Dela svetske književnosti koja oplemenjuju

Dela svetske književnosti koja oplemenjuju

U nastavku možete pročitati koja to dela svetske književnosti preporučujemo za čitanje !

 


 

„LOVAC NA ZMAJEVE” − HALED HOSEINI

Glavna tema ovog romana jeste porodica, sudbina dvoje avganistanskih dečaka, prožeta kulturnim i istorijskim elementima. Ovo je jedna dirljiva priča o odrastanju jednog dečaka, o tome kako odluke u prošlosti utiču na budućnost, kajanju, prijateljstvu ,izdaji, porodici… Jasno je pisana, sa oformljenim dubokim vezama između likova, obojena različitim emocijama. Ova knjiga ne sadrži duboke filozofske citate nad kojim možete dugo da kontemplirate, ali pokazuje suštu realnost, mračniju i suroviju stranu života. Kako Hoseini kaže, ne bi ni mogao reći da li ova priča ima srećan kraj, pita se ima li je ijedna, a onda i zaključuje da život nije hinduski film.

 

 

 

 

 

„DEVOJKA SA BISERNOM MINĐUŠOM” − TREJSI ŠEVALIJE

Holandski slikar Johanes Vermer naslikao je Devojku sa bisernom minđušom i o njegovom privatnom životu se malo znalo, ali je inspirisana njegovom slikom Trejsi stvorila izuzetan, ubedljiv roman. Opisi su vrlo detaljni i realistični tako da lako tonete u stranice knjige i imate osećaj da se sve odigrava pred vašim očima. Ovaj roman otkriva tajne koje se kriju iza naslikanog platna, proces izrade u ateljeu u 17. veku . Pretočen je u film početkom 21. veka, a nedugo zatim pojavila se i pozorišna predstava. Za sve čitaoce koji vole romane iz baroknog doba ovo je verovatno knjiga za vas.

 

 

 

 

 

„MOJA BAKA VAM SE IZVINJAVA” − FREDERIK BAKMAN

Ovaj roman govori o devojčici Elsi kojoj je pored njenog psa jedina prijateljica njena baka sa kojom zajedno uplovljava u svet mašte i tako uspeva da odoli izazovima svakidašnjice. Misli za baku da je pomalo luckasta, ali je jako voli. Ona uskoro umire i šalje je na zadatke koje mora ispuniti, pa nas tako Bakman upoznaje i sa ostalim likovima i njihovim životnim problemima i sudbinama. Šalje nam jasnu poruku o tome kako je to biti drugačiji, kako je to u redu i da ta posebnost koja nas izdvaja ne mora nužno biti loša.

 

 

 

 

 

„DEMIJAN” − HERMAN HESE

Citat koji se nalazi na prvoj stranici ovog romana, a koji glasi: Ja svakako nisam hteo ništa drugo do da pokušam da proživim ono što je samo od sebe naviralo iz mene. Zašto je to bilo toliko teško? ukazuje nam na glavni problem koji se ovde javlja − pronalazak puta do sebe. Uplašen dečak Sinkler, koji se opire nadolazećoj plimi koja donosi bujicu problema i pitanja, utehu pronalazi u drugu Demijanu, dečaku koji je drugačiji, uvek muževan, koji uvek zna kako da se ophodi prema drugima, stariji za svoje godine. Kada mu on izmiče traži novog vođu svog žvota, bezuspešno u devojci koju naziva Beatriče, pa se na kraju okreće Demijanovoj majci. Sinkler iz perspektive odraslog čoveka pogledom doseže najranije dane svog života. Njegov pogled seže čak i dalje, u dane kada još nije bio rođen i mnogo pre. Samo iz tog ugla moći će da sagleda veliki deo svog života i shvati šta se dešavalo u njemu i oko njega, što tada nije mogao. Pojavljuju se dualizmi u ovom romanu: mračni i svetli svet, nagon i duh, božansko i đavolsko koji se na kraju spajaju u celinu tako da se konstantno prožimaju dve krajnosti.

 

 

 

 

 

„SLIKA DORIJANA GREJA” − OSKAR VAJLD

Vajld je prihvatio estetsku teoriju larpurlartizma, pa je za njega umetnost sama po sebi dovoljna. Zbog toga je njegov stil pun lirskih opisa, estetski zadovoljavajuć, pa se čita sa uživanjem. Na početku dela upoznajemo slikara Bazila i Lorda Henrija koji kasnije utiče svojim idejama i stavovima dosta na mladog i lepog Dorijana. Sve više mu približava koncept hedonizma, pa se Dorijan prepušta savetima i tokom narednih godina živi raskalašnim životom, gubi grižu savesti i uvećava se njegov egoizam. Prethodno se pojavljuje faustovski motiv sklapanja sporazuma sa đavolom gde se olako izrečena Dorijanova želja o večitoj mladosti obistinjuje i on ne stari ni dan sledećih osamnaest godina. Ipak, njegov portret se sve više izobličava pod teretom Dorijanovih grehova. Kraj je veoma zanimljiv, nagao, ali briljantan, te ova knjiga nosi sa sobom pitanja umetnosti i autorefleksije u njoj, starenja i izgubljene lepote.

 

 

TEKST: NATALIJA MITIĆ

Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.