Kakva je struktura i funkcija mozga?

Kakva je struktura i funkcija mozga?

Prema Polu MekLinu, mozak se sastoji iz tri dela: moždano stablo, limbički sistem i korteks. Svaki od tih delova ima svoju ulogu, vreme kad se razvija i sastoji se od više drugih delova. O svim funkcijama, strukturi i razvoju mozga možete pročitati u nastavku teksta.

 


 

ULOGA MOŽDANOG STABLA

Moždano stablo kontroliše vitalne funkcije kao što su disanje, rad srca, krvni pritisak, varenje… Naziva se i reptilski mozak, jer reptili imaju samo taj deo mozga. Tu su smešteni i nagoni i instikti. Predstavlja najdrevniji deo centralnog nervnog sistema. Neki od delova moždanog stabla su medulla spinalis (produžena moždina), medulla oblongata (kontroliše disanje), varolijev most, dok se kranijalni nervi iz moždanog stabla rasprostiru po ostatku mozga. Sve funkcije moždanog stabla su pod uticajem autonomnog nervnog sistema, što znači da su nesvesne. Frekvencije talasa koje odašilje moždano stablo su u delta opsegu. Taj drevni deo mozga kod homo sapiensa se prvi razvija u evoluciji kod svake jedinke, malo posle začeća pa do šestog meseca nakon rođenja, ali i u evoluciji čitave naše vrste. Kad odrastao čovek spava i ne sanja nalazi se u neREM fazi sna, to jest, u delta opsegu je dominantna frekvencija moždanih talasa koji dolaze sa tog najnižeg nivoa svesti. To su funkcije preživljavanja koje kontroliše moždano stablo.

 

 

 

 

 

LIMBIČKI SISTEM I EMOCIJE

Drugi po datumu nastanka je limbički sistem i tu su smeštene strukture koje kontrolišu osećanja. Amigdala (strah), talamus, hipotalamus, bazalna ganglija, hipokampus (kontekstualna memorija, učenje)… Moždani talasi karakteristični za limbički sistem su u theta opsegu. Te talase, a samim tim i limbički sistem, poseduju deca od šest meseci starosti pa do šeste godine. Kada odrastao čovek spava ali sanja, nalazi se u REM fazi sna, drugim rečima u limbičkom sistemu.

 

 

 

 

KORTEKS I RAZMIŠLJANJE

Korteks je najnoviji deo mozga u evoluciji jedinke i vrste, zadužen je za najviše kognitivne uloge kao što su: planiranje, logičko razmišljanje, apstraktno razmišljanje, kritička svest, inhibicija nagona i instikata, rezonovanje… Korteks se razvija posle šeste godine starosti čoveka.

 

 

 

Razvoj jedinke se naziva ontogeneza, a razvoj vrste je filogeneza. Ontogeneza je filogeneza u malom, što znači da svako od nas ubrzano prolazi razvoj cele naše vrste. To važi i za strukture u mozgu i za ceo organizam.

 

 

 

 

SLIČNOSTI IZMEĐU RADA MOZGA KOD KIČMENJAKA

Kao što je pomenuto, prvi deo mozga koji se razvija kod nas je moždano stablo, a moždano stablo poseduju i najniži oblici kicmenjaka: ribe, vodozemci i reptili. To navodi na zaključak da naši preci mogu biti te vrste. Fetus i novorođenče poseduju moždano stablo i iste mehanizme rada mozga kao ribe, reptili i vodozemci, jer i te vrste imaju moždano stablo. Takođe je istaknuto da je sledeći korak i stupanj u ontogenezi mozga limbički sistem, i u filogenezi isto. Deca homo sapiensa imaju razvijeno moždano stablo i preko njega limbički sistem, a tako isto imaju i vrste kao što su psi ili majmuni. S tim što jedina vrsta koja ima razvijen korteks jeste čovek.

 

 

 

Razvoj jednih delova mozga iz drugih kod čoveka je isti kao razvoj jedne vrste iz druge. Dakle, ontogeneza je ubrzana filogeneza. Svako od nas tokom života prođe stadijume razvoja mozga svih naših predaka. I to je jedna od stvari koja govori da svi i sve na planeti Zemlji imaju svog pretka.

 

 

 

TEKST: NENAD PETROVIĆ

Ekscesivan dopamin i permanentna asfiksija su prediktori sinapsogeneze, angiogeneze i neurogeneze sa nekonzistentnim fokusom koji ide uz hiperkinezu i konstantnom manjkavošću senzorno-somatske osetljivosti. Ni drugi ekscitatorni neurotransmiteri nisu u saglasju sa važećim normama, a pojavni oblik tih stanja sam – ja.