Sigurno vam je poznat osećaj kada ste neraspoloženi pa slučajno na radiju ili u kafiću čujete omiljenu pesmu i to vam automatski vrati osmeh na lice. Na sličan način reaguju i biljke, a neka naučna istraživanja dokazala su da čak imaju i omiljeni žanr.
BILJKE VOLE MUZIKU
Ljudima je oduvek bilo interesantno kako muzika ima posebnu moć da utiče na naše raspoloženje. Uz jednu tugujemo, uz drugu se veselimo, a ima i one uz koju opušteno pijemo kafu dok tračarimo sa prijateljem. Verovali ili ne i biljke vole muziku, ali su one nešto izbirljivije od nas i ne prija im bilo koja muzika. Jedan indijski doktor, šezdesetih godina prošlog veka, želeo je da dokaže uticaj muzike na rast i razvoj biljaka.
Počeo je sa puštanjem klasične muzike cvetnim vrstama biljaka i ispostavilo se da su bile zadovoljne. Biljke su rasle za čak 20 odsto brže, a biomasa im se povećala za neverovatnih 72 odsto. Zatim je istraživanje nastavio nad usevima, te je u svojim poljima, na gramofonu i preko zvučnika, puštao klasičnu muziku. Primetio je da je Bahova violinska sonata najbolje uticala na biljke. Iznenadio se kada je shvatio da su usevi uvećani za 25 do 66 odsto iznad proseka.
REAGOVANJE I NA VIBRACIJE
Istraživanje se nije završilo tu, pokušao je još nešto vrlo zanimljivo, bosonogi indijski ples bez pratnje muzike. Zaključio je da biljke ne reaguju samo na muziku, nego uopšteno na vibracije. To je tako jer su petunije i neven koji su bili izloženi muzici i vibracijama od plesa procvetali čak dve nedelje pre ostalih.
NE ODGOVARA BILO KOJA MUZIKA
Interesantno je da biljkama ne odgovara bilo koja muzika. U jednom istraživanju, biljke penjačice koje su rasle uz zid, kao da su bežale od izvora rok muzike, odnosno rasle su na suprotnu stranu, a neven je uvenuo nakon samo dve nedelje izlaganja rok muzici. Takođe u jednom eksperimentu učestvovale su dve potpuno identične biljke, obe su bile izložene jednakoj količini sunčave svetlosti, i obe su dobijale podjednaku količinu vode. Međutim, jednoj je svakodnevno puštana klasična a drugoj rok muzika. Nakon nekog vremena razlika je bila očigledna, biljka kojoj je puštana klasična muzika rasla je i cvetala znatno brže i lepše, dok je
druga počela da vene.
NE ČUJU VEĆ OSEĆAJU
Da bismo razumeli zašto se ovo dešava moramo da razumemo da biljke ne čuju muziku, već osećaju vibracije. Ćelije biljaka su sastavljene od protoplazme koja je uvek u pokretu, a vibracije će je još dodatno ubrzati i tako uticati na celi sistem biljke. Očigledno je da se muzika razlikuje po frekvencijama i da rok ima dosta ječu vibraciju od ostalih muzičkih žanrova. Slikovito opisano, rok utiče na biljku kao jak vetar, dok klasična muzika podseća na blagi povetarac.
TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ
Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni
