Klimtov Poljubac – eksplozija osećanja

Klimtov Poljubac – eksplozija osećanja

Da li ste se ikada zapitali šta je potrebno da bi u vama jedno umetničko delo izazvalo snažne, a lepe emocije? Na čemu treba da se zasnivaju dela slikara, pisaca ili muzičara da bi ih posmatrač zavoleo i poželeo da ih iznova i iznova vidi, pročita, posluša? Verovatno da Klimt, dok je stvarao, sada svetski poznati, „Poljubac“, nije imao na umu posmatrača svog dela. Ipak, uspeo je da istog i te kako uvuče u delo, tu ga zadrži, a u realnost vrati kao nekog ko se neznatno, a značajno promenio. Kao nekog ko je ispunjeniji, otvoreniji za ljubav i prisnost, nekog ko je emotivniji i osećajniji.


REMEK-DELO STARO STO PETNAEST GODINA

Nezamislivo je da je ovo Klimtovo remek-delo staro skoro sto pestnaest godina, jer  odiše svežinom i modernošću. Kada je stvarano, označavalo je borbu tradicije protiv emancipacije. Ipak, izgleda kao nešto što traje, što je svevremensko. Oda je jednom vremenu, a prožima se kroz svako naredno. Poljubac je svojevremeno bio kulminacija zlatnog doba Klimtovog stvaralaštva. Izrastao je u delo koje traje do danas, prenosi se kroz kulture, narode i generacije, izazivajući ona najlepša i najnežnija osećanja kod svakog ko ga vidi, osmotri i barem se nakratko izgubi u njemu.

 

 

 

JAKE EMOCIJE OVEKOVEČENE U ZLATU

Na slici su prikazane dve figure, muškarac i žena, prikrivene naborima zlatnog ogrtača, u naizgled jednostavnoj kompoziciji zagrljaja. Glavna karakteristika kako slike, tako i doba stvaralaštva njenog autora jeste zlato. Tačnije, zlatna boja koja dominira. Kao premaz je korišćeno zlato, čime se dobila blistava pozadina. Ona deluje kao zlatna čaura za dvoje ljubavnika.

 

 

 

Ljubavnici su prikazani kao da su jedini na svetu. Uhvaćeni su u vrtlog svojih emocija, koji rezultira vizuelnim praskom boja. Zagrljaj dodatno pojačava livada, odnosno cvetni pod, koji leprša oko para. Izgleda kao da su na ivici ambisa, kao da sledi neki gubitak, nestanak. Onda bi cela slika predstavljala poslednji, najjači izliv osećanja jednog prema drugom.

 

 

 

POLEMIKA O SLICI

Veličanstveno carsko zlato na slici nije čak ni njen najjedinstveniji deo. Detalji koje je Klimt u nju ubacio su ti koji najviše zaintrigiraju posmatrača. Kako su tela ljubavnika sakrivena od očiju javnosti, njihova lica i ruke najjasnije su prikazani.

 

 

 

Žena, koja je u naručju svog muškarca, drži oči zatvorenim, kao da se potpuno prepušta njemu, poljupcu i zagrljaju. Muškarac deluje nametljivo, dominantno zbog položaja u kome se nalazi, ali ipak nežno obuhvata njeno lice. Izgleda kao da pokušava da je ni na koji način ne povredi. Mnogi bi mogli da pomisle da se žena distancira od svog ljubavnika, zbog  položaja glave i okrenutosti od njega, ali može se na to gledati i pozitivno.

 

 

 

Ona ga grli, te to, svakako, ne simboliše odbijanje i nezainteresovanost. Poljubac u obraz takođe može biti predmet diskusije, ali on sliku čini nežnijom, samim tim i moćnijom. Umesto poljupca u usta, koji bi slici doneo više erotike, a manje raznežio posmatrača.

 

 

 

NERASKIDIVA VEZA NA PLATNU

S druge strane, odeća dvoje aktera  takođe je u fokusu. Predstavljena je kao da je autor posmatrao kroz kaleidoskop. Na odeći muškarca ističu se ponavljajući, geometrijski, crno-beli motivi. Oni simbolizuju njegovu muškost, zrelost i snagu. Kod žene je, nasuprot muškarcu, Klimt koristio krugove i cveće, želevši tako da prikaže njenu ženstvenost, krhkost i majčinstvo. Kroz pripijenu haljinu pomalja se seksualnost, što je bilo dovoljo da se izbegne cenzura koja strastvene zagrljaje pravi tabuom.

 

 

Uprkos kontrastu, od muškarca, a ispod ženine kose, širi se ogrtač koji oboje prekriva. Teško je razaznati gde jedna osoba počinje, a druga se završava. U naslikanom trenutku – oni su jedno. Na neki način, naglašava se da, iako su drugačiji, možda i sušte suprotnosti, oni imaju uravnoteženu vezu, koja odoleva svemu i ostaje neraskidiva, vanvremenska.

 

 

 

ARHETIP NEŽNOSTI

Ako bi se išta opisalo kao arhetip nežnosti, ljubavi i strasti, to bi bio Poljubac. Simbol je pomirenja i ujedinjenja polova. Par predan zagrljaju i sebi samima, koji se distancira od sveta oko sebe. Distanca koju je Klimt time napravio samo još više uvlači svakog posmatrača u sliku i tera ga da se sa ljubavnicima saživi, makar na tren. Fascinaciju koju izaziva umnogome duguje i svojoj kompleksnosti. Budi toliko emocija, da je nemoguće iskazati ih rečima ili makar približno opisati.

 

 

 

LJUBAV KAO VEČNA INSPIRACIJA

Ovako prikazana eksplozija ljubavi samo pokazuje i dokazuje spremnost čoveka da se prepusti voljenoj osobi. Ljubav, opet, tako snažna, oslikava nam i način na koji njena moć može otići toliko daleko da obuzme pojedince koji su joj se prepustili. S obzirom na to da su uzori za sliku bili sam Klimt i njegova voljena Emili Flege, verujemo da je ljubav koju je osećao prema njoj  utkao u svaki potez četkice tokom slikanja. Tako je, verovatno, uspeo i da prenese šta sve ova životna enigma, spoj sreće, ispunjenja i radosti življenja može.

 

 

Slika preuzeta s Vikipedije.

 

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

 

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.