Šta predstavljaju lažna sećanja?

Šta predstavljaju lažna sećanja?

Lažna sećanja su ona sećanja koja imamo na događaje koji se nikad nisu dogodili ili koji su se desili, ali mi ih se sećamo na potpuno drugačiji način. Ovakva vrsta sećanja je imenovana sindromom lažne memorije u kom su identitet osobe i odnosi okoline pod snažnim uticajem sećanja koje je zapravo lažno, ali u koje osoba čvrsto veruje. Ovo stanje nije priznato kao duševna bolest međutim princip da se sećanja mogu menjati pod različitim spoljnim uticajima u velikoj meri je prihvaćen među naučnicima.

 


 

LAŽNA SEĆANJA NISU RETKOST
Često mislimo da je naše pamćenje poput video-rekordera u kom se čuva sve što nam se dešavalo sa savršenom preciznošću i jasnošću. U stvarnosti naša memorija je veoma sklona pogrešnosti i ako smo uvereni da su naša sećanja tačna, to nam ne daje garanciju da se određeni događaj zaista desio. Ovakva pojava nije retkost i primeri mogu biti razni od iskrivljenih sećanja iz detinjstva do ozbiljnih lažnih sećanja koja mogu uticati na naše ponašanje. Svakom od nas se desilo da imamo neko lažno sećanje– nismo isključili peglu ili zaključali vrata, međutim stvari se komplikuju ukoliko naša lažna sećanja utiču na naš poslovni i društveni život. U ovim situacijama može doći do velikih neprijatnosti i problema. Može se desiti da smo uvereni da je osoba u našem okruženju uradila nešto jako loše i tim povrediti nju i njene najbliže. Takođe, možemo misliti da smo mi glavni krivac događaja i celog života osećati krivicu.

 

 

 

 

 

 

KAKO NASTAJU LAŽNA SEĆANJA?
Ljudska perceprcija nije savršena. Ponekad ne primećujemo očigledne stvari koje su pred nama. U mnogim slučajevima lažne uspomene se formiraju jer  informacije nisu kodirane ispravno. Na primer, osoba koja može biti svedok nesreće nema jasan pogled na sve što se dogodilo. Prepoznavanje događaja može biti jako teško ili nemoguće, jer osoba nije bila svedok svih detalja. Kao rezultat toga um može ispuniti praznine formiranjem sećanja koja se zapravo nisu desila. Ponekad i jake emocije mogu dovesti do pogrešnih ili nepouzdanih uspomena. Istraživači su otkrili da ljudi imaju veću verovatnoću da se sećaju događaja povezanih sa jakim emocijama, ali da su detalji takvih uspomena često sumnjivi. Nastanak lažnih sećanja može biti i kada se tačne informacije pomešaju sa netačnim koje onda iskrivljuju naša sećanja na događaje. Dakle, razloga za nastanak lažnih sećanja ima dosta i svaki događaj koji snažno utiče na nas može uzrokovati pojavu pogrešnih i netačnih uspomena.

 

 

 

 

 

KAKO OTKRITI DA SU NAŠA SEĆANJA LAŽNA
Kada imamo lažna sećanja uvereni smo da su ona ispravna i često osobu koja nam pokušava dokazati suprotno smatramo lažovom koji to radi iz koristi. Međutim, lažna sećanja nisu retka pojava i trebalo bi da uvek saslušamo osobu koja misli suprotno. Naravno, nije potrebno da svaki put preispitujemo svoje mišljenje i stavove, ali ukoliko postoje činjenice koje mogu dokazati da grešimo trebalo bi da ih razmotrimo, jer koliko god da smo sigurni u naša sećanja ona često mogu biti lažna.

 

 

 

TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ

Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.