Na talasima senzacionalističkih medija

Na talasima senzacionalističkih medija

Klasično jutro počinjalo je odlaskom do obližnje trafike gde uz kutiju cigareta za neku simboličnu sumu novca dobijete i dnevnu dozu nikotina, ali i dozu svežih vesti koje se obično degustiraju kasnije uz prvu jutarnju kafu. Sada je, kako možemo primetiti, sve jednostavnije.

 


Pravovremenim vestima možemo pristupiti dok još ležimo u krevetu poluotvorenih očiju. Nove informacije pristižu u toku celog dana, nemoguće je biti neinformisan, nemoguće je skloniti se od pregršt vesti. Gotovo svaki štampani medij mora imati svoje internet izdanje, jer kompletna jedna nova ciljna grupa nalazi se upravo na Internetu.

 

 

U brzom svetu gde ljudi nemaju vremena da čekaju po redovima za primerak štampanog izdanja nekog dnevnog lista ili pomenutu kutiju cigareta, potrebno je da sve bude na dohvat ruke i odmah dostupno i modernizovano. Tako su nastali neki novi mediji, nove platforme sa novim pravilima, pa i elektronska cigareta.

 

 

U jednoj sekundi u onlajn svetu prostruji milijarde informacija, vesti ili članaka. Postavlja se pitanje kako plivati u tolikom moru informacija, kako odabrati one prave i relevantne. Moderno novinarstvo zasniva se na potpuno drugačijim pravilima, koje prosečan korisnik onlajn medija i svih platformi na kojima se distribuira sadržaj ne prepoznaje uvek, pravila koja se često kose sa već utvrđenom novinarskom etikom.

 

 

Borba za čitaoce preuzela je maha do te mere da mediji obiluju veoma senzacionalističkim naslovima i tekstovima često neistinitog sadržaja. Uglavnom se to dešava namerno, zarad većeg broja klikova, deljenja i komentara. Neretko greške nastaju usled brzine jer informacije moraju biti što pre objavljene, često bez provere. Iako postoje razna regulativa medija, zakoni i kodeksi, medijsko pravo je suviše tromo i veliki deo onlajn medija zapravo nemoguće je podvrgnuti potpunoj kontroli.

 

 

ODABIR JE NA ČITAOCU

Od čitaoca zavisi da li će ući na portal ozbiljnog medija ili nekog tabloida, od čitaoca zavisi da li će čitati vesti o politici ili će dospeti do teksta čiji naslov počinje sa “Pevačici sevnula zadnjica”.

 

 

Ozbiljnije tekstove sa analizom određenih informacija možemo pronaći na portalima medija koje važe baš za takve, ozbiljne medije. Ukoliko ipak nekako dospemo do portala i “pevačice”, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stavki u svakom tekstu kako bismo znali da li su informacije istinite ili ipak ne.

 

 

Uglavnom netačne i izmišljene informacije kriju iza izvora koji su “poznati redakciji”, “bliski sagovorniku”, odnosno, anonimni. Anonimni izvori plod su mašte, baš kao i tekstovi u kojima su pomenuti. Nekada, sama intonacija ili način na koji jasno naznačeni izvor saopštava nešto može ukazati na potencijalnu laž. Neretko će autori tekstova biti izuzetno vešti i ispoštovaće gotovo sva zlatna pravila novinarstva, međutim, glavni savet jeste da se o veoma bitnim dešavanjima i informacijama informiše na više medija. Da li je pevačica ostala naga na sceni, to bismo verovatno videli kroz (FOTO) Ili (VIDEO), međutim kada je reč o pitanjima od javnog interesa, u samoj proveri nam mogu pomoći i sajtovi koji se bave isključivo raskrinkavanjem sve češće pojave u medijima koju nazivamo još i “fake news”.

 

 

Informacije su oduvek bile moćno oružje. Najbolja odbrana od velikog talasa informacija i utapanja u istim, bilo bi naše kritičko razmišljanje prilikom susreta sa bilo kojom informacijom do koje dopremo onlajn na medijima za koje smo sigurni da tekstove pretežno potkrepljuju istinom. Kada počnemo sa selekcijom i analazom, postaćemo sigurni plivači koji će teško zalutati u buru obmane i laži.

 

 

TEKST: MILICA JEVTIĆ

Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem. 


1 thought on “Na talasima senzacionalističkih medija”