Autoritet i način njegovog odražavanja

Autoritet i način njegovog odražavanja

Prvi koraci u procesu socijalizacije svakog čoveka neizvodljivi su bez prisustva autoriteta. To je ono što nas prati kroz ceo život, od samog rođenja, tokom školovanja i, na kraju krajeva, na poslu. Autoritet predstavlja moć, uticaj i zasniva se na pedagoškim sposobnostima, komunikacionim veštinama, moralnim vrlinama, kao i ličnim osobinama i samopouzdanju. Dakle, na samom početku to su naši roditelji, dok kasnije to postaju ljudi koji su priznati od strane zajednice ili pak nametnuti kao lideri tj. osobe sa autoritetom. U svakom slučaju, osobe moraju da zasluže naše poštovanje, kao i poverenje da bi postali priznati kao autoritet i da bi zapravo njihovi stavovi bili uvaženi.

 


AUTORITET I POŠTOVANJE

Odnos koji mi kao jedinstvene i svesne jedinke imamo prema autoritetu zavisi od toga kakav odnos smo imali prema prvim autoritetima u našem životu tj. roditeljima. Da bi postigla efekat poštovanja, osoba koja ima autoritet pre svega mora da ima samopoštovanje. Osoba koja je podređena autoritetu takođe mora da poseduje određenu dozu samopoštovanja kako ne bi došlo do suprotnog odražavanja ove pojave o kojoj će biti reči malo kasnije. Dakle, iz uzajamnog poštovanja dolazi do pozitivnog efekta i do zapravo pravog smisla. Autoritet kao takav postoji da bi određene ljude postavio na svoje mesto i da bi situacija lakše bila kontrolisana. Dobar lider neke grupe mora imati ogroman autoritet kako bi istinski bio dobar lider. Moraš da pružiš poštovanje drugima kako bi se to isto poštovanje vratilo tebi.

 

 

 

AUTORITET I STRAHOPOŠTOVANJE

Kao što sama reč glasi, strahopoštovanje pored poštovanja u osobi budi i strah što ima veoma negativnu konotaciju. Osobe koje u drugima bude strahopoštovanje zapravo nisu dobri autoriteti i to što pre treba prepoznati kako neko takav ne bi nastavio pogrešno da stvara odnose sa ljudima. Naime, strahopoštovanje je manipulacija strahom i možda je češća pojava od prvog načina odražavanja autoriteta, jer ljudi u današnje vreme podležu ovakvom načinu rešavanja problema. Oni koji imaju želju da u drugome probude strah i da istaknu to da su iznad nekog svakako nemaju najbolje namere i pate od manjka poštovanja prema sebi.

 

 

Svako ko iole poštuje sebe neće od drugih zahtevati to isto i neće nasilnim putem pokušati da izazove taj osećaj kod drugih. Ovakvi autoriteti se sreću kako u porodicama tako i na poslu, ceo život okruženi smo i dobrim i lošim primerima i treba znati tu razliku među njima. Ukoliko neko ne nauči tu razliku tokom svojih prvih koraka u procesu socijalizacije veoma teško će moći da je primeti kasnije. Na kraju krajeva, najviše ovakvih stvari naučimo dok smo zapravo mali i to znatno utiče na neke naše postupke tokom odrastanja i daljeg učenja.

 

 

Autoriteti su svakako veoma važan deo ovog društva i njihova uloga i te kako ima smisla. Oni su tu da učvrste odnose, pomognu da se ti odnosi održe i da na kraju krajeva i nastanu. Kao što smo već napomenuli, važno je prepoznati razliku između pravog autoriteta i onog koje nije takvo i važno je reagovati u takvim situacijama kako se one ne bi ponavljale.

 

 

TEKST: JOVANA LOVRE

Jovana Lovre je studentkinja Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaljubljenik je u fotografiju, muziku, duge šetnje i kvalitetne razgovore. U životu je pokreću mnoge stvari, ali ona najvažnija jeste sam život.