Da li većina ljudi koristi samo deset odsto mozga?

Da li većina ljudi koristi samo deset odsto mozga?

Sama pomisao da je veliki deo našeg mozga neaktiviran i da postoji podsvesni deo, zvuči primamljivo. Maštamo o tome kako bi, kada bismo aktivirali taj deo, imali supermoći što čini ovu ideju još zanimljivijom. Ipak, činjenica je da koristimo svih 100 odsto našeg mozga i da nema neaktivnog dela.

 


 

ISTORIJA MITA

Iako nijedan naučnik u mnogobrojnim istraživanjima nije našao neaktivni deo mozga, veliki procenat ljudi veruje da je samo deset odsto njihovog mozga aktivno. Prvi i pravi izvor ovog mita nije potpuno jasan, ali se najviše vezuje za izjavu Alberta Ajnštajna, koji je rekao da on sam koristi samo deset odsto svog mozga. Mit se najviše raširio, kada je novinar Lovel Tomas preneo izjavu Vilijama Džejmsa, u kojoj je on naveo da dvoumi da prosečna osoba postigne više od deset odsto svog intelektualnog potencijala.

 

 

Iako se izjava odnosi na neispunjen potencijal, autor nikada svoju misao nije povezao sa količinom mozga koja je aktivna. Na taj način se misao o deset odsto naših sposobnosti pretvorila u deset odsto našeg mozga. Mit se dalje širio preko reklama, holivudskih filmova i knjiga za samopomoć.

 

 

 

RAŠIRENOST MITA

Uverenje da koristimo i da je samo deset odsto našeg mozga aktivno je visoko rašireno u našem i u drugim razvijenijim društvima. U jednoj anketi na pitanje: Šta mislite, koliko procenata potencijala svog mozga ljudi koriste?, trećina studenata psihologije je odgovorila deset odsto, kao i 59 odsto visoko obrazovanih ljudi. Još više je iznenađujuće da je čak šest odsto neuro naučnika odgovorilo na isti način.

 

 

O raširenosti mita svedoče i razne reklame koje se pozivaju na njega, a prisutan je i u mnogim knjigama. Tako je jedna avio-kompanija iz Amerike koristila slogan: Tvrde da koristimo samo deset odsto kapaciteta našeg mozga. Ako pak letite sa našom kompanijom, koristite značajno više.

 

DOKAZI PROTIV MITA

Nijedno područje nije neaktivno. Mnogobrojne studije u kojima su korišćene tehnike slikanja moždane aktivnosti u procesu obavljanja kognitivnih zadataka su dokazale da nema područja koje je neaktivno. To znači da su neuroni u mozgu aktivni sve vreme, čak i dok spavamo. Evolucija ne bi dozvolila razvoj tako nekorisnog, a skupog organa.

 

 

Kao i sva bića i sve organe, prirodna selekcija je razvila i ljudski mozak. Iako predstavlja samo dva odsto telesne težine, čak približno 20 odsto protoka krvi iz srca i istu količinu raspoloživog kiseonika upotrebi samo mozak. S obzirom na zakone i procese prirodne selekcije, ona ne bi dozvolila razvoj tako zahtevnog
organa, ako je toliko neučinkovit.

 

Svaka povreda dovodi do odumiranja neke funkcije. Naučnici su utvrdili koje područje je zaduženo za koju funkciju i povreda jednog područja dovodi do slabljenja ili potpunog gubitka te funkcije. To znači da gubitak i najmanjeg dela može da ima katastrofalne posledice za čoveka. Ako i dalje verujete u to da vam je dovoljno samo deset odsto vašeg mozga, zapitajte se kojih delova biste se voleli odreći.

 

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome