Istorija bioskopskih sala u Beogradu

Istorija bioskopskih sala u Beogradu

Budući da živimo u takvom vremenu i da smo donekle nesvesno navikli da nam je sve na dohvat ruke, odlazak u bioskop, ne predstavlja nam toliki doživljaj kao ranije. Bioskopi su sada u svakom tržnom centru, tako da bi mogli da se prisetimo kako je to ranije izgledalo, dok su još uvek bioskopi, kao i filmovi, bili manje dostupni.

 


Prva filmska projekcija, u svetu, održana je 1895. godine u restoranu Gran kafe, u Parizu. Braća Limijer su organizovala ovu projekciju i prikazani su kratki filmovi, a dvadeset i osmi decembar predstavlja dan kada je nastala filmska umetnost. Teško je uopšte zamisliti šok gledalaca, koji su prilikom prikaza filma Ulazak voza u stanicu, koji su, kako legenda kaže, skočili uplašeni sa svojih sedišta.  

 

 

U Srpskoj prestonici, prva filmska premijera nije mnogo kaskala za svetskom. Šestog juna 1896. godine, nepunih šest meseci kasnije, na Terazijama, u gostionici Zlatni krst, održana je prva Beogradska filmska projekcija.

 

 

Nakon prve Beogradske premijere, desetak godina kasnije, tačnije 1908 godine, otvoren je prvi Beogradski bioskop, koji se nalazio u hotelu Pariz. Ime ovog bioskopa je bilo Grand. Vlasnik hotela, Svetozar Botorić, kasnije je postao prvi srpski producent. Zanimljivo je što je ovaj prvi beogradski stalni bioskop bio u sali restorana i da je filmsko platno  pre prikazivanja polivano vodom, kako bi gledaoci mogli da uživaju sa obe strane, a čak je bio prisutan i sinhronizator, koji je publici prevodio titlove stranih filmova. To možda deluje apsurdno, ali kako su Srbi oduvek bili praktičan narod, budući da je platno bilo na sredini, publika je mogla tokom projekcije i da se počasti i da uživa u hrani i piću.

 

 

Prva namenski građena zgrada, nazvana Moderni bioskop, izgrađena je dvadeset i sedmog novebra 1910. godine. Naravno ni u ovom bioskopu nije manjkalo u oblasti posluženja, u to vreme bilo je popularno gledati filmove za stolom uz piće i meze, što je danas zamenjeno naćosima. Moderni bioskop, takođe je dobio i letnju baštu za prikazivanje filmova, koja je čak imala i zaštitu od kiše.

 

 

U sklopu hotela Kasina  pojavio se još jedan bioskop, gde je njegova sala napravljena uz hotel, kasnije će ovaj bioskopi dobiti naziv  Kozara. Na suprotnoj strani ovog bioskopa, pojaviće se, kako nam je sada poznat bioskop Zvezda,  a tada ga je krasio naziv  Koloseum. Popularnost bioskopa je sa godinama rasla, tako da je čak do 1914. godine, Beograd dobio, čak četrnaest bioskopa.

 

 

Širom Beograda, kao i Srbije, interesovanje za filmsku umetnost je od samog njenog nastajanja raslo, mnogi bioskopi su nažalost zatvarani i bore se za svoj opstanak, budući da su digitalizacijom istisnuti iz svetla javnosti. Postoji šačica bioskopa u koje mladi, makar leti odlaze na projekcije, kao što je bioskop Zvezda.

 

 

TEKST: NADA ANTIĆ

Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!