Pažnja

Pažnja

Pažnja je karakteristika naše kognicije koja nam, između ostalog, omogućava da se u bučnom kafiću, pored muzike, glasova drugih ljudi, buke auta sa ulice, fokusiramo na glas našeg prijatelja i bez problema pratimo šta nam govori.

 


 

KARAKTERISTIKE PAŽNJE

Pažnja ima dve osnovne karakteristike –ograničenost i fleksibilnost. Ograničenost podrazumeva da nismo sposobni da primetimo, reagujemo ili zapamtimo sve što se nalazi u našoj okolini. Posledično moramo da se odlučimo na šta u našoj okolini ćemo staviti fokus. To dovodi do zanemarivanja drugih stvari oko nas. Na primer, vozač koji koristi telefon za vreme vožnje, svoj fokus stavlja na telefonski razgovor, što mu odvlači pažnju od vožnje. Fleksibilnost je karakteristika koja nam omogućava da brzo menjamo fokus naše pažnje.

 

 

 

          OD ČEGA ZAVISI FOKUS PAŽNJE?

U jednom eksperimentu je od učesnika zatraženo da dok gledaju snimak košarkaša na treningu, izbroje koliko puta su jedan drugome dodali loptu oni u belim dresovima. U međuvremenu se među igračima pojavio čovek obuček kao gorila, stajao u centru među njima, lupao rukama o prsa i otišao. Čak 58 % ispitanika uopšte nije primetilo gorilu, što potvrđuje pouzdanost naše kognicije da se fokusira na za nas bitne stvari. Ali ta karakteristika naše kognicije ima i drugu stranu medalje. Tokom jednog leta piloti su se morali fokusirati na problem koji se odnosio na sletanje aviona. Isti su stavili na auto – pilot. U procesu rešavanja problema, onemogućili su delovanje auto – pilota, ali jer su bili fokusirani na svoj problem, piloti to nisu primetili. Ova greška je imala za posledicu pad aviona i smrt 98 ljudi.

 

 

 

 NEBITNE STVARI I PAŽNJA

Tzv. Stroopov efekat je najbolji primer kako je ponekad teško usmerit našu požnju baš na ono što nam je bitno. Tako, ako pokušate da pročitate boju koju je napisana slovima u drugoj boji (npr. reč crvena napisana plavim slovima), biće vam skoro nemoguće da ne ignorišete boju slova. Ipak, našu pažnju istovremeno možemo da posvetimo 4 do 6 predmeta ili aktivnosti, iako će naše reakcije biti sporije, jer moramo salno da je premeštamo sa jedne stvari na drugu.

 

 

 

KAKO USMERITI PAŽNJU?

Promene u našem okruženju ćemo lakše uočiti ako se nešto iznenda pojavi (npr. upali se lapmica za gorivo), nego ako nešto samo nestane (npr. u većini slučajeva uopše ne bismo primetili signal za gorivo, ako bi se lapica samo ugasila). S obzirom na to, stvari koje uvek zaboravljate da uradite, napišite i stavite na neko vidno mesto. Potrudite se da su napisane jarkim bojama ili na šarenom papiru, kako bi ih lakše uočili. Isto važi i kada ostavljate nekome važnu poruku, koju ne sme da zaboravi.

 

 

Sposobni smo da istovremeno u našoj pažnji držimo 4 do 6 različitih elemenata. Što znači da kada morate da zapamtite više stvari od jednom, možete da zapamtite toliki broj, jer ih je toliko u vašoj pažnji. Ako ipak morate da zapamtite više od tog broja, dobra strategija je da napravite asocijacije sa stvarima iz vaše dugoročne memorije, koje će vam pomoći da ih se lakše setite. Ostale držite u centru svoje pažnje. Ako želite da ponovite naučeno, ponovite prvo stvari za koje niste uspeli da nađete asocijacije.

 

 

Ako je misaoni napor koji ulažemo u obavljanje jedne ili više stvari previsok ili prenizak, doći će do slabljenja uspešnosti naše izvedbe. To znači da je idealno za našu izvedbu da je naš misaoni napor negde između. Obavljanje određene aktivnosti smo toliko usavršili da ih možemo obavljati automatski, bez posvećivanja previše pažnje i bez velikog misaonog napora. To nam je omogućio trening odnosno višestruko ponavljanje. Tako da, u primeru da morate obavljati više zadataka istovremeno, kombinujte one koji su za vas automatični. Ili kombinujte jedan koji obavljate automatsko i drugi koji tek usavršavate.  Složene zadatke razdelite na manje, jednostavnije i radite jedan po jedan. Tako ćete smanjiti misaoni napor.

 

 

 Prioritizirajte stvari. One koje obavljate bez puno muke, radite sa manje pažnje. Nju posvetite stvarima koje su vam zahtevnije i teže. Ako možete da birate redosled izvršavanja zadataka, uskladite ga sa svojom trenutnom motivacijom. Odnostno, ako vam je motivacija visoka, krenite od najtežeg zadatka, za koji vam je potrebno najviše pažnje. Ako je niska, prvo odradite zadatke koji od vas ne zahtevaju preteranu pažnju.

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.