mogućnosti zvone na vaša vrata
Osamostaljivanje predstavlja proces osnaživanja mladih osoba za svet odraslih. Počinje još u detinjstvu, kada dete uči da posle prvog neuspeha ne odustane nego da pokuša ponovo, a nastavlja se u tinejdžerskom dobu.
Moderna tehnologija je doživela eksplozivni rast početkom 21. veka. Njen brzi razvoj je zahvatio sve aspekte života, što je dovelo do toga da danas ne možemo zamisliti život bez nekog pametnog uređaja. Međutim, sem što je uticala na odrasle, tehnologija je veoma uticala i na decu, njihov intelektualan razvoj, ljudske i socijalne veštine, ali i na fizičko zdravlje. U nastavku teksta detaljno ćemo opisati svaki od navedenih uticaja.
Božić je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i predstavlja vreme opraštanja, porodice, ljubavi i dobrih odnosa. U Srbiji, Božić je vreme veselja, sloge i različitih specijalnih božićnih običaja.
Običaji kažu da na dan uoči Božića najstariji i najmlađi muškarac u porodici rano ujutru odlaze u šumu po badnjak. Badnjak je hrastovo ili cerovo drvo koje se uveče unosi u kuću i simboliše Isusa Hrista. Takođe, seče se na poseban način, iz tri udarca, a ukoliko ga nije moguće tako poseći, onda se lomi uvrtanjem. Kada se badnjak poseče, potrebno je ostaviti parče pogače ili malo žita na mestu gde je posečen.
Uveče pre nego što ukućani sednu za trpezom, dolaze muškarci sa badnjakom. Ukućani ih pozdravljaju i međusobno jedni drugima čestitaju Badnji dan rečima: Dobro veče, srećno vam Badnje veče!
Što se tiče žena, njihov posao na Badnji dan je pripremanje božićne trpeze i božićnog kolača. Osim toga, žene su zadužene i za pripremanje posne trpeze za Badnje veče i sakrivanje slatkiša ispod slame koju će muškarci uneti u kuću. Ona tokom Božića stoji ispod stola na kom se nalazi božićna trpeza.
Za decu, jedan od najradosnijih momenata tokom Badnje večeri jeste pijukanje i traženje skrivenih slatkiša. Deca imitiraju piliće i idu iza mame koke i oca petla. Pijukanje predstavlja jedan od glavnih simbola roditeljske ljubavi, odnosno Isusove ljubavi prema ljudskom rodu.
Pošto se sakriveni slatkiši mogu jesti tek sutradan, ovo je jedan od načina na koji roditelji uče svoju decu strpljenju. Trpeza za Badnje veče sastoji se od ribe, prebranca, tikve, kiselog kupusa, raznovrsnog suvog i svežeg voća i orašastih plodova.
Pre izlazka Sunca, položajnik, prva osoba koja udje u kuću na dan Božića, uzima deo badnjaka i čara vatru, pritom govoreći njegove želje da mu ukućani budu zdravi.
Zatim, domaćica kuće peče česnicu koja može biti slana ili slatka, u zavisnosti koji je deo Srbije u pitanju. U česnicu se sakrije novčić, badnjak, prag, dren, pasulj, kukuruz, pšenica i tikva. Veruje se da će onaj ko pronađe novčić biti srećan tokom cele godine.
Pre nego što sednu za trpezom, ukućani idu u crkvu na službu i pričest. Božić je jedini praznik tokom kog ne bi trebalo da se ide u goste. Za vreme trajanja praznika ljudi se pozdravljaju rečima: Hristos se rodi! i Vaistinu se rodi! Tokom vekova se verovalo da je na Božić potrebno započinjati sa poslovima kako bi se imala sreća na poslovnom planu tokom cele godine.
Pre izlaska Sunca, na treći dan Božića, domaćica iznosi slamu iz kuće koju pali ispod rodnog drveta. Sem slame, iznosi i badnjak i dren i stavlja ih na isto rodno drvo. Ovim običajem se veruje da Božić odlazi iz kuće i da će godina biti rodna i blaga za ukućane.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Biti organizovan je danas prava retkost. Užurbanost, previse posla, usporeno ustajanje iz kreveta, demotivacija, hronični umor, samo su neki od razloga neorganizovanosti današnjeg društva. Posebno mladih ljudi.
