Šume su oličenje zdravlja. Magična mesta u kojima je priroda netaknuta, u svojoj punoj moći, gde život vrvi i napreduje. Kao što pročišćavaju vazduh koji dišemo, šume pročišćavaju i psihu od stresa, anksioznosti i depresije. Boravak u njima pozitivno utiče i na krvni pritisak, pored toga, pružaju dom bezbrojnim vrstama flore i faune. Osamdeset odsto kopnenih životinja živi u njima. Upijaju gasove staklene bašte i održavaju povoljne klimatske uslove. Šume su pluća planete, a ugroženije su više nego ikad. U ovom tekstu ćemo pričati o tome zašto je važna borba za šume.
DA LI ĆE PREŽIVETI NAJVEĆA PRAŠUMA NA SVETU?
Najveća i najpoznatija borba za šume jeste borba za Amazon, najveću prašumu sveta. Dve trećine ove prašume nalaze se u Brazilu. Usled nedovoljno dobrih zakona, regulative i ilegalnih seča u ovoj zemlji, prašuma je izgubila značajan deo svoje površine. Amazon je dom za skoro trideset miliona ljudi, a deset odsto od celokupnog biodiverziteta na Zemlji nalazi se upravo u njemu.
Svi oni su sada ugroženi. Manji, siromašniji poljoprivrednici krče šumu kako bi obrađivalji zemlju i tako prehranili svoje porodice. Velike korporacije agresivno eksploatišu zemljište rudarenjem. Sade se velike plantaže, a industrija mesa mora obezbediti prostor za ispašu stoke. Ovakvim ljudskim delovanjem, Amazonska prašuma, kako potvrđuju naučnici, emituje više ugljendioksida nego što apsorbuje. S obzirom na njenu veličinu, ovo je problem čitave planete. Nažalost, Amazon nije jedina šuma koja pokušava da preživi. Deforestacija je postala pandemija.
I NAŠE ŠUME SU UGROŽENE
Sa jedne strane siromaštvo, a sa druge ogroman profit. Sve se lomi na leđima prirode. Ni naša zemlja nije izuzetak. Kako navodi Centar za istraživačko novinarstvo, u Srbiji nestane hiljade hektara šuma usled ilegalne seče. Skoro polovina šumskih površina u našoj zemlji je u privatnom posedu.
Nedovoljno dobrom regulativom, značajno se otežava pronalaženje krivca i sprečavanje krađe, kada je u pitanju privatno zemljište. Ali ni druga polovina u državnom posedu ne prolazi bolje. Prošle godine ilegalno je posečeno oko devetnaest hiljada kubika drveta za potrebe ogreva u okviru državnih šuma. Potrebne su i stotine godina da drvo dostigne svoju punu veličinu. Ljudskoj ruci dovoljni su minuti da isto to drvo poseče. Posledice su trajne i utiču na čitavu budućnost ekosistema.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.