Ovo su najčešće pravopisne greške koje ljudi prave

Ovo su najčešće pravopisne greške koje ljudi prave

Činjenica je da sve češće čujemo rečenicu: „Ma, važno je da se razumemo.” Ovakva rečenica počinje ozbiljno da zabrinjava, jer je sve više onih koji ne poznaju ni najosnovnija pravila srpskog jezika. Čak i obrazovani ljudi, sa završenim fakultetima, funkcionalno su zapravo nepismeni. Ne smemo zanemariti svoj maternji jezik, već bi trebalo da ga negujemo. Treba da ga čuvamo i poštujemo, jer bez jezika, nema ni nacije.

 


 

U skladu s tim, izdvojićemo neke od najčešćih pravopisnih grešaka i daćemo njihovu pravilnu upotrebu, sa ciljem da se nepismenost, koliko je to moguće, iskoreni.

 

 

JA BIH, TI BI, MI BISMO…

Znamo da je potencijalno nešto što je moguće ostvariti, ali hajdemo onda da se potrudimo da ostvarimo pravilan način pisanja i izražavanja kad je u pitanju potencijal kao glagloski način. Naime, treba pisati: JA BIH, TI BI, ON BI, MI BISMO, VI BISTE, ONI BI. Nikako ne treba pisati: JA BI, TI BIH, MI BI

 

 

PISANJE REČCE „NE”

Ako neznamo onda zaista ne znamo. Nije teško zapamtiti koja se četiri glagola sa negacijom pišu spojeno. To su glagoli: neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Na primer: NE ZNAM, NE MOGU, NE UMEMOvo pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, tako da pišemo NEZNANJE, NEPISMEN, NEZREO. Nikako NE ZNANJE, NE PISMEN, NE ZREO.

 

 

JE L’ I JER

Nikada ne smemo da mešamo JERJE L‘. JER je uzročni veznik koji pokazuje odnos uzroka prema posledici. Dakle: Nije došla u školu jer se razbolela. JER se ne može naći na početku upitne rečenice: JER si uradila domaći zadatak? S druge strane, JE L’ je skraćeni oblik od je(ste) li. JE, kao enklitički oblik glagola JESAM, i LI kao upitna zamenica. Pri tom, obavezno se piše JE L’, a nikako JEL. Dakle: Je l’ si uradila domaći zadatak?

 

 

U VEZI SA ČIM?

Da li imaš nešto da kažeš U VEZI TE TEME?Ne, nemam ništa da kažem u vezi te teme, ali imam nešto da kažem U VEZI SA TOM TEMOM. Jedino je pravilno U VEZI SA TIM.

 

 

S OBZIROM NA TO

OBZIROM DA nije stigao na vreme, zakasnio je na žurku. Jedino je pravilno S OBZIROM NA TO ili S OBZIROM NA. Dakle, ovo OBZIROM ne dolazi u obzir. Takođe, apostrof se ne piše posle S jer to nije skraćeni nego osnovni oblik predloga.

 

 

ČITAOC ILI ČITALAC?

Nepravilna upotreba genitiva množine često para uši, pa zato čujemo konstrukcije tipa: Na Stražilovu je ovog proleća bilo mnogo POSETIOCA. Ispravno je POSETILACA, kao i GLEDALACA, RONILACA, ČITALACA… To važi za nominativ jednine i genitiv množine. U svim ostalim padežima L je prešlo u O.

 

 

IZVINIO SE JER JE IZVINUO LEĐA

Postoji razlika između IZVINITI (SE) i IZVINUTI (SE). Galgaol IZVINITI SE znači oprostiti, ne zameriti. Menja se: IZVINIM (SE), IZVINIŠ (SE), IZVINI (SE), IZVINIMO (SE), IZVINITE (SE), IZVINE (SE) − Moramo da se izvinimo zbog svog ponašanja. Glagol IZVINUTI (SE) znači saviti (se), izdići (se), uganuti. Menja se: IZVINEM (SE), IZVINEŠ (SE), IZVINE (SE), IZVINEMO(SE), IZVINETE (SE), IZVINU (SE) − Moraš se izvinuti ako hoćeš sve da vidiš.

 

 

TREBAŠ DA RADIŠ ILI BI TREBALO DA RADIŠ?

Trebam da uradim to što pre. − ovo je greška koja se neprestano provlači kroz pisanje i razgovor. Glagol TREBATI je bezličan, odnosno, ima samo oblik 3. lica jednine i tada se dopunjava drugim glagolom. Dakle: Treba da požurim. Trebalo bi da dođu večeras na žurku. Međutim, ovaj glagol može biti i punoznačan, odnosno, može se upotrebljavati samostalno i može imati lične glagolske oblike, ali samo kada se koristi u značenju biti potreban. Tada označava nešto što je neophodno − Trebaju mi nove patike. Trebale su mi beleške.

 

 

SUMLJAM DA SI VIŠLJA OD MENE!
− Ti jesi VIŠA od mene, ali ja ne SUMNJAM u svoje znanje maternjeg jezika.

 

 

PREDLOG „SA”

Ako neko jede SA KAŠIKOM, možemo slobodno dopustiti mašti da nam stvori sliku kašike i te osobe kako jedu zajedno. Pošto je to nemoguće, nemoguća je i ovakva konstrukcija. Instrumental odgovara na pitanje S KIM, ČIME? To znači da predlog S(A) koristimo u značenju društva: Išla sam sa dečkom na more. Međutim, kada koristimo ovaj padež u značenju sredstva, onda nema predloga: Jedem kašikom. Idem autom do grada. Takođe, napominjemo da apostrof nikada ne ide uz skraćeni oblik predloga SA.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.