San je izuzetno važan za naše zdravlje. Naučnici čak tvrde da je važan kao i uravnotežena ishrana i vežbanje. Međutim, ukoliko ne spavamo danima, naš organizam doživljava šok i trpi razne promene. Takođe, nedostatak sna stvara loše posledice po naš organizam.
Biti obrazovana žena u Srbiji danas je svakodnevica. Mada, da li ste se ikada zapitali je li to oduvek bilo tako? Tokom srpske istorije žene u Srbiji bile su samo domaćice, majke, snaje i supruge. Znalo se koje je njihovo mesto i za svaku devojku i njene roditelje bilo je najbitnije da se njihova ćerka dobro uda. Međutim, postojale su žene koje su izazvale tu ustaljenu normu i koje su omogućile žensku ravnopravnost u Srbiji. Ovim tekstom odaćemo počast tim srpskim ratnicama.
Marta Jorgović je prva srpkinja koja je završila Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Nju su do tada pohađali samo mladići. Nijedna devojka se godinama nakon nje nije usudila da upiše srednju školu. Zbog toga što je verovala u sebe i što je želela da ostvari svoje snove, udala se sa 25 godina, što je po tadašnjim standardima bilo kasno.
Draga Dejanović (1840 – 1871) bila je prva feministkinja , spisateljica i glumica u Srbiji. Njen stav je bio da su žene velikim delom krive za ulugu koja im je dodeljena u društvu. Zbog toga robuju predrasudama koje im roditelji usađuju od malih nogu. Jedino rešenje, po njenom mišljenju, bilo bi jednako vaspitanje muške i ženske dece i njihova podjednaka priprema za umni i fizički rad.
Vilhelmina – Mina Karadžić jedna je od prvih srpskih slikarki. Takođe, bila je i prevodilac srpskih narodnih umotvorina i pesama, i jedno je od trinaestoro dece Vuka Stefanovića Karadžića. Govorila je više jezika i bila je vrsna portretistkinja.
Mileva Marić Anjštajn je bila prva srpska matematičarka, ali je ipak, nažalost, poznatija kao prva žena Alberta Ajnštajna. Postoje glasine da je ona bila pametnija od Ajnštajna i da je za većinu njegovih radova ona bila zaslužna.
Draga Ljočić (1855 – 1926) bila je prva srpska doktorka. Međutim, bila je i feministkinja i filantropkinja. Ceo svoj život posvetila je borbi za bolji položaj i emancipaciju žena u Srbiji, socijalnu jednakost i bolji položaj lekarki. Važno je pomenuti da je bila i prva sifražetkinja i pravi borac za sticanje političkih prava žena.
Prva srpska ministarka ikada bila je Mitra Mitrović (od 1945. do 1949). Ujedno je bila i spisateljica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe za vreme Drugog svetskog rata. Bila je jedna od osnivačica magazina Žena danas (1936) i tu je pisala članke o rodnoj ravnopravnosti. Njen glas se daleko čuo, jer je 1945. godine objavila štivo Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije.
Nadežda Petrović je bila veoma hrabra žena, što je i dokazala brinući o ranjenim srpskim vojnicima za vreme balkanskih ratova. Obrazovala se u inostranstvu i jedan od hobija joj je bio slikanje. Kada se vratila u tadašnju Kraljevinu Srbiju donela je inovacije koje konzervativno društvo nije prihvatalo, a ni shvatalo. Umrla je na poslu tokom 1915. godine od pegavog tifusa u valjevskoj bolnici. Nažalost, tek nakon njene smrti društvo je shvatilo njene čiste namere.
Jelisavata Načić je bila prvi srpski ženski arhitekta. Ona je prva studentkinja koja je diplomirala arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beogradu 1896. godine. Zaslužna je za Kalemegdan i Terazije, crkvu Svetog Aleksandra Nevskog, prvu bolnicu tuberkoloze u Srbiji i za još mnogo toga.
Ksenija Atanasijević (1894-1981) bila je prva naša žena filozof. Titulu je stekla nakon što je proglašena doktorom nauka na Beogradskom univerzitetu.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Opštepoznato je da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj deteta i fizičko zdravlje čoveka. Međutim, šta je sa mentalnim zdravljem? Da li fizička aktivnost uopšte ima ikakav uticaj na našu psihu i kakav je to uticaj? Na sva ta pitanja ovaj tekst pružiće odgovore.
