Body shaming

Body shaming

Koliko smo puta čuli rečenice poput jesi li se to malo ugojio, je l jedeš ti šta, izgledaš anoreksično ili prenizak si za momka? Isto tako i neprestano nailazimo na naslove poput kako da svoju liniju dovedeš do savršenstva i evo kako da izgledate kao najlepša žena/muškarac na svetu. Nebitno da li su neki od ovih “dobronamernih” saveta, kritika, komentara ili najčešće i uvreda, bili upućeni direktno nama ili smo ih čuli i videli u prolazu, oni postoje. I deo su današnjice koja ih svakodnevno stvara u sve većem broju.

 


ŠTA JE BODY SHAMING?

U kojoj god formi da se prikazuju ili upućuju i šire gorenavedeni primeri, svi oni predstavljaju delimično ili u potpunosti oblike body shaminga.

 

Sam pojam body shaming-a predstavlja niz negativnih komentara koji se daju pojedncima, a koje za cilj imaju omalovažavanje na osnovu boje kože, visine, stila oblačenja ili neke urođene mane, i ono najčešće, telesne težine.

 

Manifestuje se na različite načine, od toga da neka osoba kritikuje drugu direktnim napadom, preko kritikovanja tuđeg izgleda bez prisustva te osobe, sve do samokritikovanja koje je praćeno upoređivanjem sa drugim osobama i osećajem niže vrednosti. Koji god od ovih oblika da je u pitanju, vodi ka nipodaštavanju pojedinca, smanjenju samopouzdanja, kao i direktnom putu ka problemima sa mentalnim zdravljem.

 

 

AKTERI BODY SHAMING-A

 Bilo ko može da doživi sramotu zbog sopstenog izgleda, isto kao što sramoćenje tuđeg tela može biti bilo čija svesna ili nesvesna praksa, pa čak i navika. Od roditelja, drugova, poznanika, preko prolaznika, sve do medija koji su i najmasovniji izvor širenja ovakvih slika. Pritisak koji mediji vrše na sve veći broj ljudi, ruši prihvatanje različitosti.

 

Predstavljanje slika navodno idealnog i poželjnog, doprinosi stvaranju samokritičnosti i nezadovoljstva, što dalje može voditi ka anksioznosti, poremećajima u ishrani, mentalnim problemima i totalno pogrešnoj percepciji stvarnosti i viđenja sopstvene ličnosti. Ljudi sa prekomernom telesnom težinom veoma često su predmet ismevanja u filmovima i serijama, kao i primer osobe koja će najpre biti izopštena iz grupe.

 

Takođe, veoma čest primer koji je skoro stalno prisutan, jeste predstavljanje idealne ženske figure, koja za cilj ima da bude uzor. Baš zbog te vrste pritiska sa kojim se suočavaju devojčice, devojke i žene, one i jesu najpogođenija grupa kada je u pitanju body shaming.

 

Plasiranje takve vrste sadržaja upakovanog najrazličitijim manipulativnim tehnikama, proizodi niz problema koji grade začarani krug iz kog nije tako lako izaći.

 

Pitanje koje se postavlja je koliko smo zapravo svesni prisutnosti ove vrste nasilja? Da li bilo ko sme biti na meti osuda samo zbog određenog broja kilograma, drugačije boje kože, kose, ili možda garderobe?

 

Ljudi su i više nego samokritični, apsolutno svesni svojih nedostataka, a neprimeren komentar ili pitanje, neće pomoći nikome da se izbori sa sopstvenim demonima, samo će podstaći stvaranje novih.

 

 

KAKO NE SUDELOVATI U BODY SHAMING-U?

 Možda ne možemo da sprečimo druge u njihovim namerama da komentarišu, ismevaju i osuđuju, ali možemo da odaberemo da ne budemo deo toga. I te kako možemo da budemo zahvalni na onome što posedujemo, naučimo da to vrednujemo, svesni činjenice da ne postoje dve identične osobe i da smo već samim svojim postojanjem dovoljno posebni i jedinstveni. Ne smemo dozvoliti da nam tuđa mišljenja kreiraju stvarnost u koju verujemo, a na kraju, cilj da se dopadnemo svima je apsolutno nemoguć, dok je namera da se dopadnemo sebi jedina realna i bitna.

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.