Diskriminacija predstavlja svaki vid omalovažavanja, nipodaštavanja ili izbegavanja određenog pojedinca ili grupe pojedinaca na osnovu osobine, karakteristike ili bilo kog drugog parametra koji određuje neku individuu.
Ono što je prisutno na globalnom nivou je diskriminacija na osnovu pola, rase ili religijske pripadnosti gde su pripadnici određenih zajednica postavljani u inferiorniji položaj u odnosu na druge koji su vrednovani više. Diskriminacija je prisutna i na svakodnevnom nivou, te se tako sa njom možemo susresti u poslovnom kolektivu, školskom okruženju, pa čak i na ulici.
DISKRIMINACIJA NA MAKRO I MIKRO NIVOU
Na makro nivou ovaj problem se često opravdava privrženošću svojoj nacionalnosti, veri i kulturi, ali ako bismo dublje analizirali, naizgled homogene, celine unutar jedne zemlje, mogli bismo doći do zaključka da tu takođe postoji odbacivanje različitosti i težnja pojedinca da bude okružen onima sa kojima se poistovećuje. Tu se diskriminacija često odvija na nivou izgleda, načina oblačenja, porodičnog ili materijalnog stanja, stavova koje pojedinac zagovara, na osnovu određenih preferencija kada su u pitanju trendovi, muzika i interesovanja.
Ovaj momenat je prisutan najčešće među pripadnicima školskog uzrasta, a to je osnova koja postavlja smernice za dalji život, razvoj i napredak pojedinca i u zavisnosti od toga kakvi su stavovi oformljeni u određenom periodu odrastanja, može se pretpostaviti kakva će psiha osobe biti kasnije. Ukoliko se pojedinac tokom svog odrastanja oseća neshvaćeno, odbačeno i poniženo-to može ostaviti određene posledice na njegovu ličnost, druga opcija bi bila prilagođavanje masi u kojoj se gubi identitet i originalnost.
UZROCI DISKRIMINACIJE
Neki od faktora koji utiču na diskriminatorno ponašanje pojedinca su vaspitanje i primarna socijalizacija koja se odvija u porodici. Okolina, mediji i društvo takođe imaju značajan uticaj, kao i psiha čoveka koja daje potporu prethodno navedenim faktorima. U društvu je nezadovoljstvo među pojedincima veoma prisutno, a diskriminacija često proizilazi iz toga kao posledica obezvređivanja sopstvene ličnosti.
To je neki vid kompleksa niže vrednosti, preformulisan u kompleks više vrednosti kao mehanizam odbrane i put linijom manjeg otpora gde se ne rešava sam uzrok nezadovoljstva koje utiče na psihu individue, već se nezadovoljstvo prenosi na druge koji nisu istovetni sa diskriminatorom, te zbog svojih različitosti bivaju omalovažavani.
KAKO SPREČITI OVAJ PROBLEM?
Diskriminacija je nešto što ne može biti u potpunosti iskorenjeno, ali zahteva određene mere koje bi uticale na njeno smanjenje. Ovom problemu treba pristupiti sa više pažnje, češće vršiti razgovore na temu uzroka diskriminacije i posledica koje ona ima na psihu pojedinaca. Pogotovo je bitno deci školskog uzroka predočiti ovaj problem jer je to osnova za dalje.
Ono što svako od nas treba da uradi je da se postavi u kožu diskriminisane osobe i da razmisli više puta o načinu na koji će nešto reći ili uraditi jer ono što kažemo može ostaviti trajni uticaj na doživljaj koji osoba može imati o sebi.
TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ
Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnost
