O umetnosti i njenoj suštini

O umetnosti i njenoj suštini

Umetnost je ljudska aktivnost koja se sastoji od toga da jedan čovek svesno, sredstvima spoljašnjih simbola, prenese svoje osećaje na ljude koji kasnije posmatraju i analiziraju to delo, te da prođu kroz to isto emotivno iskustvo. Ovako je pisao jedan od najvećih ruskih pisaca Lav Nikolajevič Tolstoj, dajući definiciju umetnosti u kojoj prikazuje njenu suštinu.


 

 

VRSTE UMETNOSTI

Postoje različite vrste umetnosti, kao što su: slikarstvo, književnost, muzika, arhitektura, vajarstvo, ples i gluma. Svaka od ovih umetnosti ima svoje izražajno sredstvo kojim pronalazi put do čoveka. Slikarstvo privlači linijom i bojom; u književnosti je moćno sredstvo reč; muzika pronalazi put kroz sluh pojedinca svojim tonovima, zvukom i ritmom; u arhitekturi je to prostor, građevinski materijal; vajarstvo se koristi glinom, kamenom, drvetom; ples govori pokretima tela; gluma objedinjuje reč, mimiku i pokret. Ima i drugih vrsta umetnosti, lista se vremenom sve više proširuje, jer se umetnost konstantno razvija, a najvažnije je da stalno živi.

 

 

INTERAKCIJA SA DRUŠTVOM I SAMIM SOBOM

Ona je prisutna u svakom segmentu našeg života. Njeno dejstvo započinje tako što najpre impresionira čoveka, budi njegova čula i osećanja koja su doboko zatrpana u njemu, a zatim utiče i na kognitivnu i emotivnu zrelost ličnosti. Bez obzira na to koja vrsta umetnosti je u pitanju, ona predstavlja interakciju sa društvom, ali i sa samim sobom.

 

 

UTICAJ LITERATURE

Jedan od najvećih uticaja umetnosti jeste literatura. Od malih nogu roditelji su nam čitali bajke koje su probudile u nama radoznalost, te smo kasnije i sami nastavili sa čitanjem tih bajki. Ono čemu bajke uče još na početku našeg detinjstva jeste šta je dobro, a šta loše. Na kraju svake bajke nas čeka moralni kodeks, koji se postepeno ugrađuje u naš mentalni sklop i utiče na naš stav i način razmišljanja. Kasnije, u školi ili na fakuletu čitamo klasiku koja sadrži složenije misli. Ona razvija kod nas sposobnost da dublje sagledamo psihologiju likova, istovremeno se vraćajući na moralni kodeks koji smo do tada razvili čitajući bajke.

 

 

 

BUĐENJE EMOCIJA

Moć umetnosti vidi se i po tome što kod nas budi razne emocije, pa čak i one koje smo duboko sakrili. Sposobna je da zađe i u najskrivenije uglove naše duše i izgura emociju na površinu. Retko pomislimo na to kakve sve emocije može probuditi u nama jedna pesma, slika, kompozicija, pokret ili priča, ali kad osetimo taj talas, za nas to predstavlja nešto posebno.

 

 

RAZVOJ EMPATIJE

Proučavajući likove čitanjem nekog romana, gledajući film ili neku predstavu, neretko se dešava da se poistovetimo sa tim likovima ili da samo razumemo neki njihov postupak. Taj osećaj jeste empatija prema pojedinim likovima, te samim tim razvijamo empatiju i prema drugim ljudima u našem okruženju.

INSPIRACIJA KREATIVNOSTI

Slike koje vidimo, svojom zanimljivom kombinacijom boja koja nas privlači ili čak samim oblikom linije koja slobodno pada po platnu, inspirišu nas da budemo kreativni i sami nešto stvorimo.

UMETNOST PODSTIČE ISKRENOST

Umetniku nije lako da stvara. U samom procesu stvaralaštva, on je u stalnoj borbi sa sobom. U njemu se neprestano sukobljavaju emocije i teže da izađu iz skučenog prostora napolje. On celog sebe daje svom stvaralaštvu u težnji da izrazi svoja osećanja i prikaže svoje viđenje stvarnosti. Dok stvara, umetnik je najiskreniji i najprirodniji.

 

KREATIVNE BLOKADE

Dešava se i da naiđe period kreativne blokade, kada umetnik stagnira ne nalazeći inspiraciju. On tada nervozno šeta po sobi u nadi da će se saplesti o neku dobru ideju koja bi ga makar malo pokrenula. Čak i kad delo bude završeno, teško je vratiti se sebi. More različitih emocija kojima je trebalo upravljati, uložen napor i trud da stvaralaštvo bude kvalitetno i bude onakvo kakvo ga je stvaralac zamišljao, na kraju izaziva osećaj iscrpljenosti, ali i zadovoljstva.

 

 

 

RAZVOJ PRAVIH VREDNOSTI

Dakle, zašto treba ceniti umetnost? Odgovor je prilično jednostavan. Ona nam ugrađuje one prave vrednosti koje nam u današnje vreme, u društvu koje nas okružuje, i te kako fale. Razvija moralni kodeks, etiku, empatiju, uči nas da ljude ne delimo prema materijalnom statusu, već na dobre i loše. Uz nju mi formiramo svoje principe kojima se vodimo kroz život. Širi nam vidike i omogućava da svet gledamo drugačijim očima, ali nam istovremeno pruža i privremeni beg od stvarnosti.

 

 

Zato, pronađimo bar malo vremena za umetnost. Makar jednom nedeljno možemo izdvojiti vreme da odemo u pozorište, pročitamo neku knjigu ili odemo na izložbu. To će nas oplemeniti. Umetnost, nažalost, ne može promeniti čovečanstvo, ali pojedinca i te kako može.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.