Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Da li poznajete nekoga ko u igri „List, kamen, makaze”  može da predvidi svaki sledeći potez suparnika? Ne? Možda da probate sa mašinama. Naučnici su uspeli da naprave uređaj koji pomoću EEG-a meri aktivnosti u delovima mozga koji igraju glavnu ulogu pri donošenju odluka i na taj način znaju koju odluku je donio suparnik i pre nego što je pokaže. Ko bolje čita misli?

 


 

Pojam „čitanja misli”  se u psihologiji odnosi na sposobnost ocenjivanja mentalnog stanja, namera, osećanja i karakteristika ličnosti drugih ljudi. Kao oruđe za čitanje misli ljudi koriste teoriju uma. Ovaj pojam se odnosi na naše lične pretpostavke i uverenja kako se druga osoba oseća, o čemu razmišlja itd. To nam omogućava uspešnu socijalnu interakciju, predviđanje ponašanja drugih i prilagođavanje našeg ponašanja drugima.

 

 

 

FAKTORI KOJI UTIČU NA TAČNOST ČITANJA MISLI

Ljudi su nekonsistentni u čitanju misli. To znači da je ista osoba u jednom slučaju impresivan „čitalac misli” , u drugom pak izuzetno loša. Takođe, određeni ljudi su značajno bolji od drugih i to inteligentniji i društveniji. Kolektivistička društva podstiču razvoj ove veštine. Pored toga, misli bliskih osoba ćemo pročitati lakše, nego ona od nepoznatih. Samo ulaganje truda i zalaganje može da poboljša preciznost. To sve znači da sposobnost čitanja misli nije osobina ličnosti. Ono je  promenjivo stanje, koga u jednom trenutku možemo da imamo više ili manje.

 

 

 

PREDNOSTI MAŠINA

Činjenica je da nam tehnologija danas olakšava svakodnevne izazove i život. Isto tako, znamo da se razvijaju mašine, koje trenutno nisu dostupne svakome, iako je pitanje vremena kada će biti. Jedna od njih je muzički uređaj. On na osnovu čitanja moždanih talasa, pusti muziku koja je usklađena sa trenutnim raspoloženjem osobe. Dostupna je mobilna aplikacija, koja na osnovu par pitanja otkrije ko je osoba koju imamo u mislima. U pojedinim zemljama dostupan je t. i. socijalni robot, koji se koristi pri lečenju dece sa poremaćajima autističnog spektra. Naučnici trenutno rade na razvoju mašine, koja bi mogla da dijagnostifikuje hronične bolesti. I to je samo početak, jer je spisak ovih otkrića dugačak. Čini nam se da će sve što je u čovekovoj mašti uskoro biti i dostupno pomoću tehnologije.

 

 

 

BRZINA JE PREDNOST

Postoji i mnogo naprava, koje sa velikom preciznošču mogu da prepoznaju ljudske osećaje. Na razvojnim počecima ovog područja kao osnov prepoznavanja koristio se govor. Danas se to raširilo i na mnoga druga područja kao što su mimika i gestovi, ali je u razvoju i tehnologija koja se zasniva na fiziološkim merama, kao što su otkucaji srca i sl. Prednost ovih naprava je u brzini obrađivanja informacija. To znači da ako ima program odgovarajuću bazu i zasnovan je na odgovarajućoj teoriji emocija. Za analiziranje emocija je mašini potrebno značajno manje vremena nego ljudskoj kogniciji. Pored toga, u laboratorijskim uslovima ovi uređaji postižu veću preciznost nego ljudi.

 

 

 

OGRANIČENJA MAŠINA I NESKONČNOST LJUDSKE KOGNICIJE

Da bi mogli da napravimo robota koji čita misli kao čovek, morao bi biti programiran na istim principima na kojima radi i ljudski mozak. Međutim, mozak je previše kompleksan, da bi ga reprodukovali i određeni procesi u mozgu su još uvek nepoznati. Što znači da za sada nije moguće proizvesti takav sistem. To pokazuje  da čovek i robot ne mogu da čitaju misli da isti način.

 

 

 

Sposobnost čitanja misli postoji sa svrhom poboljšanja socijalnih interakcija i saradnje među ljudima. Stvarni potenicijal čovekove sposobnosti čitanja misli  ne poznajemo, jer se pokazalo da se on može značajno poboljšati pomoću treninga ili sa jednom dozom oksitocina. Istraživanja sa područja parapsihologije su dokazala telepatsku sposobnost uma. To znači da smo sposobni da šaljemo i primamo misli ljudi koji su fizički udaljeni i ne dobijaju informacije preko čula.

 

 

 

Istina je da mašine postižu visoku preciznost i tačnost na testovima čitanja emocija, ali to je tačno samo za informacije iz jednog kanala. Ljudi istovremeno združuju informacije iz više kanala i to rade u milisekundama. Pored toga, da bi mašina postigla svoj pun potencijal potrebni su laboratorijski uslovi. Zato što na njihovu preciznost utiču male promene kao što je odsjaj naočara, šum u prostoriji, senka na jednom delu lica i sl.

 

 

 

Čovek se ne može porediti sa mašinom u pogledu prepoznavanja moždanih talasa, jer ljudska kognicija za to nije sposobna. Pored toga, mašine su daleko preciznije u čitanju misli u laboratoriskim uslovima i iz pojadinačnih kanala. Uprkos tome, mašine ne mogu doseći kompleksne vidove čitanja misli, koji zahtevaju integraciju različitih izvora informacija. Za sada, ljudi još uvek imaju razvijeniju socijalnu kogniciju i uspešniji su u realnim, nelaboratorijskim uslovima.

 

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome