Šta se dešava kada prestanemo da multitaskujemo?

Brz životni tempo sa sobom je doneo i niz različitih zahteva koji podrazumevaju efikasnost u ispunjavanju mnogobrojnih obaveza. Prateći takav tempo veliki broj ljudi podlegao je multitaskingu.

 


ŠTA JE ZAPRAVO MULTITASKING?

Multitasking je pojam koji podrazumeva obavljanje više stvari odjednom. Iako na prvi utisak to zvuči kao idealno rešenje kada smo zatrpani mnoštvom obaveza, zapravo i nije baš tako. Multitasking je suštinski samo varka koja stvara prividni osećaj produktivnosti, a koji sa sobom nosi razne komplikacije.

 

 

Nebitno da li planiramo da probamo rešavanje većeg broja zadataka odjednom ili smo već pokušali, zapitajmo se na koji način će to doneti potpunu učinkovitost? Koje su šanse da će svaki od određenih poslova biti odrađen kako treba, sa maksimalnim stepenom uspešnosti koji će na kraju doneti čaroban osećaj zadovoljstva. Veoma niske, čak vrlo blizu nerealnim šansama. Ali to čak i nije najveći problem.

 

 

Uz nepotpuno rešene obaveze dolazi i visok nivo stresa, anksioznosti i strepnje koja nas obuzima i stvara nam u glavi pritisak koji ostaje i dugo nakon što obaveze budu završene. Osećaj iscrpljenosti preplavio bi sve ostale, a na kraju bi vrlo verovatno doneo i misao da smo bezvredni i nedovoljno dobri jer određene stvari nismo odradili kako treba. Zapravo, to je apsolutno nerealno očekivanje koje je proizašlo iz misli da multitaskingom možemo biti bolji i produktivniji.

 

 

Činjenice govore apsolutno suprotno, tako da bi očito obavljanje poslova jednog po jednog donelo viši nivo produktivnosti, uspešnosti i osećaja zadovoljstva. Na taj način bićemo kreativniji, slobodni i da se držimo zadatog plana, ali i da improvizujemo. Uživaćemo u samom procesu i na tom putu ćemo svakako naučiti više. Fokusom na samo jednoj stvari razmišljaćemo na precizan i odgovarajući način, ne naprezajući  bespotrebno svoj mozak.

 

 

Takođe, nepostojanje pritiska je ključno, jer na taj način manje grešimo, posvećeniji smo i skoncentrisaniji u rešavanju određenog zadatka. Vođeni zabludom da će obavljanje nekoliko poslova u isto vreme doneti veću efikasnost, a ujedno i produktivniji rad, dovelo je mnoge ljude do problema kojih u početku nisu ni bili svesni.

 

 

Posledice multitaskinga tek vremenom postaju jasno uočljive, ali naučena lekcija vrlo verovatno trajno zapamćena. Važno je i napomenuti da koliko god mislili da posledice mogu biti trenutne, zapravo, postoje ogromne šanse da one utiču na mnogo širi obim od sadašnjeg trenutka. Generalno, koliko god nam obaveze stajale nad glavom, terajući nas da ubrzamo sa njihovim rešavanjem i na taj način nas podtiču da multitaskujemo, to nije put koji će nam doneti bolje rezultate i potpuniji osećaj samovrednovanja. Ipak, krajnji cilj i nije nešto što bi trebalo da nam bude primarna satisfakcija.

 

 

Veoma je važno biti prisutan u svakom momentu i čitav put posmatrati kao jedinstven cilj na kojem možemo izvući veći broj lekcija od samog, krajnjeg cilja, a da bi tako nešto bilo postignuto, multitasking ne sme biti prisutan.

 

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.