Tag: disanje

Postoji li granica promene u jogi?

Postoji li granica promene u jogi?

Uzela sam svoju prostirku i otišla na čas nečega. Prestala sam da imenujem stvari i događaje, osećanja i postupke, dualizam više nije postojao. Uzela sam svoje srce i vratila ga baš tamo gde treba da bude. Kako je rasla moja svest o znanju, pojavljivala se 

Joga kao put življenja u srcu

Joga kao put življenja u srcu

Kada sam počela sa vežbama joge, imala sam 48 godina. Dugo je ta odluka spavala u mom srcu i onda slučajno, u nekom teškom trenutku po mene, pojavilo se svetlo i broj telefona. Pozvala sam svog učitelja i sve ostalo je bio put.   Kada 

Ivana Lončar: Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja

Ivana Lončar: Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja

Ne postoji ništa toliko milo za našu dušu, kao kada pronađemo svoje pleme ljudi koji deli sastojke Univerzuma sa nama. Takva mesta postoje svuda na svetu, retko kad su skrivena, ali zahtevaju od nas da otkrijemo ko smo, šta volimo i šta nas raduje. Jedno od takvih mesta, kreirali su Dragan i Ivana Lončar, blizu Botaničke bašte u Beogradu. Sa ovom uzvišenom, a čovekomernom joginom i učiteljem, razgovarala sam o jogi, životnim prekretnicama, najvišim vrednostima i sposobnostima da uzvišeno praktikujemo svakodnevno. Uživajte u razgovoru sa Ivanom Lončar.

 

Šta je za tebe joga?

Joga je disciplina uma i tela. U svojoj konačnoj formi vodi duhovnoj samorealizaciji u smislu prepoznavanja svoje prave prirode (na sanskritu svarupa). Ona nas oslobađa svega onoga što je suvišno. Njena osnovna filozofija je filozofija nenasilja (na sanskritu ahimsa), istinoljubivosti (satyam), neposesivnosti (aparigraha), iskrenosti prema sebi i drugima (ardžava), opraštanja (kšama) i ispunjenosti i prihvatanja života onakvim kakav jeste (santoša).

 

Koji trenutak je bio prekretnica u tvom životu?

Jedan od značajnijih perioda u mom životu su 2006. i 2007. godina kada sam pohađala školu za obuku joga instruktora u Vidya Yoga Školi – Školi joge Dragana Lončara, i dve godine kasnije počela da u istoj školi radim kao joga instruktor i vodim praktični deo nastave u okviru kursa za obuku joga instrukora. Zatim, 2010. godine sam imala još jedan divan i inspirišući susret sa prosvetljenim tibetanskim Lamom, HH. the 17th Karmapa Trinley Thaye Dorje. Tom prilikom sam inicirana u Vadžrajana Put tibetanskog budizma. Sve se to dešavalo u tibetanskom manastiru Montchardon, u francuskim Alpima. Od tada redovno posećujem tibetanske manastire u Francuskoj, kada god ovaj veliki duhovni učitelj boravi tamo i održava inicijacije i predavanja.

 

Kako da jogu inkorporiramo u svakodnevni život?

Disanje, asane, meditacija, ishrana.

 

Zašto asane nisu jedini deo joge?

Asane nisu jedini sastavni deo joge s obzirom na to da smo mi višedimenzionalna bića. Prema učenju joge, nas sačinjava pet omotača ili tela. To su: fizički nivo – anamaja koša, energetski nivo – pranamaja koša, mentalno telo ili manomaja koša, psihičko ili kauzalno telo – vigjana maja koša, i na kraju telo jedinstva i blaženstva – anandamaja koša. To su nivoi postojanja svakog od nas, ali se naša svesnost nalazi uglavnom na nižim nivoima.

 

Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja. Telo smatra grubljom kristalizacijom prethodno stvorene mentalne imaginacije i svojim tehnikama postepeno ”produhovljuje” taj najgrublji nivo našeg postojanja. Proces ”osvešćivanja” ne završava se na telu, već ide dalje i obuhvata sve suptilnije nivoe našeg bića, od energetskog i mentalno – osećajnog do psihičkog, postepeno ih dovodeći u skladan odnos. Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, Sopstvo je putnik. Mudar čovek zna da je njegovo pravo ”Ja” – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom (Stara izreka iz Upanišada). To stanje jedinstva zove se joga.

 

Da li je ishrana deo joge?

