U vreme Antičke Grčke uspostavljena je sistematizacija prema kojoj se kao umetnost prepoznaje šest oblasti ljudskog delovanja: arhitektura, ples, vajarstvo, muzika, slikarstvo i književnost. Tek je 1911. godine francuski filmski teoretičar – Ričoto Kanudo – ovom spisku dodao i film, kao sedmu umetnost. Lista ovde nije potpuna. Budući da je veza između fotografije i filma neraskidiva, savremeni teoretičari postavljaju fotografiju na osmo mesto.

Vekovna ljudska
potraga stvorila je dve unije kojima se danas priklanja najveći broj ljudi – nauku i religiju. Iako
na prvi pogled izgleda kao da su u pitanju dijametralno suprotne oblasti ljudskog delovanja, cilj
im je zapravo isti – otkrivanje smisla i porekla života, čoveka i samog univerzuma. Čini se da u
njihovom preseku stoji misticizam – možda jedini most između ove dve obale.

Etika se kao filozofska disciplina razvijala uporedo sa istorijom, filozofijom i politikom, gde su se glavni principi etike ukrštali sa filozofskim. Zahvaljujući toj pojavi, etika se na neki način osamostaljuje kao zasebna nauka i polje daljeg istraživanja morala. Proučavanje morala kao iskonskog dela ljudskog karaktera inspirisalo je mnogobrojne mislioce da postave glavne teze i načela kojih bi se etika pridržavala….

Tokom razvoja ljudske civilizacije nastajali su i razvijali se različiti stilovi gradnje. Čitave istorijske epohe obeležene su različitim arhitektonskim stilovima. Ljudi su oduvek želeli da iskažu svoju inspiraciju kroz raznovrsne ideje, pa je takav slučaj bio i sa stilovima gradnje. Svaki vremenski period imao je određeni stil koji je bio karakterističan za taj period. Tako da ukoliko želimo da što…

Život Ivana Meštrovića predstavljao je avanturu započetu na balkanskom buretu baruta. Pomalo svačiji, Meštrović je svoje ime, ideje i radove figurativno i bukvalno uklesao u istoriju. Stvarao je za druge, ne sluteći da će upravo njegova dela stajati kao spomenici jednom od najvećih evropskih umetnika XX veka. Njegove skulpture i stvaralački opus još uvek izazivaju pažnju gde god da je…

Možemo reći da potreba za vođom i vođenjem veće ili manje grupe ljudi postoji od kada postoje i ljudi. Pitanjima o uspešnom vođenju su se bavili još u Antičkoj Grčkoj, a naučna istraživanja ove problematike su počela u 20. veku.   KO JE VOĐA? Da bi za nekoga rekli da je vođa, on mora da ima poseban položaj u grupi,…

Aleksandar Sergejevič Puškin. Buntovnik, romantičar, slavni i neslavni, vrsni umetnik, potomak afričkog kralja i tvrdoglavi borac – skromni je opis velikana koji je obeležio kako rusku, tako i svetsku književnost.   PESNIK PLEMIĆKOG POREKLA Aleksandar Sergejevič Puškin jedan je od stubova ruske poezije i omiljeni ruski pesnik. Rođen u Moskvi na kraju 18. veka, 26. maja (6. juna) 1799. godine,…

Ljubav je kompleksan pojam koji se ne može u potpunosti objasniti rečima. To je osećaj koji se javlja iznenada i nemoguće ga je kontrolisati. Svi smo mnogo puta slušali priče o njoj, ali da li ste znali da postoji čak sedam vrsta ljubavi?     VRSTE LJUBAVI Najčešće vrste, za koje ste možda čuli, sigurno su eros, filija i agape….

Pozorište kao institucija ima veoma dugačak put iza sebe. Taj put pun je uspona, padova, zabrana, odobravanja, ali pre svega mašte i čovekove potrebe da se izrazi. Pozoriše je oduvek imalo ogromnu moć i uticaj u svojim rukama. Ljudski um stvorio je čitav taj koncept i omogućio drugim umovima da uživaju kako u stvaranju tako i u krajnjem proizvodu pozorišne…

Šta je zajedničko Nikoli Tesli, Sigmundu Frojdu, Fjodoru Dostojevskom i Daliju? Šta spaja Stevana Mokranjca sa Albertom Anštajnom? Svima je zajedničko to, da su njihova dostignuća rezultat njihove kreativnosti. Psiholozi se slažu da je kreativnost misaoni proces, koji za rezultat ima originalno i prikladno rešenje ili dostignuće.     KARAKTERISTIKE KREATIVNOSTI Kreativnost ima dve karaktesristike i to su originalnosti i…