Bovarizam − živimo li u fantaziji?

Bovarizam − živimo li u fantaziji?

Poznato je da psihološko-realistični roman u svetskoj književnosti već decenijama unazad figurira kao jedna od najpopularnijih i najčitanijih frakcija romana kao književnog žanra. Podrazumevano, takva vrsta romana na verodostojne načine objašnjava prirodu ljudske duše i svesti, i na neki način projektuje određene fenomene i pojave u stvarnom životu.

 


 

„GOSPOĐA BOVARI” − GISTAV FLOBER

Analiza romana Gospođa Bovari autora Gistava Flobera je iziskivala nadasve složenije i kompletnije razumevanje, istovremeno ostavljajući prostor za dalji razvoj određenih psiholoških disciplina. Cela ideja i realizacija ovog književnog dela naišla je na osudu okoline, koja ga je opisala kao povredu javnog morala. Šire gledano, radnja romana oslikava ispraznost braka kao institucije i malograđanske sredine, gde se prepliću motivi ljudske ogorčenosti i sujete. Kada se udala za Šarla Bovarija, Ema je mislila da će joj brak doneti luksuz i strast o kojima je čitala u romanima i različitim časopisima. Međutim, Šarl je bio samo običan seoski lekar i njihov život u provinciji nije uopšte imao sličnosti sa onim životom o kojem je Ema maštala. Želeći da ostvari svoje snove, Ema će se prepustiti vanbračnoj ljubavi i zatvaranju u sopstveni svet i misli.

 

 

 

 

 

ŠTA JE BOVARIZAM?

Po uzoru na lik Eme Bovari nastaje termin bovarizam, koji se može okarakterisati kao posebno mentalno i emocionalno stanje koje predstavlja dugotrajno nezadovoljstvo sobom i svojim životom, nastalo kao posledica stalnog raskoraka između onog što bi neko želeo da bude i onog što jeste − mašte i realnosti, snova i jave. Misli i objektivno nerealna očekivanja Eme Bovari se sudaraju sa stvarnim svetom, čineći je veoma nesrećnom i nezadovoljnom svetom oko sebe. Utvrđeno je da sam književni lik odlikuje nesvakidašnja složenost i psihološka dubina.

 

 

 

 

 

ODLIKE BOVARIZMA

Sa psihološkog aspekta, ovaj fenomen takođe može da prati izuzetno dugotrajno nezadvoljstvo i ispraznost, što osobu dovodi do trenutka u kome ne razlikuje stvarni, realni život od fantazije i fikcije. Bovarizam u psihologiji nastao je u 20. veku, kada biva predmet proučavanja u psihoanalizi. Nerealni ciljevi i očekivanja, zaokupljenost sopstvenom imaginacijom i maštom, kao i nesklad između želja i mogućnosti u potpunosti uzimaju primat u ponašanju kod čoveka. U bovarizmu, kao i u narcizmu, postoji idealizovana slika osobe ili nekih njenih aspekata, kao i postojanje osećaja veličine i povećanog samopouzdanja.

 

 

 

 

 

U različitim vrstama umetničkog izražavanja ali i u današnjem svetu su takođe prisutni slični primeri ovog fenomena koji mahom žene karakterišu i opisuju kao očajne i nezadovoljne domaćice i supruge. Upravo kroz bovarizam napisan je lik Karmele Soprano u popularnoj TV seriji Sopranovi. Sa ove tačke gledišta, sigurno je da je lik Eme Bovari otvorio novo poglavlje u psihoanalizi, i započeo novi fragment u istraživanju ljudske svesti i percepcije okoline.

 

 

TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ

Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.