Kultovi i sekte su grupe odvojene od primarne religije koju prate i imaju svoje posebne poglede na njenu doktrinu. Oni često liče na religiju od koje su se odvojili, ali se njihova uverenja ne podudaraju u potpunosti. Uglavnom imaju lošu reputaciju u svojoj okolini. Razlog često može biti strah i neznanje, ali i skandali koji prate ove grupe. Ti skandali uglavnom se vezuju za manipulaciju članova, ispiranje mozga, iskorišćavanje radi novca, a u nekim slučajevima i kriminalne aktivnosti. Jedan od poznatijih primera jeste Mensonova porodica, čiji su članovi šezdesetih godina prošlog veka izvršili seriju brutalnih ubistava u Kaliforniji.
ŠTA SU SEKTE?
Sektom se smatra bilo koja grupa koja postoji odvojeno u okviru određene religije. Dakle, sekta se može smatrati religijskom podgrupom. U islamu, na primer, postoje šiitske i sunitske, dok ih u hrišćanstvu ima mnogo, poput adventističke i baptističke. Većina hrišćanskih sekti razvila se iz protestanizma. Svuda u svetu, hrišćani su podeljenih mišljenja o tome koju religijsku grupu treba smatrati sektom, kultom, crkvom ili nečim sasvim drugim. Čini se i da se mnoge ove podgrupe u hrišćanstvu nalaze na međi između kulta i sekte. Neke su toliko tajnovite da je teško utvrditi šta su. Procenjuje se da sekta najeći broj ostvaruje u Americi. Prosečan Amerikanac tokom života čak i do pet puta menja religijsko opredeljenje u okviru ovih podgrupa. Sekte nisu nužno opasne, iako mogu biti. Za razliku od kultova, uglavnom zavise od slobodne volje svojih sledbenika.
ŠTA SU KULTOVI?
Kultovi su doživeli bum pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Mada su, prema sopstvenim akcijama i neretko uverenjima, opasniji od sekti, sam pojam reči sekta često se koristi da bi opisao kultove. Međutim, kultovi mahom nisu religiozni, iako mogu biti. Glavna karakteristika kulta jeste harizmatični vođa. To je osnivač koga ostali članovi prate i idealizuju. Članovi kulta prate uputstva, načela i ubeđenja vođe, često na svoju štetu. Vođa kulta to čini prinudom ili ispiranjem mozga.
Druga karakteristika kulta jeste negovanje uverenja i upražnjavanje običaja koje ostatak društva smatra nemoralnim. Kultovi se vezuju za magiju, neo paganizam, satanizam, okultizam, ali i određene ideologije i stavove. Poznati su mnogi kultovi bele nadmoći poput KKKa čiji su članovi vršili gnusne zločine nad onima koje su smatrali podljudima. Kultovi mahom rade u tajnosti, žive u odvojenim grupama uz mi protiv njih stav. Smatraju da su im ideje ispravnije i bolje od ostatka društva. Kult često negira istinitost religije, ali je oponaša.
ŠTA JE VAŽNO?
Primer šiitskih i sunitskih muslimana najbolje opisuje razliku između kulta i sekte i njihovih osnovnih principa. Ali, ono što je najvažnije jeste da smo u stanju da prepoznamo da li smo mi ili naši voljeni izmanipulisani ili prinuđeni da se učlanimo u neku od ovih organizacija. Moramo znati da se kultovi oslanjaju na najranjivije članove društva. Usamljenim, tužnim, depresivnim i neshvaćenim nude novu porodicu i iluziju o bezbednosti i razumevanju.
ZAKONSKE MERE
U Evropskoj Uniji postoje zakonske mere koje regulišu ponašanje sekti i kultova. Poznato je da, što je organizacija opasnija, to ju je teže napustiti. One nas često izoluju od prijatelja i porodice baš iz tih razloga. Bitno je potražiti pomoć od svoje okoline, ali i reagovati kada neko u našem okruženju pokazuje znake. A ako nam neko traži pomoć, ne treba ga osuđivati, već mu pružiti onoliko podrške koliko možemo. Iako država nema pravo da suzbija kultove na principu očuvanja slobode, nadležnim organima se možemo javiti ako nas neko ucenjuje, preti ili zlostavlja.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.