Večni grad i večni Koloseum

Večni grad i večni Koloseum

Neraskidiva veza Rima i Koloseuma dovela je do toga da jedno drugom predstavljaju sinonime i da razviju veze kakve imaju malo koji grad i građevina u njemu. Jedan od poslednjih ostataka velikog Rimskog carstva i građevina koja pripada grupi sedam svetskih čuda novog sveta, danas predstavlja jednu od najposećenijih turističkih atrakcija. Procenjuje se da broj turista koji posete ovu rimsku znamenitost iznosi preko 7 miliona na godišnjem nivou ili okvirno – 20.000 dnevno. U drevna vremena su se u ovom zdanju održavali razni spektakli za javnost, a danas je Koloseum spektakl sam po sebi.


VEČNI GRAD I VEČNI KOLOSEUM

 

Za nešto manje od decenije koliko je bilo potrebno za završetak radova (72-80. godine), Flavijev amfiteatar – kako je najpre glasilo ime ovog zdanja – poprimio je epitete kolosalne građevine. Verovatno ni sam arhitekta Flavijevog amfiteatra – čije ime je istoričarima ostalo nepoznato – nije mogao da pretpostavi da će Večnom gradu darovati večni Koloseum. Njegova grandioznost se prostire na 2 hektara, a sa visinom od 187 i širinom od 157 metara upisan je u čuvenu Ginisovu knjigu rekorda kao najveći amfiteatar na svetu. Njegova najviša tačka se nalazi na 50 metara od tla.

 

GRADNJA

 

Flaviji su vladali Rimom od 69. do 96. godine i za nepune tri decenije su ostali upamćeni kao dinastija koja je bila rodonačelnik građenja ovog zdanja. Prvi član dinastije bio je Vespazijan, koji nije imao sreću da sačeka završetak radova. Njegov sin, Titus, nastavio je očevim stopama i uspeo da zidanje privede kraju. Uticaj drugih kultura, pre svih grčke, mogao bi biti izražen u činjenici da je amfiteatar sazidan tako da sadrži kolone u jonskom, dorskom i korintskom redu. Svodovi su napravljeni od betona, noseći zidovi od vulkanske sedre. Fasada je napravljena  od travertina, tehnike koja je popularna i danas.

 

LOKACIJA

 

Smešten u srcu Rima, Koloseum počiva omeđen sa tri brda – Palatinskim, Eskilinskim i Celijanskim. Ovu oblast je zauzeo poslednji član Julijevsko-klaudijevske dinastije – Neron. Zauzeo je nakon velikog požara krajem sedme decenije nove ere. Rešen da ponovo oživi opustošeni predeo, Neron gradi Domus Aurea. Palatu koja je imala veštačko jezero i baštenski prostor. Koloseum je podignut na predelu gde se nalazilo veštačko jezero. Na taj način je, smatraju istoričari, narodu vraćen posed koji im pripada. To je uslovilo i pozicioniranje amfiteatra u centar grada, mimo ustaljenih formi da se takve građevine podižu na periferijama.

 

NAMENA

 

Veliki kapacitet ovog zdanja – 50.000 sedećih do čak 80.000 stajaćih mesta – navodi istoričare na zaključke da su se unutar zidina Koloseuma održavali javni spektakli. Spektakli poput predstava i borbi sa divljim životinjama, rekonstrukcije detalja čuvenih bitaka ili pak najpoznatiji – gladijatorske borbe. Svečano otvaranje i inicijalne borbe u Flavijevom amfiteatru trajale su 100 dana. Smatra se da je Koloseum bio uporište svih onih koji su želeli slavu i popularnost. Istoričari smatraju da je Koloseum bio i poprište pogubljenja osuđenika. Ispod njegovih zidina su pronađeni hodnici, sobe i tajni prolazi koji svedoče o dopremanju životinja i ljudi koji su tu čekali svoj red za slavu ili stradanje. Tribine bile ustrojene tako da su najbolja mesta bila rezervisana za careve i vlastelu. Dok je siromašniji deo stanovništva popunjavao mesta bliže vrhu Koloseuma. Na taj način su gledaoci deljeni po statusu i društvenom staležu.

 

KOLOSEUM DANAS

 

Tokom istorije, Koloseum je prošao kroz brojne faze. Zub vremena i atmosferske nepogode (najpre zemljotresi i požari) uslovile su brojne restauracije ovog zdanja. Prvo potpuno obnavljanje je zabeleženo 240. godine. Nakon čega ovaj amfiteatar postepeno gubi svoju svrhu i biva zapušten. Gladijatorske borbe prestaju negde polovinom prvog milenijuma. Nakon toga je u areni sagrađena crkva, pored koje se nalazilo groblje. Zabeleženo je čak da su, negde oko dvanaestog veka, ljudi naseljavali Koloseum. Pretvarajući ga i u mesto gde se nalaze prodavnice. Brojni zemljotresi, vandalistički ispadi i činjenica da je materijal sa zidina Koloseuma korišćen za zidanje drugih građevina. Ponajviše bazilike Svetog Petra i dvorca Barberini. Oni su doveli do toga da danas imamo sačuvanu tek trećinu originalnog zdanja.

Od osamnaestog veka, kada je Papa proglasio Koloseum svetim mestom, nadležni počinju da obraćaju više pažnje na ovaj spomenik istorije. Fasada je obnovljena početkom devetnaestog veka, da bi Musolini – čitav vek kasnije – naredio preuređivanje unutrašnjosti Koloseuma. Njegova današnja vrednost je procenjena na 77 milijardi evra, uz generisanje enormnih godišnjih prihoda. Pitanje da li je uopšte moguće staviti cenu na nešto tako vanvremensko. Možda o vrednosti Koloseuma bolje govori stari rimski epigram: Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim; kada Koloseum padne, pašće i Rim; kada padne Rim, pašće i svet!

 

TEKST: DANIJEL SAVIĆ

Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima.