Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja i jedna je od najčešćih fobija. Predstavlja iracionalan, fobičan strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima na kojima se oseća ugroženo i nebezbedno. Primeri takvih mesta jesu: trgovi, pozorišta, bioskopi, autobusi, vozovi, tržni centri, avioni i slično.
KAKO SE FOBIJA MANIFESTUJE I KADA SE JAVLJA?
Osoba koja ima ovaj poremećaj doživljava spoljni svet kao neprijateljski i nebezbedan. Ima osećaj kao da mora da ovlada tim svetom da bi mogao da se zaštiti. Ova fobija se javlja u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi i mnogo je češća kod žena nego kod muškaraca.
KOJI SU ZNACI AGORAFOBIJE?
Osobe sa agorafobijom se obično plaše da napuste svoj dom na duže vreme, budu sami na nekom socijalnom događaju, budu na mestima sa kojih bi bilo teško pobeći, poput liftova ili automobila. Agorafobija se često poklapa sa napadima panike. Osobe sa agorafobijom mogu doživeti napade panike svaki put kada uđu u stresnu ili neprijatnu situaciju, što dodatno pojačava njihov strah. Poremećaj često počinje napadima panike, a drugi simptomi uključuju napetost, vrtoglavicu, blaže oblike kompulzivnog proveravanja, strah od gubljenja razuma i depresiju.
UZROCI AGORAFOBIJE
Tačan uzrok ovog problema nije poznat. Međutim, postoji nekoliko faktora za koje se zna da povećavaju rizik od razvoja agorafobije. To su depresija, druge fobije, druga vrsta anksioznog poremećaja, istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, problem sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, kao i porodična istorija agorafobije.
KAKO SE AGORAFOBIJA MOŽE TRETIRATI?
Nemoguće je sprečiti agorafobiju. Međutim, rano lečenje anksioznisti ili paničnih poremećaja može pomoći. Ne postoji lek koji bi u potpunosti iskorenio ovaj problem, ali lečenje može mnogo olakšati simptome i poboljšati kvalitet života.
LEČENJE
Zavisno od težine stanja, lečenje se može sastojati od psihoterapije, lekova ili njihove kombinacije. Promene u načinu života, takođe mogu pomoći u smanjenju svakodnevne anksioznosti. Korisno je da se osobe posvete fizičkim aktivnostima, jer se tom prilikom povećava proizvodnja hormona zbog kojih se mogu osećati srećnije i opuštenije, kao i da svakodnevno rade vežbe meditacije ili vežbe dubokog disanja da bi smanjili anksioznost, kao i da bi se borili protiv novih napada panike.
TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ
Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.