Muzika kao terapija

Muzika kao terapija

Muzika je je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Ali pored tonova, čini se da ona uređuje i odnose među ljudima.

 


 

O POJMU MUZIKE

Muzika je oduvek bila važan deo života ljudi i poseduje tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije.

 

 

Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē), što je u prevodu umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč − muza. Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Mnogi muzikolozi i interpretatori su pokušali da definišu muziku, pa se za muziku  može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih.

 

 

SOCIOLOŠKI ASPEKTI MUZIKE

Mnogo je primera o važnosti muzike i njenoj ulozi u društvu i životu čoveka, baš zbog toga što se muzika nalazi svuda, pa čak ne možemo ni da zamislimo kako bi svet izgledao da nje nema. Martin Luter postavljao je muziku odmah iza teologije, a u prošlosti je muzičko obrazovanje bilo sasvim uobičajeno, pogotovo za više slojeva društva.

 

 

Popularnost muzičkih festivala godinama ne jenjava, a Evrovizija proširuje pojam Evrope duboko u Aziju. U muzici nema pravila, pa preko nje možemo upoznati neke nove kulture i njihovu muziku, što dovodi do stvaranja novih muzičkih stilova. Čak je i himna, svečana pesma, jedan je od osnovnih državnih simbola, što nam govori koliko je muzika važna za društvo.

 

 

MUZIKA I NJENO TERAPEUTSKO DEJSTVO

Od davnina su poznati uticaji muzike na ljudska osećanja, pa je i ova grana lečenja davno zaživela. Prvi je uticaje muzike na dušu opisao Al-Farabi negde između 9. i 10. veka, već u 17. veku ljudi su došli do zaključka da muzika i ples izvrsno pomažu kod melanholije i očaja. Jer ona nas opušta, smiruje i sastavlja. Daje sam snagu i motivaciju da se borimo sa svojim osećanjima.

 

 

Okupira naše vreme i misli, pa je uz muziku sve što radimo mnogo lakše. Sa njom se saosećamo, poistovećujemo i odlučujemo, jer tako hladimo naše misli, punimo svoje baterije i dobijamo moć da donosimo nove odluke. Ona je uvek tu u duševnim rastrojstvima, pa pevajući neku pesmu ili svirajući neku melodiju, oslobađamo se od anksioznosti i napetosti jer pažnju i koncentraciju posvećujemo upravo njoj. Tako se rane brže zacele.

 

 

Melodije su različite i postoji određeni zvuk za svako moguće raspoloženje. Sigurno svako od nas ima neku omiljenu pesmu koja odmah izmami osmeh na lice i natera na ples – u tome i jeste njeno terapeutsko dejstvo. Smanjuje nivo stresa, anksioznosti i depresije i koketira sa našim umom poput nežnog dodira prirode.

 

 

Koliko je muzika magično otkriće govori nam i palindrom Muzika je jak izum, jer zaista bez nje ništa ne bi bilo isto. Ona je jednostavno bitan deo života svakog od nas i ima moć da nas podseti na određene trenutke, tako da se uvek lakše setimo lepih životnih momenata. Muzika je prirodan lek, koji valja svakodnevno koristiti. Tako da, za savršen dan, preporučujemo šoljicu kafe uz obaveznu dnevnu dozu omiljene muzike!

 

 

TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ

Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.



1 thought on “Muzika kao terapija”