Ideja o tome da se učimo bez muke i da upotrebimo vreme dok spavamo za nešto korisno zvuči jako primamljivo. Tokom dana bi imali vremena za sve društvene aktivnosi, a tokom noći bi se učili, i to bez imalo truda. Kada bi odključali tu moć našeg uma, gde bi bile naše granice?!
ODAKLE POTIČE OVO UVERENJE?
Učenje tokom spavanja je rašireno u različnim medijima. Ti izvori tvrde da ova metoda ima ogroman potencijal. Jedna internet stranica čak tvrdi da ovakvo učenje budi moć podsvesti i da s pomoću nje možemo da naučimo strane jezike, polažemo ispite i slično, kao i da su istraživanja širom sveta potvrdila njen uspeh. Ista internet stranica nudi raznolike video i video snimke koji navodno pomažu da naučimo strani jezik, prestanemo da pušimo, smršamo, smanjimo svakodnevni stres itd. Števiše, tvrdi da ovi snimci imaju veći učinak ako ih slušamo dok spavamo, nego dok smo budni.
Ideja o slanju sublimiranih poruka tokom spavanja je zastupljena u mnogim popularnim knjigama, serijama i filmovima. Npr. u romanu i filmu , pomoću ove tenike leče psihopatologiju glavnog lika Alksa. U jednoj epizodi popularne humoristične serije Prijatelji, Chandler koristi ovu tehniku kako bi prestao sa pušenjem. I to su samo neki od primera.
DA LI OVA TEHNIKA UČENJA STVARNO RADI?
Nadu da je ova tehnika učenja stvarno uspešna su dala istraživanja koja su pakazala da ljudi inkorporiraju spoljne stimuluse u svoje snove. Dement i Wolpert su svojim ispitanicima, dok su u stanju spavanja, puštali zvukove vode koja teče ili ih pošpricali sa kapljicama vode. Kratko nakon toga su ih probudili. Ispitanici su navodili da su sanjali o vodopadima, rekama, kiši i sličnim stvarima. Slična istraživanja su takođe pokazala da ljudi u svoje snove inkorporiraju vanjske stimulise, kao što su zvona, crvena svetla, voda i glasovi. Ipak, ovakva istraživanja ne potvrđuju tezu da je učenje tokom spavanja moguće.
Kritike ove metode istraživanja su da kao prvo, ne dokazuju ništa o tome da li smo sposobni razumeti i naučiti konpleksne stvari, kao što su npr. zakoni fizike ili reči stranih jezika. Kao drugo, nisu istraživali da li ljudi mogu da ponove vanjske stimususe kojima su bili izloženi tokom spavanja po nekom dužem vremenskom periodu.
Još jedno istraživanje koje je dalo nadu da bi ovakvo učenje moglo biti moguće, je istraživanje Simona i Emonsa. Njihov zadatak je bio da grupu mornara nauče Morsov kod. Mornari su bili podeljeni u dve grupe. Jednu su izlagali Morsovom kodu dok su spavali, drugu pa ne. Prva grupa je ovo pismo savladala tri sedmice brže od ostalih.
ZAŠTO IPAK OVA TEHNIKA NIJE USPEŠNA
Kritika koja je dovela u pitanje sve dosadašnje rezultate je dosta jednostavna. Ona navodi da je audio snimak verovatno probudio ispitanike i da oni ustvari uopšte nisu spavali tokom ispitivanja učenja tokom spavanja. Naime, nijedno istraivanja izvršeno pre 1999 godine, nije merilo možganske talase kako bi bili sigurni da ispitanici stvarno spavaju ili ipak slušaju snimak tokom padanja u san ili u fazi razbuđivanja.
Nešto kasnije studije koje su merile možganske talase i na taj način stvarno proveravale da li ispitanici spavaju su pokazale da ova metoda ima jako malo ili uopšte nema efekta. To bi značilo da su se svi dosadašnji rezultati koji idu u korist ovoj metodi, pokazali kao efikasni, jer su ispitanici bili u budnom ili polubudnom stanju.
Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja ove metode, možemo da zaključimo da su snimci koji obećavaju učenje dok spavamo efikasni samo ako ih slušamo u budnom stanju.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tom
