Koje lekcije odrasli mogu naučiti od dece?

Koje lekcije odrasli mogu naučiti od dece?

Odrastanje je celoživotni proces. Kroz godine koje prolaze brusimo svoju ličnost i karakter. Menjamo se i oblikujemo tako da jednog dana možemo da kažemo za sebe da smo izrasli u dobre ljude. Ili bismo barem voleli da neko drugi to kaže za nas. Ipak, neretko se pitamo i šta bi nam dete koje smo nekada bili reklo na to ko smo postali danas. Jesmo li sačuvali važne modele ponašanja koje deca praktikuju sa lakoćom? Interesantno je to kako roditelji i vaspitači uče mališane šta je ispravno i pogrešno, šta je poželjno uraditi u određenim situacijama, a na kraju upravo takvo ponašanje kada odrastemo izostane kod nas samih. Shodno tome, koje lekcije odrasli mogu naučiti od dece?


PONOS JE KAMEN SPOTICANJA

Da li ste primetili kako deci nikada nije teško da se izvine kada su svesni svoje greške, pa čak i kada nisu? Igra je važnija od ponosa. Deca mnogo lakše opraštaju i pronalaze kompromise sa svojim drugarima nego odrasli zato što je njihova logika jednostavna. Ako želimo da nam svima bude zabavno, treba samo da se dogovorimo o pravilima igre i to poštujemo.

Deca su u svemu iskrenija. Stvar je tome da smo svi mi, negde usput, zaboravili da se igramo. Zato nam je kao odraslima teško da priznamo grešku, da tražimo zajedničko rešenje pa često odustajemo od stvari, a nekada i od ljudi. Mrsko nam je da opraštamo i proširimo granice tolerancije jer nam se to čini kao preveliki trud. Zato gubimo prijateljstva, partnere, rodbinske veze, a ponekad izgubimo i sebe. A zbog čega? Samo zato što smo nam je u raspravi važnije da dokažemo da smo u pravu nego da razumemo drugu osobu. Izgubili smo beskrajno dragocene momente u kojima smo mogli još malo da se igramo. Ali izgleda da smo zaboravili pravila igre.

 

IZVINIMO SE DETETU U SEBI

Možda je za neke oproštaje i izvinjenja kasno, ali uvek je pravo vreme da se setimo deteta koje smo nekad bili i kažemo mu iskreno izvini. Ako ne oprostimo sebi što smo izdali sopstvena načela i obećanja da će nam sreća uvek biti na prvom mestu, nikada to zaista nećemo prevazići. Gledajući interakciju dece danas možemo iznova naučiti kako da nam igra, odnosno opšte dobro bude važnije od nekih principa koji nas samo ograničavaju. Nema te krune koja spada sa glave ako stavimo ponos sa strane i damo šansu svemu i svakome ko je zaslužuje.

 

 

TEKST: JELENA MIRKOVIĆ

Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.