London, 1975. – mesto i godina nastanka revolucionarne pesme grupe Kvin, koju je komponovao sam Fredi Merkjuri. Boemska rapsodija predstavlja prekretnicu u karijeri Kvina, ali i u životu samog Fredija. Pesma je izdata kao singl 31. oktobra i naišla je na mnoge negacije. Ipak, uspela je da zauzme svetski tron, kao najoriginalnija, najslušanija i najizuzetnija pesma u istoriji čovečanstva.
KAKO JE SVE POČELO?
Prve naznake ovog remek-dela pojavile su se još pre nego što je svet upoznao Fredija Merkjurija. Tada je on, kao Farok Bulsara, imao skoro ceo koncept ove pesme u svojoj glavi. Pokušavao je da je pretoči na papir. Fredi, koji je oduvek bio opčinjen operom, znao je tačno šta želi. Želeo je baladu koju prekida operski deo pa se nastavlja rok tonovima, pesmu sa drastičnim obrtom. Imajući samo prvi stih, odsvirao je prve akorde svom producentu, koji ga u početku nije shvatao ozbiljno.
PROCES NASTANKA
Zbog svoje kompleksne prirode, bilo je potrebno tri nedelje u šest različitih studija da se ova kompozicija snimi. To vreme je bilo dovoljno da neki bendovi snime čak i čitav album. Iako je ostavljeno samo trideset sekundi na traci za operski deo, operska sekcija je postajala sve duža. Bilo je potrebno nekoliko dana po dvanaest sati da članovi benda snime vokale za horski deo. Proces snimanja je bio jako komplikovan, tako da niko nije znao šta će na kraju proizaći iz svega toga. Kada su je članovi odslušali prvi put, moglo se prepoznati jedinstveno iskustvo na njihovim licima. Niko nikada nije čuo ništa slično.
OSUĐENA NA PROPAST
Dužina pesme bila je netipična za sedamdesete godine, pa je zbog toga Boemska rapsodija naišla na kritike. Trajanje od skoro šest minuta podrazumevalo je da neće moći da se emituje na radiju, pa je samim tim bila unapred osuđena na propast. Razmatrana je opcija da se pesma skrati, ali Fredijeva upornost i verovanje članova benda u pesmu nisu dopustili da do toga dođe.
VRTOGLAVI USPEH
Zbog težine izvođenja operskog dela uživo, odlučeno je da se snimi spot. Iako se pesma snimala danima, spot je snimljen za nekoliko sati. Bio je jedan od najskupljih u to vreme. Nakon što je spot oživeo pesmu, ovaj singl je dostigao sam vrh liste u Velikoj Britaniji. Tu se zadržao čitavih devet nedelja. Iste nedelje kada je Boemska rapsodija dominirala listama, Kvin je izbacio svoj četvrti album – A night at the opera. On je bio najslušaniji čak čеtiri nedelje i prodat je u više od dvanaest miliona primeraka.
ŠTA ZNAČI BOEMSKA RAPSODIJA?
Značenje pesme za publiku ostalo je neosvetljeno. Iako je bilo mnogo ideja i nagađanja na tu temu, nikada ništa nije potvrđeno. Fredi je u intervjuima govorio da ni sam ne zna značenje pesme, jer bi u suprotnom pesma izgubila misterioznost. Govorio je da ima elemente fantazije i da publika sama treba da je razume na svoj način.
Neki su je shvatili kao priznavanje ubistva ili pevanje o skrivenom kriminalnom činu, pa čak i kao traumu iz detinjstva. Međutim, najčešće shvatanje pesme je da ona daje neke smernice iz Fredijevog života i predstavlja borbu sa samim sobom, kao i prihvatanje homoseksualizma. Pištolj, okidač i ubistvo ilustruju metaforu za ubijanje samog sebe kao muškarca heteroseksualne prirode.
DUBLJA ANALIZA
Operski deo svojom teatralnošću predstavlja upravo njegovu borbu sa unutrašnjim demonima. Ako analiziramo dublje, možemo zaključiti da visoki tonovi mogu biti tumačeni i kao ženski vokali. Poručuju mu da ode, dok dublji vokali, kao muški glasovi mu govore da ga neće pustiti. Čuveno Bismilah koje se može čuti u ovom delu je islamski pandan hrišćanskom U ime oca i sina i svetoga duha, gde se lirski subjekt moli da bude pošteđen ove monstruoznosti. Kraj pesme donosi pomirenje, pa završni stih kazuje rezignaciju – na koju god stranu da vetar duva.
USPEH KOJI TRAJE
Iako je proteklo čitavih čеtrdeset sedam godina od pojavljivanja pesme, ona i dalje ponosno nosi titulu najbolje pesme ikada. Fredi Merkjuri je bio čovek koji je definitivno pomerao granice, a Boemska rapsodija je pesma koja je donela promenu. Čitav svet je i decenijama kasnije ovu pesmu prigrlio i prihvatio u granicama božanstva, zato što ona to apsolutno zaslužuje.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.