Moć klasične muzike

Moć klasične muzike

Retko šta u nama  može da probudi najčistije i najiskrenije emocije kao što to može muzika, da jednom harmoničnom melodijom zaviri u dubinu duše, isceli rane i sastavi dva sveta. Možemo slobodno reći da ako je muzika mesto — onda je džez grad, narod pustinja, rok je stara ulica, a klasika je  hram.

 


 

O KLASIČNOJ MUZICI

Klasična muzika predstavlja vrstu umetnosti koja vodi poreklo od liturgijske i svetovne muzike.  Najviše uticaja na razvoj kulture i društva imala je  u vremenu od 1550. godine do 1900.  Ovaj period se ujedno  smatra i najznačajnijim za popularizaciju kulture slušanja klasične muzike, koja je tada doživela svoj vrhunac.

 

 

 

 

 

VRSTE KLASIČNE MUZIKE

U vrstama  stvaralaštva klasične muzike, ubrajaju se: kamerna muzika, koncertna muzika koju možemo razlikovati u zavisnosti od vrste i broja instrumenata, oratorijumska  muzika koja predstavlja spoj vokala i instrumenta, zatim, simfonijska muzika, orkestarska, operska, horska i muzika za vokalne soliste. Pod pojmom klasične muzike mogu se ubrojati i brojni stvaraoci iz evropskog srednjeg veka i perioda renesanse. Pored njih tu su i mnogi predstavnici specifičnih pravaca baroka, klasicizma, romantizma, impresionizma i drugih, koji su svojim doprinosima u vidu kompozicija i dela ovoj vrsti muzike  utisnuli svoj autentičan pečat.

 

 

 

 

 

UTICAJ KLASIČNE MUZIKE NA ZDRAVLJE

Zašto je klasična muzika suštinski povezana sa smanjenjem stresa? Studija iz 2018. o uticaju različitih vrsta muzike na preoperativnu anksioznost pacijenata pokazuje da klasična muzika može uzrokovati usporavanje otkucaja srca i disanja, što dovodi do smanjenja emocionalnog stresa. Klasična muzika takođe snižava nivoe hormona kortizola u mozgu što može pomoći u smanjenju anksioznosti i krvnog pritiska.

 

 

 

 

 

JOŠ NEKI NEVEROVATNI REZULTATI SLUŠANJA KLASIČNE MUZIKE

Pored smanjenja stresa, bitnu ulogu ima i u poboljšanju koncentracije i održavanju pažnje za vreme učenja. Stručnjaci ukazuju da klasična muzika može imati poželjne rezultate na rast i razvoj deteta, pogotovo za vreme trudnoće majke i u prvim mesecima odrastanja. Deci koja imaju problema sa koncentracijom preporučljivo je puštanje komada klasične muzike i to bar 20 minuta u toku dana. Prema istraživanjima koja su sprovedena u dosadašnjem periodu, klasična muzika ne samo da blagotvorno i lekovito deluje na ljude, već u domenu njenog delovanja ubrojena su i dejstva koje ona ima na biljke i životinje.  Istraživanje o ovom fenomenu vođeno je šezdesetih godina prošlog veka i rezultiralo je neverovatnim otkrićem — klasična muzika utiče na ubrzani rast biljaka.

 

 

 

 

 

NAŠE PREPORUKE

Ako ste ljubitelji klasične muzike, već znate da vas muzički stilovi Betovena, Mocarta, Vivaldija ili Baha mogu odvesti u neki harmoničan svet za vreme slušanja.  Za sve one koji nisu imali prilike da se dosada upoznaju sa lepotom klasične muzike, izdvojili smo par dela kao preporuku za opuštajuć i prijatan dan:

 

 

Četiri godišnja doba − Antonio Vivaldi
 Mala noćna muzika − Volfgang Amadeus Mocart
Krcko Oraščić Svita − Petar Iljič Čajkovski
 Mesečeva Sonata − Ludvig van Betoven
 Za Elizu − Ludvig  van Betoven
 Turski marš − Volfgang Amadeus Mocart
 Valceri  − Johan Štraus
Peta rukovet − Stevan Stojanović Mokranjac
 Vltava − Bedžih Smetana
 Mađarske igre  − Johanes Brams

 

 

 

Ritam i harmonija nalaze svoj put u unutrašnjosti duše, kaže starogrčki filozof Platon.

 

 

TEKST: JASMINA MITIĆ

Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.