Kako se književnost i filozofija apsurda preslikavaju na život?

Kako se književnost i filozofija apsurda preslikavaju na život?

Stanje apsurda je nešto što se nalazi u čovekovoj prirodi. Svi imamo težnje i nagone za nekim redom i smislom. Jednostavno ga tražimo u svemu. Svesno ili podsvesno, slučajno ili namerno. Kako su povezane književnost i filozofija apsurda?

 


 

KOLEVKA

Rađamo se bez ijednog znanja, umiremo sa pregršt njih, ali u trenutku rađanja, stvara se i posebna potreba da spoznamo svet oko sebe. Počinjemo sa osnovnim stvarima: puzanje, govor, hod. Posmatramo okolinu i ispitujemo mogućnosti ljudi i stvari oko sebe. Potom, kroz život, spoznajemo sebe. Kao i ljubav, strah, bol, sreću.

 

 

 

Otkrivamo nova osećanja i njihove izvore. U nekom trenutku javljaju se pojmovi života i smrti. Tada lutamo besmislom stvarnog života i tragamo za nečim čistim, jasnim, konkretnim. Jer želimo da saznamo šta je smisao svega što postoji. Plaši nas sve što je apstraktno. Što ne osećamo, ne vidimo i ne čujemo. To pokreće naše umove da misle o egzistenciji svoga bića.

 

 

 

APSURD I KNJIŽEVNOST

Sam apsurd proizilazi iz nesklada između čovekove potrage za smislom i besmisla univerzuma. To nam govori i pisac i filozof Alber Kami, koji je tvrdio da pojedinac treba da prihvati apsurd ljudskog postojanja, dok u isto vreme prkosno nastavlja da traga za smislom. U životu je sve relativno, dok mi uporno želimo da postane apsolutno.

 

 

 

Književna dela Stranac i Čekajući Godoa, Kamija i Beketa, su upravo proizašla iz apsurda i nemoći samih likova da utiču na život. Njima je sve putovanje bez cilja, pa u delima preovladava i misao o smrti, kao rešenju i izlazu iz cikličnosti stranog sveta. Prema tome, možemo zaključiti da život jeste apsurd, ali je i jedino što posedujemo. Zbog toga, težimo ka večnom trajanju. Po svaku cenu, jer je život nezamenljiv…

 

 

 

FILOZOFIJA APSURDA I ŽIVOT

Savremeno osećanje sveta postavlja pitanje odnosa između sveta i čoveka. Suština apsurda je u ljudskoj težnji za racionalnim. Čovek vapi da sagleda racionalnost sveta, ali činjenica je da svet to nije. U svakome postoji svest o neskladu života i čoveka i upravo je ta svest predstava o uzaludnosti. Očajnički želimo da ostvarimo ono za čim čeznemo.

 

 

 

Ali šta ako bi onda sve to bilo uzaludno? Filozofija apsurda ističe da je apsurd je tragedija, pa se često zapitamo kako živeti u njoj. Treba nam jasnoća, treba nam smisao. Neko će se svesno pomiriti sa apsurdom, dok će neko prkosno nastaviti da traga za smislom.

 

 

TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ

Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.