Propolis spada u najznačajnije prirodne lekove današnje medicine. Sa njegovim lekovitim svojstvima lako je prepoznatljiv i znatno tražen. Jedan od najbitnijih antibiotika prirode, propolis je poznat još od davnina.
Više od običnog nezadovoljstva, depresija predstavlja pravi razlog za zabrinutost, posebno ako se ne leči. Većina osobu koja pati od depresije smatra slabom, dok je takva osoba zapravo svakog dana mnogo jača od prosečne osobe.
Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja koji uzorkuje uporan osećaj tuge i iznenadan gubitak interesovanja za sve, pa čak i za održavanje lične higijene. Ima velikog uticaja na to kako se oseća celokupan organizam, način razmišljanja i ponašanja. Osoba koja pati od depresije ima ogromnih problema u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Mada, može doći i do toga da razmišlja o samoubistvu.
Ali ipak, uz pomoć lekova, psihoterapije ili njihove kombinacije, može doći do znatnog poboljšanja. Međutim, može se desiti i da osoba potpuno ozdravi.
Iako se depresija može pojaviti samo jednom u životu, može ostaviti trajne posledice. Simptomi depresije se drugačije nazivaju epizode, i mogu da se pojave nekoliko puta tokom dana. Glavni znaci takozvanih epizoda su:
– napadi besa, frustracija i iritiranost nebitnim stvarima
– osećaj tuge, napuštenosti, praznine i bespomoćnosti
– gubitak interesa i zadovoljstva u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
– poremećaj sna, potpun gubitak sna ili previše spavanja
– smanjen apetit i gubitak težine ili povećan apetit i povećanje težine
– umor i gubitak energije, tako da i najmanje obaveze stvaraju prevelik osećaj napora
– anksioznost, osećaj nemirnosti i prevelike nervoze
– usporeno razmišljanje, govor i pokreti
– loše misli, problemi sa koncentracijom, donošenjem odluka i prisećanjem stvari ili događaja
– osećaj bezvrednosti, krivice, fiksiranje na prošle događaje koje dovodi do gubljenja veze sa realnošću
– neobjašnjivi fizički (telesni) problemi, kao što su bol u leđima i glavobolje
– česte misli o smrti, samoubistvu, pokušaji samoubistva ili ubistva
Simptomi se često drugačije pokazuju kod različitih grupa ljudi. Kod nekih osoba su toliko loši da se završe na najtragičniji način. Kod drugih su čak veoma blagi i mogu izazvati samo uopšten osećaj očaja i gubitka energije. Takođe, simptomi depresije se različito ispoljavaju kod različitih starosnih grupa. Na primer, kod dece i tinejdžera simptomi uključuju tugu, iritiranost i preteranu brigu. Idealizuju druge osobe i imaju želju da budu poput njih. Takođe, mogu izazvati bolove u telu, odbijanje odlaska u školu, osećaj bezvrednosti i korišćenje različitih droga i drugih psihoaktivnih supstanci.
Sa druge strane, simptomi depresije kod odraslih osoba uključuju probleme sa pamćenjem ili nagle promene ličnosti. Osećaju nesvesticu i fizičke bolove. Javlja se gubitak apetita i interesa za intimne odnose sa partnerom (koji nisu uzrokovani medicinskim stanjem ili lekovima). Prisutna je česta želja za ostankom kući bez ikakve želje za druženjem. Međutim, prisutne su i konstantne misli o samoubistvu.
U većini slučajeva ljudi ne mogu sami da se izbore sa depresijom i zato je najbolje potražiti profesionalnu pomoć. Ako je osobu stid da napravi taj korak, uvek može potražiti pomoć nekog bliskog prijatelja, roditelja ili bilo koga kome veruje.
Ako to ne pomogne i ako osoba ima jaku želju za samoubistvom, neophodno je da pozove 011/7777-000, kako bi dobila potrebnu pomoć.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Superheroj organizma i veliki borac protiv bakterija, parazita i virusa, origano, smatra se čudom prirode. Tamno zelenih listova i ljubičastih ili belih cvetova origano je omiljena biljka koja se uzgaja sa velikom ljubavlju i poštovanjem. Zbog toga predstavlja naslovno lice alternativne medicine.
