Dobre masti i njihove prednosti

Dobre masti i njihove prednosti

Uglavnom na pomen masti ljudi imaju predrasude i smatraju da su loše za njihovo telo. Iz ovog razloga često možemo čuti savete da izbacimo masti iz naše ishrane smatrajući da ćemo na ovaj način pomoći našem organizmu, da će smanjenje unosa masti  uticati na smanjenje holesterola, kao i kilaže. Međutim, nisu sve masti istovetne i ne utiču isto na naše telo.

 


Masti  su nam zapravo potrebne  za noramalan rad i funkciju  našeg organizma, te ih ne smemo potpuno izbaciti iz upotrebe već ih moramo pažljivo birati i unositi. Za precizniju sliku o tome koje masti bi trebalo da biramo, pre svega moramo naučiti šta su, njihovu podelu kao i benificije.

 

 

Masti zajedno sa proteinima i ugljenim hidratima spadaju u makronutrijente, koji su nam potrebni za razne funkcije u organizmu.  Masti u našem telu imaju veoma bitne uloge jer nam daju energiju, takođe, apsorbuju određene vitamine, kao što su vitamin A, vitamin D, vitamina E. Pored toga, održavaju kožu glatkom.

 

 

 

PODELA MASTI

Poznato je da u ishrani masti možemo podeliti na dobre i loše, a od njihove podele zavisi i njihov uticaj na naš organizam.

 

 

U loše masti spadaju zasićene masti kao i trans masti, koje su glavne odgovorne za povećanje nivoa lošeg holesterola (LDL) u krvi, takođe povećavaju rizik od pojave srčanih oboljenja, dijabetesa i zapaljenskih oboljenja.

 

 

 

Većina stručnjaka navodi da zasićene masti nije neophodno izbaciti u potpunosti iz ishrane, već ih je potrebno staviti na minimum. Njih možemo pronaći u raznim vrstama mesa, najpre u crvenom mesu, kao što je govedina, jagnjetina, svinjetina, takođe u mlečnim proizvodima: sir, kajmak, jogurt, mleko, u raznim mastima i tropskim uljima,   gde spadaju svinjska mast, kokosovo ulje, palmino ulje. Mogu se naći i u raznim slatkišima i grickalicama, u sladoledu, tortama, krekerima, čipsu…

 

 

 

UTICAJ TRANS MASTI

Trans masti nisu preporučljive za upotrebu. Iako se prirodne trans masti mogu naći u mlečnim proizvodima, sasvim je u redu konzumirati ih u niskim količinima. Danas je ipak sve više veštačkih trans mast, koje su veoma štetne za naš organizam i na koje treba da obratimo pažnju i izbegavamo ih. One osim što povećavaju nivo lošeg holesterola u krvi, utiču i na smanjenje dobrog holesterola (HDL), pored toga mogu izazvati razne upale koje su povezane sa moždanim i srčanim udarom. Ovaj vid masti se nalazi prestižno u namirnicama koje sadrže hidrogenizovano ili delimično hidrogenizovano ulje, u svim vrstama peciva, sadrže ga i sve vrste grickalica, slatkiši, sokovi, pržena hrana…

 

 

 

Međutim, ukoliko želimo da izbegnemo ovakav vid opasnosti po naše zdravlje najbolje je da loše masti zamenimo dobrim, odnosno da se sa zasićenih masti prebacimo na nezasićene masti. Osim što straha od oboljenja neće biti, nezasićene masti su korisne jer mogu da poboljšaju nivo holesterola u krvi, olakšaju upale, stabilizuju srčane ritmove, podstiču gubitak kilograma, optimizuju funkcije mozga, ojačavaju kosti, poboljšavaju san, čine kožu blistavom i sjajnom  i imaju niz drugih korisnih uloga.

 

 

NEZASIĆENE MASTI I NJIHOVA PODELA

Nezasićene masti možemo podeliti na dve glavne vrste: mononezasićene i polinezasićene masti. Glavna funkcija mononezasićenih masti jeste upravo smanjenje lošeg holesterola u krvi i održavanje dobrog holesterola, kao i smanjenje rizika od srčanih bolesti.

 

 

NAMIRNICE BOGATE MONONEZASIĆENIM MASTIMA SU:

avokado

biljna ulja

orašasti plodovi – badem, indijski orah, pistaći, kikiriki, lešnik

semena – seme bundeve, susama, čia

 

 

 

ŠTA SU ESENCIJALANE MASTI?

Polinezasićene masti su  poznate kao i esencijalne masti, što znači da naš organizam nije u stanju sam da ih proizvodi, već ih moramo unosti putem hrane. Postoje dve glavne vrste: omega – 3 masna kislina i omega – 6 masna kiselina. Omega – 3 masna kiselina je široko poznata po svom  blagodarnom dejstvu na telo. Doprinosi normalnom radu mozga, kao i smanjenju  rizika od bolesti koronarnih arterija, pomaže u snižavanju nivoa krvnog pritiska i štiti  od nepravilnih otkucaja srca.

 

 

 

HRANA BOGATA POLINEZASIĆENIM MASTIMA:

riba – haring, losos, sardine, pastrmka

orašasti plodovi – badem, indijski orah, pistaći, kikiriki, lešnik

tofu

biljna ulja – kukuruzno ulje, šafranovo ulje, susamovo ulje, suncokretovo ulje

semenke –   semenke suncokreta, semenke bundeve, susam

 

 

Veoma je važno zapamtiti da masti ne predstavljaju nikakvu pretnju našem organizmu. Naprotiv, masti su nam preko potrebne, i uz  adekvatan odabir  izvora masti, naše telo će izvući samo najbolje iz njih .

 

 

 

TEKST: OLJA STOJILKOVIĆ

Olja Stojiljković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Profesionalno se bavi bodibildingom i paverliftingom, drži i individualne treninge i izrađuje planove ishrane.