Kao što smo već na početku rekli, da se joga bazira na ahimsi – nenasilju, bilo bi krajnje neiskreno ako se ne bismo zalagali za vegetarijansku ishranu. Time osiguravamo ne samo zdraviji život, već i sprečavamo nepotrebnu patnju životinja. Sav stres i strah koje životinja proživljava čekajući u redu za klanje, ostaje zapisano na informacionom planu u mesu koje jedemo.

 

Da li je meditacija deo joge?

Ljudi, koji dugo i predano vežbaju jogu, naročito ako primenjuju i tehnike meditacije, primećuju da im je sve manje stvari potrebno da bi bili srećni. Ljudi pokušavaju da ispune svoju duhovnu prazninu na razne načine. Profesor Jerotić je jednom rekao nešto što mi se jako svidelo, a to je da ljudi često imaju kompezatorki krč za manjkavosti u svom karakteru, a ta manjkavost predstavlja tu prazninu koja nije ispunjena. Dolazi se do pitanja koliko je osoba, kao dete, primila ljubavi, prvo od majke, zatim od oca. Kasnije ona to pokušava da kompenzuje ambicijama u postizanju izvesnog statusa, poslovnog i finansijskog, da osnuje porodicu i sl. U jogi postoji termin santoša, što znači – biti zadovoljan, ispunjen. Santoša ne zavisi od spoljašnjih dobara. Pri tome, joga ništa ne zabranjuje, već kaže – imaj sve te stvari, ali u svemu posmatraj sebe. Moramo da ispoljavamo ono što nosimo u sebi, a ne da potiskujemo, jer najgore je provesti život u samozavaravanju.

 

Da li su tehnike disanja deo joge?

Čovek se rađa sa udahom i napušta telo sa izdahom. Dah je saputnik naše duše. Disanje je, prema tome, više od prostog širenja i skupljanja pluća. Bili mi toga svesni ili ne, disanje se neprekidno odvija tokom dvadest četiri časa. Dah je naše najveće bogatstvo i bez njega ne bismo mogli da živimo duže od tri minuta. Međutim, nije svako disanje i pravilno disanje. Jogičke tehnike daju precizna uputstva kako treba disati. Joga počinje onda kada polako, produženo, duboko i svesno udahnemo vazduh. Svesnost udaha i izdaha daje smisao svemu što radimo. Kada svesno i pažljivo pratimo i osećamo svaki naš udah i izdah, tada smo prisutni, ono čuveno, a ipak ne tako lako i dostupno ”ovde i sada”. Svesnost joga položaja, koji zauzimamo i disanja se sjedinjuju u jedno iskustvo. Pre nego što pristupimo jogičkim tehnikama disanja, tzv. pranajami, potrebno je da prethodno naučimo da pravilno dišemo. Za početak je dovoljno da 15-tak min jednostavno ali budno i prisutno osećamo i ispratimo svaki naš udah i izhah, da se sa njim povežemo, jer je upravo to prirodan način da se povežemo sami sa sobom, i da po potrebi svoje telo opuštamo, energizujemo, stabilizujemo, kako tokom izvođenja asana, tako i tokom svakodnevnih aktivnosti. Kada je naš dah miran i ujednačen, tada se osećamo prijatno i dobro sami sa sobom.

 

Kako izgleda jedan tvoj dan?

Postoji određena rutina, ali volim da je povremeno i menjam, zavisno od godišnjeg doba, kao i od mesta na kome boravim, da li sam kod kuće ili sam na putovanju. Ako sam kod kuće, prvo i neizostavno je da pomazim naše 4 udomljene mace i da one dobiju doručak. Posle te nežnosti i radosti sa njima, sve ide lakše. Važno mi je i uživam da ujutru uradim svoju joga sadhanu – praksu joge, ona me lepo pripremi za novi dan i olakša sve što me tog dana od obaveza čeka.

 

Koje knjige ili pisce bi nam preporučila kako bismo se bolje upoznali sa jogom?

Učim jogu – Andre Van Lisbet,
Joga, besmrtnost i sloboda – Mirča Elijade,
Svetlost joge – B.K.S.Ajengar,
Autobiografija jednog jogija – Jogananda,
Kundalini Tantra – Svami Satjananda.

 

Fotografije: Jelena Dragutinović Bošković i Zoran Mirčetić

 

TEKST: SOFIJA BORKOVIĆ, AUTORKA BLOGA ŽIVETI GLASNO

Sofija Borković je heroina obučena u telo bezbrojnih mogućnosti. Može sve, a ne mora ništa. Master komunikologije i životnih zavrzlama. Živi glasno svoj život, prikazujući sopstvene šizike kroz filozofske rasprave na blogu Živeti glasno.