Hip-hop kultura kao stil života

Hip-hop kultura kao stil života

Mnoge starije generacije su odrasle uz hip-hop muziku i, uopšte, uz kulturu koju ovaj pravac predstavlja. Mlađe generacije su malo informisane ili čak i ne znaju za ovaj pravac, te ga često poistovećuju sa današnjom novokomponovanom muzikom koja podseća na hip-hop, a zapravo je daleko od toga. Međutim, hip-hop kultura ima istoriju koja lako kida vezu između nje i novog pravca koji danas vlada. Šta je uopšte hip-hop? Muzika? Ples? Oboje? Možda još nešto pored toga?


 

 

JEDINSTVO UMETNOSTI I URBANOG ŽIVOTA

Kako kažu sledbenici ovog pravca: Hip-hop je stil života. Drugim rečima, ne možemo se baviti bilo kojom vrstom hip-hopa, a da ga ne živimo. Hip-hop je najpre postao popularan među crncima, 70-ih godina, da bi se sredinom 80-ih i 90-ih godina proširio na celi svet. Kako se tokom godina razvijao, nije samo obuhvatao rep muziku, već je postao životni stil koji je predstavljao jedinstvo umetnosti i urbanog života. Hip-hop je označavao odraz društvenog protesta i bunta i to protesta protiv svega što mlađoj generaciji nije odgovaralo.

Postoje četiri stuba hip-hopa koji su ključni za razumevanje ovog pravca.

 

REPOVANJE

Prvi je repovanje koje predstavlja veštinu uklapanja vokalane rime u ritam. Prvi majstori ovakvih pesama nazivali su sebe em-sijevima, što je skraćeno od Master of ceremony. Među ovakvim majstorima najpre su se našli Snup Dog, Tupak Šakur, Eminem i drugi.

 

DI-DŽEJ

Zatim, jedan od predstavnika hip-hop kulture jeste di-džej. Njegova veština sastoji se u stvaranju muzike gramofonom ili di-džej miksetom.

 

BREJKDENS

Ne može ova kultura biti potpuna bez veštine pokreta koju daje poseban ples − brejkdens. Ovaj ples je poseban po tome što nije klasičan, već predstavlja kombinaciju raznovrsnih pokreta i figura, što stvara poseban efekat. Snaga i veština glavne su odlike ove vrste plesa.

 

GRAFITI

Na kraju, četvrti stub predstavlja veština crtanja u formi grafita. Grafiti označavaju vrstu likovne umetnosti na zidovima kuća, garaža, zgrada. Zapravo, to je vrsta izražavanja na javnim mestima. Zid, sprejevi, mašta i krajnji rezultat je pravo remek-delo. Nažalost, mnogi danas ovaj vid izražavanja povezuju sa vandalizmom, jer ima mnogo onih koji kvare kulturne, antičke objekte opscenim tekstovima ili slikama.

 

 

 

OBLAČENJE

Ono što je karakteristično za ovaj pravac jeste to što postoji potpuna sloboda u pogledu oblačenja. Garderoba se ne deli na mušku i žensku. Devojke slobodno nose muške majice i dukseve i na taj način su još slobodnije. Svoju seksualnost ne prikazuju kratkim suknjama i majicama sa što dubljim dekolteom, već skrivenim prikazom donjeg veša i otrcanih kaiševa. Eto dokaza da devojka može biti privlačna i bez izraženih aduta. Osim nakita koji predstavlja dodatak ovakvoj vrsti odeće, devojke nose i hip-hop kape ili bejzbol kape, koje su karakteristične po tome što imaju ravan vrh. Od obuće se uglavnom nose patike ili cipele sa debelim đonom i debelim šarenim pertlama.

 

 

PRVI I DRUGI TALAS HIP-HOP-A U SRBIJI

Hip-hop kultura u Srbiji datira od početka 80-ih godina 20. veka. Možemo reći da istoriju hip hopa kod nas čine tri talasa. Tata hip-hopa kod nas jeste reper Gru, koji je prvi talas započeo svojim prvim albumom Da li imaš pravo. Pored njega, ovaj talas su obeležili i grupa Sanšajn, Bed Kopi, Vudu Popaj i mnogi drugi. Drugi talas započinje 2002. godine sa pojavom izdavačke kuće Basiviti Mjuzik, koja je izdavala isključivo rep albume srpskih, bosanskih i hrvatskih izvođača. (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Srpski_hip_hop) Ovaj talas su obeležili grupa V.I.P, Beogradski sindikat, Marčelo, Struka, Deniro, THC la Familija i drugi.

 

 

 

TREĆI TALAS

Trećim talasom i raspadom Basiviti ekipe, hip-hop je doživeo određene promene. Pojava brzog interneta i novih tehnologija omogućila je i pojavu društvenih mreža preko kojih su se povezivali različiti izvođači iz različitih zemalja. Preko ovih mreža mladi izviđači, pod uticajem drugog talasa, počeli su da snimaju svoje prve demo trake. Za početak ovog talasa smatra se album grupe THC la Familija, a glavni izvođači su Bata Barata, Monogamija, Bvana iz Lagune i drugi. Kasnije su se hip-hop i rep pretvorili u trep. Međutim, još uvek ima onih koji drže korene pravog hip-hopa.

 

 

 

REPOVANJE JE UMETNOST

Nisu svi ljubitelji hip-hopa, ali važno je znati da ovu kulturu ne obeležava samo način na koji se on promoviše već i značaj koji ima u društvu. Mnogi repovanje smatraju kao puko recitovanje uz ritam. Međutim, to je nešto mnogo više. To je umetnost. Nije baš lako uklopiti ritam i tekst koji na kraju ima neku poentu i poruku. Drugim rečima, to je poezija i tako je treba i posmatrati.

 

 

 

GLAS ZAJEDNICE

Hip-hop funkcioniše kao glas zajednice koji odbija bilo kakav pristup mejnstrim medijima. Ovu kulturu krasi rad na sebi i samopouzdanje čiji je rezultat ponos. Hip-hop je jedan od najraširenijih muzičkih pokreta u svetu i koliko god se nama činilo da ga novo doba baca u senku, koreni su tu da održavaju stablo hip-hop kulture u životu.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.