Halo efekat – Moć prvog utiska

Halo efekat – Moć prvog utiska

,,Veoma pažljivo tumačite svet oko sebe jer ga posmatrate kroz pristrasnosti, bili vi toga svesni ili ne“. – Voja Antonić

 


ŠTA JE HALO EFEKAT?

Halo efekat je deo naše svakodnevice a možda ga nismo tako definisali, zove se još i efekat prvog utiska.  Predstavlja činjenicu da često stičemo ukupan utisak o nekoj osobi ne znajući dovoljno o njoj, već fokusirajući se na neke određene ili čak jednu osobinu koja nam je poznata. Naziv efekta potiče od engleske reči halo što prevedeno na srpski jezik znači oreol. Ilustrovano objašnjeno, to bi značilo da neretko prebrzo stvaramo mišljenje o nekome pripisujući mu oreol oko glave.

 

 

 

Primeri halo efekta su svuda oko nas: u školi, na poslu, u medicini, marketingu, pa i u svakodnevnom životu. Često se dešava da u školi profesor ili nastavnik odmah favorizuje neke učenike što utiče na dobijanje veće ocene, to može ići do te granice da čak i zvučnost imena i prezimena utiču na ocenjivanje. Ili kada učenik dobije dobru ocenu na početku pa se kasnije podrazumeva njegovo znanje i rad i to se može povezati sa rečenicom koja se često čuje Provlačenje na staru slavu. Primer bi takođe bio da kada biramo lekara, pre ćemo se lečiti kod nekog koga poznajemo ili nam je prijatniji, bez obzira na to što za nekog drugog znamo da je bolji u svom poslu. Ili obrnuto, doktori nekada donose zaključke o stanju pacijenata samo na osnovu izgleda ne uzimajući u obzir dalje preglede i testiranja. Što se marketinga tiče, sigurno primećujemo da u skoro svim reklamama postoji lice neke poznate ličnosti što nama u glavi stvara sliku kvaliteta proizvoda koji se reklamira i povećava njegovu vrednost.

 

 

 

 

SVE ŠTO JE LEPO MORA BITI I DOBRO

Što se nas samih tiče, koliko puta ste prošli pored lepo odevene ili vama fizički privlačne osobe i pomislili u sebi kako je sigurno onda i dobrog karaktera ili ste sigurni da bi sa njom mogli lepo i da razgovarate? Ili vidjenje slavnih ličnosti koje su atraktivne i uspešne pa zbog toga ih vidimo i kao ljubazne, zabavne i pristupačne.

 

 

 

PRVI UTISAK JE NAJVAŽNIJI

Ako u razgovoru sa nekim primetimo da naš sagovornik ima slična interesovanja kao i mi, voli određenu muziku, filmove, da li nam se osoba automatski dopada? U tim situacijama idealizujemo nekoga na osnovu prvog utiska vodeći se banalnim stvarima.

 

 

 

Kada odlazimo na razgovor za posao, kao i na sastanak sa osobom koja nam se sviđa, uvek nas obuzme trema i stvara se pritisak šta je ispravo reći ili uraditi kako bismo bili primljeni na posao ili ostavili dobar utisak kod nekoga. Mi tada nesvesno prikazujemo sve naše dobre strane ili neku idealnu sliku nas samih ne bismo li se dopali nekome, znajući da će nas to dovesti do uspeha jer i sami svakodnevno na taj način gledamo na ljude oko sebe.

 

 

 

NE SUDI KNJIZI PO KORICAMA

Kada čujemo nešto loše o nekome ili za neki loš čin određene osobe, dešava se da ne verujemo u to jer smo prethodno nekada čuli pohvalu o toj osobi ili nam prosto ne izgleda tako i psiha nam ne dozvoljava da povežemo bilo šta negativno sa takvim osobama.

 

 

 

 

U KOJIM SITUACIJAMA SE MOŽE POJAVITI HALO EFEKAT?

Nedostatak vremena– nemamo vremena da se u potpunosti upoznamo sa osobom ili predmetom i da uočimo njihove vrline i mane.

Previše informacija– nismo u prilici da stalno stvaramo nova poznanstva.

Nedostatak značaja– retko pridajemo veliku važnost drugima pa je naše mišljenje često nedefinisano.

Stereotipno mišljenje– ako većina ljudi u našoj okolini deli isto mišljenje, ono nam se može nametnuti bez naših ličnih razloga i stavova.

Svetla linija osobe– ona može predstavljati nešto što nam se jako dopalo kod neke individue: izgled, osobina, karakter, i može biti presudna za formiranje mišljenja

 

 

 

EFEKAT OREOLA MOŽE DOVESTI DO RAZOČARENJA

Ovaj efekat ima još jedan naziv: pogrešan prvi utisak. Svi smo mi pristrasni, i zbog toga nam je teško da pristrasnost razlikujemo od činjenica. Samim tim, svako od nas se susreo sa ovom pojavom i prošao kroz njeno dejstvo. Neretko zbog njega možemo idealizovati pogrešnu osobu ili  da na teži način shvatimo da nismo u pravu, što predstavlja veliki problem. Time što smo brzopleti i što ne zagledamo dublje u nešto ili nekoga, dovodimo sebe u situaciju da se vremenom razočaramo. Razočarenje je veće kada je u pitanju neko koga već znamo, jer naš mozak teži ka tome da pozitivnije gleda na ljude prema kojima imamo barem neka osećanja, nego one prema kojima nemamo, pa nam je tako još lakše da se razočaramo.

 

 

 

KAKO POBEDITI HALO EFEKAT?

Da ne bi došlo do razočarenja i da bismo realnije sagledavali stvari, za početak je potrebno da budemo svesni ovog efekta. Nemoguće je učiniti da on nestane, ali se može smanjiti i sprečiti da utiče na nas i naše mišljenje. Pre nego što steknemo utisak o nekoj osobi, trebalo bi da je bolje upoznamo, pa tek kada saznamo više o njoj da presudimo. Ne bismo smeli da zaključujemo prebrzo zato što nam se neko na prvu dopao ili nije dopao, već da damo prostora da se mišljenje formira u nekoj od sledećih situacija. Razmislite da li nekome sa pravim razlogom stavljate oreol ili rogove.

 

 

 

TEKST: SARA STOJČIĆ

Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.



1 thought on “Halo efekat – Moć prvog utiska”