Naše preporuke ruskih klasika

Naše preporuke ruskih klasika

Ruski klasici iz perioda kasnog romantizma i realizma smatraju se najboljim ostvarenjima u istoriji književnosti. Tim knjigama se stalno vraćamo, pojedina dela čitamo nekoliko puta, i koliko god ih puta čitali iznova im se divimo. Pažljivim čitanjem ovih dela, grebanjem ispod površine, otkrivamo neopisivu snagu reči, iznošenje svih ljudskih emocija i opisivanje stvari onakvima kakve one zaista jesu. Ruski klasici su jedinstvena dela kojima je danas teško naći adekvatnu zamenu među savremenim delima.

 


 

U nastavku pročitajte naše preporuke remek-dela ruske književnosti.

 

 

„ZLOČIN I KAZNA” − FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI

Dostojevski je jedan od pisaca čija se dela smatraju jednima od najboljih klasika svih vremena. Delo Zločin i kazna svrstalo ga je u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. U ovom psihološkom romanu, lik mladića Raskoljnikova progovara o problemima zločina i kazne, grehu i traženja pravde i ispaštanju siromašnih. Roman počinje tako što Raskoljnikov, u agoniji materijalne oskudice, odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Duševne krize i unutrašnje sukobe koje Raskoljnikov vodi dovode ga na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te sukobe Dostojevski je zapravo iznosio svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Autor je kroz lik Raskoljnikova pružio dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka.

 

 

 

 

 

„BRAĆA KARAMAZOVI” − FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI

Svoj poslednji roman Dostojevski je obogatio jakim filozofskim nabojem u kojem govori o veri, moralu, iskupljenju, porodičnim narušenim odnosima, oceubistvu. Zanimljivo je da je inspiraciju za ovaj roman Dostojevski našao u životnoj priči zatvorenika Iljinskog, kojeg je upoznao tokom svog robovanja. Iljinski je osuđen na deset godina tamnice za ubistvo oca na osnovu dokaza koji mu je namestio mlađi brat. Dostojevski je dugo u sebi nosio sadržinske elemente romana: misaonu osnovu, priču i temu o oceubistvu. Sve te elemente je preneo u svoj roman, u likove Ivana, Dmitrija i Aljoše, trojicu potpuno različite braće kojima je otac jedina zajednička crta.

 

 

 

 

 

„ANA KARENJINA” − LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

Roman koji je Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijem Fokner najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je delo koje daje sveobuhvatni prikaz ruskog društva XIX veka. Autor uvodi dva narativna toka: prvi tok prati priču između Ane i Vronskog, a drugi prati odnos između Kiti i Ljevina. Opisujući ove likove i odnose među njima, Tolstoj govori o ljubavi, gubitku, izdaji, prijateljstvu. Ovo delo je teško svesti pod jedan žanr, jer se u njemu prepliću elementi psihološkog, filozofskog, ljubavnog, društvenog romana i romana karaktera. Tolstoj je uspeo da stvori likove koji imaju i dobre i loše osobine, potpuno suprotno postupcima karakterizacije likova u ranijim književnim epohama.

 

 

 

 

 

„OBLOMOV” − IVAN GONČAROV

Roman Oblomov je socijalno-psihološki roman koji kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča daje oštru kritiku ruskog društva prve polovine XIX veka. Glavni junak živi na imanju koje je nasledio, a za koje nije ništa sam napravio. Oblomov je čovek kojeg su pojeli sopstveni iracionalni strahovi i čijim je životom zavladala nesigurnost. Od čoveka prepunog želja i planova, postepeno je dolazio do tačke u kojoj se više ništa ne planira i u kojoj nema nikakvih želja. On je tipičan predstavnik tzv. suvišnog čoveka, čoveka punog talenta i mogućnosti, a koje ne iskorišćava.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.