balade iz XV ili XVI veka. Balada govori o uplašenoj devojčici koja odrastajući odbacuje nametnute rodne uloge. Postaje hrabra i šarmantna žena. Diznijev film usvaja ideju Iz balade, govoreći o hrabroj Mulan koja spasava Kinu od invazije Huna.
Film Braveheart inspirisan je romantičarskom biografskom poemom iz XV veka. Govori o hrabrom škotskom junaku Vilijamu Volasu. Film prati život škotskog ratnika i vojskovođe, Vilijama Volasa koji predvodi borbu za škotsku nezavisnost od engleske krune. Film je ispunjen patriotskim osećanjima i ljubavlju prema slobodi, koju su Škoti izborili u krvavoj borbi protiv surovih engleskih vladara.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Ovo je priča za ljubitelje kriminalističkih trilera, priči o pljačkama, drama i akcija. Inspiracija za seriju bio je film Umri muški. Serija je slična filmovima Vozač, Igraj svoju igru ili Velika iluzija. Svima kojima nedostaje Kuća od papira, ulepšaće dan i zabaviti ih na neko …
Razvoj filma kao sedme vrste umetnosti, izrodila je veliki broj scenarista i režisera koji su svoj život posvetili platnu i kameri. Ljubav prema pokretnoj slici i priči koja kroz projekciju oživi, privukla je mnoge režisere koji su se u nju zaljubili. STIVEN SPILBERG Stiven Spilberg …
Danas postoji vrlo mali broj filmova i serija koji su prikovali publiku pred male i velike ekrane, a da nisu dobili i svoj nastavak. S jedne strane, na taj način mi, kao publika, dobijamo priliku da se još neko vreme družimo s omiljenim junacima i uživamo u filmu. S druge strane, kako kaže poslovica, treba znati kad stati. Vrlo često se dešava da je priča kojom smo toliko oduševljeni već ispričana i nije moguće produžiti je. Stoga, danas govorimo o tome zašto su jedna odlična sezona i dobar film ponekad i više nego dovoljni.
Često se zaboravlja da je pravljenje filmova i serija takođe posao. Ljudi koji se time bave, kao i svi mi van te branše, žele da svojim radom zarade novac. Ipak, nekada su autori posle jednog dobro obavljenog posla, bez obzira na zarađeni novac, prelazili na drugi. Danas, sa druge strane, autori pokušavaju da izvuku i poslednju paru iz filma ili serije koji su se jednom pokazali uspešnim. Odlučuju da pređu na nešto drugo tek kada prvi posao ne samo da više ne donosi zaradu, već donosi i gubitke.
S ekonomske tačke gledišta, ovakva taktika možda i nije pogrešna. Svedimo to na životniju situaciju. Na primer, od određenog proizvoda možemo da zaradimo 10.000 dinara, a mi prestajemo da ga proizvodimo posle zarađenih pet. Stoga, ekonomskog problema nema, ali postoji onaj umetnički.
Naime, pošto je originalna priča već ispričana, radnja počinje da se vrti u krug. Tako će se zaljubljeni par razvesti barem tri puta da bi večno bili u fazi zaljubljivanja. Obolelim junacima će se bolest vraćati po potrebi, a pojaviće se i po koji negativac koga su pozitivci već pobedili. On će, ipak, da im nanese još zla.
Suprotnost ovome je transformacija likova do tačke da se čini da su u pitanju dve različite osobe. Zatim, priča postaje grublja i teža. Na primer, količina krvi koja se prikazuje u detektivskim filmovima se postepeno povećava. Zbog odluke glavne glumice da napusti seriju, prvi deo sezone, pa makar u pitanju bila i komedija, obavezno je posvećen opštem tugovanju. Na kraju, na radnju utiču Tviteraši i njihove želje. Popularnost na društvenim mrežama je skoro podjednako bitna kao i gledanost.
Ipak, ne možemo tvrditi da je svaki nastavak loš, jer to nije istina. Setimo se kultne trilogije Kum ili prve trilogije Ratova Zvezda. Razlog uspeha čak tri filma sa istim junacima je to što su oni unapred planirani. Zarađeni novac na blagajnama nije igrao ulogu u tome koliko će filmova biti snimljeno.
Stoga, ne protivimo se nastavcima generalno, već onima koji su napravljeni zarad dodatnog profita, a ne da bi se obogatila priča. Nadamo se da će se uskoro pojaviti autori koji će ceniti svoja dela dovoljno da ih završe kada su na vrhuncu, a ne da ih konstantim produžavanjem svojeručno osude na propast.
TEKST: TIJANA DIMIĆ
Tijana Dimić je po zanimanju filolog Anglista, a u slobodno vreme se bavi pisanjem, glumom i modom. Najveći san joj je da vodi svoju autorsku emisiju na televiziji.
U vreme Antičke Grčke uspostavljena je sistematizacija prema kojoj se kao umetnost prepoznaje šest oblasti ljudskog delovanja: arhitektura, ples, vajarstvo, muzika, slikarstvo i književnost. Tek je 1911. godine francuski filmski teoretičar – Ričoto Kanudo – ovom spisku dodao i film, kao sedmu umetnost. Lista ovde nije potpuna. Budući da je veza između fotografije i filma neraskidiva, savremeni teoretičari postavljaju fotografiju na osmo mesto.
Žan Lik Godar. Ovo ime samo po sebi je dovoljno zvučno, a podjednako važno u istoriji filma, kao i svetskoj istoriji. Ovajj reditelj je obležio francuski Novi talas. OTAC FRANCUSKOG NOVOG TALASA Pored toga što je jedan od začetnika ovog talasa, predstavlja jednog …
